Gde uložiti pare?

Odgovore za Biznis daju neki srpski ekonomisti i "ekonomisti":

Goran Nikolić, PKS: "kad bi se znalo gde uložiti novac, bilo bi suviše prosto biti biznismen. On ipak ističe da bi on najradije novac oročio i štedeo, jer u suprotnom ne zna gde bi ga uložio."

Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju: "Ogromne marže u farmaceutskoj industriji govore da je tu konkurencija nedovoljna. Prema tome, tu treba ulagati. Takođe, isplativo je investirati i u energetski efikasne objekte. Gradnja kuća koje štede energiju biće unosan biznis."

Miloje Kanjevac, direktor Instituta za ekonomska istraživanja: "Svi bi trebalo novac da stave u „slamarice", da se primire sve dok ne prođe ova svetska ekonomska kriza. Novac ne treba čuvati ni u bankama, jer su devedesetih građani ostajali bez kompletnih ušteđevina."

Milan Prostran, sekretar udruženja za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije: "Smatram da je u vremenu finansijske krize najbolje ulagati u prehrambenu industriju, jer je hrana životna potreba, čime je taj sektor automatski najisplativiji. Zato treba ulagati u proizvodnju osnovnih životnih namirnica, kao što su hleb, mleko, brašno i ulje. "

Sve u svemu, Goran je, ako ne grešim, daleko najmlađi od svih, ali i daleko najmudriji jer je njegov savet dovoljno uopšten, ali ipak razuman. Kako je sa ostalima?

Pavlović pravi već zaista tužnu grešku da poistovećuje maržu i profit. Jeste, marže su u farmaciji ogromne, ali su troškovi istraživanja i razvoja novog leka takođe ogromni. A rezultati takvog ulaganja su često veoma neizvesni. Takođe, u koju to farmaceutsku kuću je u Srbiji uopšte moguće ulagati? A ove "energetski efikasne objekte" ne bih komentarisao.

Što se Kanjevca tiče, razmislite ovako - da li bi ste više voleli da vam pare propadnu u banci, ili da neko čuje da pare čuvate kod kuće, da vam provali u stan, uzme pare, a uz to možda i pretuče vas i vašu porodicu?

Prostranov predlog se zasniva na sledećoj pretpostavci - "hrana je životna potreba, čime je taj sektor automatski najisplativiji". Valjda su zato najbogatiji ljudi na svetu seljaci, mlinari, mlekari i pastiri, a ne sportisti, glumci, bankari i softveraši. Vrlo je jednostavno - sport, filmovi, krediti i softver prosto nisu životna potreba.