Pages

02 November 2008

Strogo kontrolisan fijasko

To je moj članak o finansijskoj krizi u novom Ekonomistu. Ceo tekst nije dostupan bez pretplate ali evo isečka:

Kad se sve sabere, finansijska kriza nastala na tržištu nekretnina i proširena na finansijski sektor, u velikoj meri je posledica loše promišljenih državnih mera. Među njima su direktan upliv države na tržište nekretnina putem kvazi-državnih kompanija Fannie Mae i Freddie Mac; niz zakona, regulacija i uputstava koje zahtevaju od banaka da stambene kredite izdaju kao socijalnu meru, bez provere boniteta i bez zahtevanja učešća u kreditu; održavanje kartela agencija za rejting, koje su sumnjive hipotekarne hartije od vrednosti proglašavale nisko rizičnim; i generalno, ekspanzivna monetarna politika centralne banke, koja je pospešivala izdavanje loših kredita i stvaranje mehura u oblasti nekretnina.

Da li i privatni sektor ima učešća u svemu ovome? Naravno. I privatne investicione banke su kupovale hartije od vrednosti pokrivene lošim hipotekarnim kreditima, a da niko ih nije primoravao na to. Ali evo što je jedan investicioni bankar na ovakvom tržištu trebalo da uradi da bi izbegao krizu: Da unapred shvati da država preterano podstiče loše kredite i da te hartije sa dobrim prinosom a niskim rizikom preskoči; da prozre da agencije za rejting neopravdano dodeljuju ovim hartijama AAA rejting i na svoju ruku proceni da su rizične; da shvati da je zbog veštačkih kamatnih stopa Feda tržište nekretnina prenaduvano i da niske kamatne stope možda drže u iluziji da su neke investicije isplative. Drugim rečima, da bude toliko konzervativan sa rizikom, da se postavlja pitanje šta uopšte radi na tom tržištu. Zato nije čudo da su se bankari upecali. Sa ovako iskrivljenim sistematskim podsticajima od strane države, centralne banke i državno sponzirisanog kartela agencija za rejting, pravo čudo je da je i jedna investiciona banka ostala živa.

28 comments:

alektrich said...

Upravo ovaj deo o krivici privatnog sektora je nešto što sam želeo da prokomentarišem na vašem blogu.
Sada, pošto je neko od vas to na sličan način prokomentarisao, mogu da kažem da ste u zadovoljavajućoj meri objektivni (bar po pitanju krize).

alektrich said...

Ili, bolje reći, barem vi, Slaviša. Za ostale još uvek ne mogu da tvrdim, mada verujem da dele vaše (ili/i moje) mišljenje.

Ivan Jankovic said...

alektrich,

procitajte pazljivije sta je Slavisa napisao: nije cudo da su se privantici upecali sa tako iskrivljenim sistemom podsticaja. Bilo bi cudo da se nisu upecali. Dakle, nije kriv privatni sektor, nego sistem podsticaja koji ga je naterao da pravi takve greske.

Rekao bih da ste potpuno pogresno shvatili poruku, ako mislite da je ona neko "nivelisanje krivice" izmedju privatnog sektora i drzave. Naprotiv, rec je, barem na osnovu ovog sto je citirano, o jasnoj tezi da je drzava glavni krivac i pokretac krize.

Ivan Jankovic said...

I, da, SLavisa, cestitam na najnovijoj "medijskoj infiltraciji".

alektrich said...

Ne, ne, dobro sam razumeo. Krivicu privatnog sektora i ja smatram uslovnom. Da nije bilo krivice države , ne bi bilo ni te krivice ili, ako hoćete, "krivice".
Samo mi je drago da je neko to spomenuo.
Jeste da je logično da su se upecali, ali ne možemo reći da nisu mogli da budu malo konzevrativniji sa tim rizikom. Zašto ne postaviti i to pitanje - Šta ja radim na ovom tržištu? Opasno je što sam tu...

Suština je da sam upotrebio reč "krivica", pa vam je to ubolo oči. Bolje je reći učešće.

Ivan Jankovic said...

