B92: Upitan zašto i pored reforme koja je započela 2003. godine rezultati međunarodnih testova pokazuju loš kvalitet obrazovanja, Obradović je kazao da je reč o "testovima iz zapadnih zemalja koji ovde nisu primenljivi", premda ti testovi "predstavljaju nekakav kriterijum". "Imamo primer da je po ’Piza’ testu Srbija na 34 mestu kada je reč o znanju matematike, a na matematičkoj olimpijadi ispostavilo se da situacija sasvim drugačija", kazao je Obradović.
Možda zato što Pisa test meri znanje prosečnog učenika a olimpijada najboljih. Sigurno se svi sećate priča kako deca u Americi rade razlomke tek u sedmom razredu i slične anegdote gde Srbi i Rusi ispadaju pametni a Amerikanci glupi. Naš obrazovni sistem se fokusira na najpametnije učenike. U osnovnoj i srednjoj školi časove matematike je u mom odeljenju u proseku zaista pratilo svega 10 procenata učenika. Svi ostali smo se trudili da nekako dobijemo dvojku. Najnormalnija stvar je uzimati privatne časove da bi se pratilo školsko gradivo. Nije ni čudo što smo relativno loše plasirani po Pisa testu.
Najbolji učenici, kojima se posvećuje i najviše pažnje, naravno imaju odlične rezultate. Pogotovu učenici matematičke gimnazije koji se praktično profesionalno bave matematikom. Nema sumnje da su oni sjajni ali šta je sa ostalima? Gde je prosečan učenik? Tamo gde Pisa tekst i pokazuje. Ako je za utehu bolji smo od Crne Gore
Zašto reforme od 2003. nisu dale rezultate? Zato što ih nije ni bilo. Uvođenje engleskog jezika od prvog razreda i veronauke i građanskog vaspitanja nisu reforme. Reforme podrazumevaju uvođenje konkurencije u obrazovni sistem. Možda sistem vaučera putem kojih bi roditelji mogli da nagrađuju dobre škole a kažnjavaju loše, proces koji bi doveo do povećanja kvaliteta obrazovanja prosečnog učenika.
10 comments:
Mozda je to zaista tako u paralalnoj pedagogiji Megatrend univerziteta...Ali o Realnom testu PISA, Obradovic stvarno treba malo da nauci ili pita svoju drz.sekretarku.
Prvo, testove ne pravi OECD vec nasi ljudi prema koji su inace angazovani konsultanti za testiranja i niko nama ne isporucuje bateriju pitanja koja se bace deci na sto, pa ozezi... (npr.Institut za psihologiju je bio angazovan oko ovog testa, Inst. za pedagogiju je radio drugi test TIMSS)
Drugo, na testu PISA ne meri se samo znanje matematike. Ipak, uvek se svi uhvate za to posto nezgodno udara na sujetu. Math=pamet, pa se onda svi pozivaju na matematicke olimpijce da ne bude da su nasi 15-godisnjaci glupi. PISA meri i pismenost (u sirem smislu od 30 slova azbuke) i bazicno prirodnjacko znanje (vrlo primenjenog tipa, npr. da procenis koliko da li imas dovoljno benzina na putu, ne vidim zasto to nije primenljivo kod nas, valjda ce ta deca sutra da se voze taljigama?). Zatim, kako Obradovic objasnjava katastrofu pismenosti ove dece? Da li se srpski jezik predaje po OECD metodologiji ili pak nasi srbisti uce decu "korisnim" versifikacijama ili gramatickoj sholastici?
Trece, PISA obuhvata i socijalne varijable, gender, vrste skola, tako da u stvari daje sliku SISTEMA odnosno pokazuje da li (ni)je u redu. Vrlo je verovatno da nesto smrdi u nasem sistemu, tj. postoji veliki jaz izmedju skola koje se uzorkuju. Ako su ovoj politickoj garnituri puna usta sOCPRAVDE i EQUITY-ja jedva cekam da vidim kako li ce to pitanje resiti (lose skole vs. dobre skole).
Koje su skole lose a koje dobre? Pretpostavljam da su dobre u urbanim sredinama a lose u ruralnim. Najbolje u Beogradu. Tacno?