Da, da to sa losom procenom ukupne situacije od strane preduzetnika je vrlo zanimljivo pitanje. Neki kriticari austrijske teorije poslovnih ciklusa, poput Tylera Cowena i Gordona Tullocka su postavili slicno generalno pitanje: kako je moguce da su preduzetnici tako glupi i alavi u periodima kreditnog ciklusa, i ne anticipiraju da je bum neodrziv, te se ne ponasaju konzervativnije.

To jeste realni problem, ali mislim da ako pazljivije pogledate, nije mnogo tezak. Sam Tullock je dao pola odgovora kad je ironicno upitao - pa sto preduzetnici ne kupuju knjige Mizesa i Hajeka i ne nauce da je bum neodrziv, i onda ne bi preinvestirali u kapitalna dobra. I Tullock to sve kaze u tekstu u kome se ubija da dokaze da Mizes i Hajek nisu u pravu! Mogao bi za pocetak on da prizna da su u pravu. A ako on ne misli da su u pravu zasto veruje da su predzetnici teorijski obrazovaniji i sposobniji da prozru prevaru od profesora ekonomije sa stofom za Nobela? Dakle, ogromna vecina ekonomista, politicara i novinara veruje da kreditna ekspanzija ne vodi vestackom remecenju obrasca finansiranja, i ismevaju austrijsko objasnjenje kao cinicni konzervativizam (ili "veliko zlo" sto rece Friedman) a onda se Tullock pita zasto vecina preduzetnika veruje mainstreamu.

Dalje, ima jedan tekst koji vam mozda mogu linkovati sutra (umoran sam sada) koji apraturom teorije igara dokazuej da bankari moraju da povecavaju kredite kad kamatna stopa centralne banke pada, da bi opstali u poslu. Dakle, cak i da imaju svo potrebno teorijsko znanje da prozru kreditne manipulacije centralna banke, oni moraju da delaju kao da je sve ok, da ne bi ispali iz posla.

U svakom slucaju, u pravu ste da je to jedno od najzanimljivijih pitanja poslovnih ciklusa - zasto privatnici grese, i zasto se ne ponasaju konzervativnije. Ja, opet u skladu sa mojom austrijskom profesionalnom deformacijom, mislim da je rec o kvarenju informacione osnove za donosenje odluka, inflacijom cena kapitala, a manje o moralnom hazardu i drugim problemima podsticaja.

alektrich said...

I ja mislim da je moralni hazard u manjoj meri uticao na krizu (ipak je takva neodgovornost nemoguća u, koliko toliko, tržišnoj ekonomiji; bar mi se tako čini).

Ja, recimo, smatram mogućim da su bankari ispali "glupi" zato što su loše procenili da će možda moći još neko vreme da ubiru kajmak, posle čega bi se povukli i spasili od ovakvih posledica. Vrlo je moguće da su očekivali da se za ovakvu krizu još nisu stvorili uslovi, pa je možda bilo moguće još neko vreme tu opstati.

Andrej Stanimirović said...

Ma hajte Alektriču molim Vas! Upinjete se da nađete "krivicu" tamo gde je nema.

Država manipuliše i sve druge prisiljava da podnose manipulacije. I tačka. Krivica nije ničija nego državina.

Kad čovek prošeta noću kroz mračnu ulicu pa ga tamo isprebijaju, ružno je i nemoralno tražiti neku njegovu "krivicu", u stilu "što nije bio malo konzervativniji i držao se glavne ulice". Sva krivica je uvek do nasilnika.

Stanko Milojevic said...

"Ja, recimo, smatram mogućim da su bankari ispali "glupi" zato što su loše procenili da će možda moći još neko vreme da ubiru kajmak, posle čega bi se povukli i spasili od ovakvih posledica. Vrlo je moguće da su očekivali da se za ovakvu krizu još nisu stvorili uslovi, pa je možda bilo moguće još neko vreme tu opstati."

Ovo ima dosta smisla.

Nisu investitori glupi nit naivni. Kada vide da svi uzimaju pare na nekim transakcijama (iako su svesni balona), bili bi ludi da i oni ne udju u to. Problem je sto niko ne zna u kom trenutku ce sve da pukne.

Inace ne radi se o KRIVICI investitora za krizu, vec o krivici investitora za sopstveni gubitak. Ozbiljan covek ne krivi drugog za svoje neuspehe, vec se prilagodjava situacijama.

Ivan Jankovic said...