Jedan sličan urbani mit je onaj po kojemu naši (a vjerujem i vaši :) učenici koji (obično na pola svog školovanja) odu u školu u Ameriku i tamo su najbolji od svih ostalih... A nitko ne spominje činjenicu što su to već ionako bolji učenici i djeca imućnijih roditelja (koji si to mogu dopustiti).
Imao sam nekoliko puta u rukama stare ispite PISA studije iz Matematike. To uopće nisu zadaci kakvi se rade u školi, nego baš - matematička pismenost i matematičko razmišljanje. Nisu jednostavni (za djecu) i ne mogu nikako biti rezultat učenja napamet. I, jesu dobar kriterij, jer su jako dobro smišljeni.
pa stvar je jednostavna. konkurencija u srednjim školama i fakultetima pa si ljudi biraju sami. a ne finansiranje deficitarnih zanimanja.Drugo nije svima matematika strašna ja sam npr mrzio trčat na fizičkom matiš bar možeš prespavat. Ono što je najbitnije da svi beže u egzaktnost kao da je praktičnost "prostituisanje "uma . Pa ljudi na prvoj godini teh.fak nemaju predstavu zašta služi tigonometrija.(a znaju rešit zadatak). problem je u tome što se znanje ne plača i teško g aje naplatit . Kodnas je filozof posprdna reč . A "sposoban" je naziv za moralna smeća od ljudi.
fali
pare = f(znanje)
"U osnovnoj i srednjoj školi časove matematike je u mom odeljenju u proseku zaista pratilo svega 10 procenata učenika. Svi ostali smo se trudili da nekako dobijemo dvojku."
U brale! Sad sam se stvarno zabrin'o! :-)
Kod nas skole uce korisnom znanju, ali na takav nacin da nikada ne shvatis da je to korisno znanje. Npr, uce te termodinamiku, i ti onda pojma nemas cemu sto sluzi a uz to i ne radi, i posle ti treba tehnicki fakultet da bi shvatio da je to zapravo ono kako radi automobilski motor, frizider, klima tj. sve ono sto ne radi na struju. I da je i te kako korisno da te npr. budale ne navuku da kupis neku glupost koja fol radi.
I sto je najgore, nije tacno cak i da se nas sistem koncentrise na najtalentovanije ucenike. Njima je ponudjeno znanje najcesce nedovoljno pa dosadno, dok je ostalima neinteresantno pa opet - dosadno. Zapravo, skolski sistem kakav trenutno jeste je jedno veliko smaranje.
Uz rizik da ispadnem preterano zloban, moram primetiti da iz sopstvenog iskustva predavanja (kako na "običnim", tako i na postiplomskim studijama) i u Srbiji, i po svetu (SAD, Škotska, Slovenija, Brazil, Južna Afrika... i još ponegde, ali manje) moram primetiti da tu famoznu ultra inteligenciju učenika (u mom slučaju, studenata) jednostavno nisam primetio.
Pretpostavljam da se radi o tome da je ovde čitav sistem konstruisan naopako, pa su sjajni studenti ovde izuzeci i neka vrsta "ekscesa".
nisam ekonomist(kinja)lazare, al iz ugla moje profesije (obrazovanja), reforme nema jer nema strategije u obrazovanju - citaj ciljeva obrazovanja (bilo je 2003, kad je ministar bio knezevic, potom se u politickim prestrojavanjima izgubila, secate se ministarke kreacionistkinje, colicke)od tad pa na dalje. ali i pre toga (istrazivanja o efektima obrazovanja, ono sto su potvrdili nalazi pise, pre toga je utvrdio havelka dalekih devedesetih). e sad stoji i druga prica, van konteksta politike, da li je tako lako skrajnuta jer ova zemlja nije imala kriticnu masu (kapacitet) ljudi koji treba da nose drugacije obrazovanje, ne samo u osnovnim i srednjim skolama vec i na fakultetima (kako izgleda prica sa bolonjom? meni lici na ono:namet na vilajet).
I like play online game, I also buy knight gold and knight noah, the knight online gold is very cheap, and use the knight online noah can buy many things, I like cheap knight gold, thanks, it is very good.
I like play online game, I also buy last chaos gold and last chaos gold, the lastchaos gold is very cheap, and use the lastchaos money can buy many things, I like cheap lastchaos gold, thanks, it is very good.
Post a Comment