"Ja, recimo, smatram mogućim da su bankari ispali "glupi" zato što su loše procenili da će možda moći još neko vreme da ubiru kajmak, posle čega bi se povukli i spasili od ovakvih posledica. Vrlo je moguće da su očekivali da se za ovakvu krizu još nisu stvorili uslovi, pa je možda bilo moguće još neko vreme tu opstati."

Ai, vi pretpostavljate da su oni svakako znali da ce do krize doci, i da ih je "pohlepa" vodila preinvestiranju, ali ja sam upravo objasnjavao da nisu mogli da znaju, ili da su vrlo tesko mogli da znaju, a cak i da jesu morali su da slede druge da ne bi bankrotirali. Nije stvar "pohlepe" i "skidanja kajmaka" nego racionalnog odgovora na ekonomsku politiku s kojom si suocen.

Ivan Jankovic said...

Drugiom recima, da biste tvrdili da su preduzetnici znali ili mogli da znaju sta ce se desiti, a delovali iz pohlepe, morate da date neki argument na osnovu cega su mogli da znaju? Na osnovu upoznatosti za austrijskom teorijom poslovnog ciklusa? To mi iz razloga koje sam vec izneo zvuci vrlo malo verovatno. Ako ne to, na osnovu cega su mogli da znaju? Koja ekonomska teorija i koji ekonomista su predvideli krizu, i sto je vaznije, na osnovu koje argumentacije? Znanje koje je njima bilo potrebno nije preduzetnicka anticipacija, nego TEORIJSKO znanje makroekonomije, poslovnih ciklusa its. Nije dovoljno dabude stalni katastroficar, kao onaj Rubbini ili kako se vec zvase, koji 20 godina stalno predvidja neku krizu i onda jednom pogodi. Nego zaista da vidimo neku sistematsku teorijsku osnovu od koje su preduzetnici mogli da podju. Toga nema.

Miss Tocqueville said...

Tekst je dostupan besplatno kada se registrujete na sajtu

Stanko Milojevic said...
This comment has been removed by the author.
Stanko Milojevic said...
This comment has been removed by the author.
Stanko Milojevic said...

Ivane, jednostavno situacija u kojoj svi igraju i pobedjuju u startu smrdi svakom racionalnom investitoru. Ali u takvoj situaciji se covek oseti kao budala ako i on ne udje u to. Nisu uopste morali da predvidjaju sta ce se desiti. Investitori na finansijskim trzistima se ne interesuju mnogo za makroekonomsku teoriju kao posetioci ovog bloga. Oni samo gledaju kako da DANAS dodju kuci "dobri".

Kao kod Jezde i Dafine. Ko se povukao na vreme, dobro je prosao. Ko nije, bankrotirao je. Svakom RACIONALNOM coveku je bilo nenormalno da dobija kamatu na stednju od 50 odsto, ali to je kolektivno ludilo, svi zivi odnose pare u banku, pa jel sam ja lud da ne odnesem i ja? (Svaka cast izuzecima!) To je lancana reakcija, psihologija stada...

Da li je tada bila drzava kriva zbog svojih regulacija (kojih?)? Ili pohlepno stado? Ljudi zeleli da veruju u realnost visokih kamata i opravdavali ih na razne nacine (npr: verovatno trguju oruzjem, drogom itd, i tako prave velike profite).

Nemoj da zaboravis da su investitoru po pravilu previse optimisticni! Jednostavno zele da veruju da ce ostvariti dobit iako objektivno nemaju razloga da tako razmisljaju.

BTW, mortgage-backed hartije nisu bile jedine koje su donosile dobit, tako da se ne moze reci da su morali da ulazu u njih da ne bi bankrotirali.

Slaviša Tasić said...

Stanko,

odlična poenta da se ne radi o krivici investitora za krizu, nego o krivici za sopstveni GUBITAK.

Tu se slažemo, znali su s kim imaju posla. Biznis nikad nije bio gadljiv na državne regulacije dok im idu na ruku i zato neka sada snose i gubitak, kao što barem neki i jesu.

Ali odgovornost za KRIZU ostaje na onima koji su kreirali perverzna pravila.

alektrich said...

Andrej,

da li su vam mračne ulice makar malo sumnjive?
Poželite li da ih izbegnete ili, jednostavno, smatrate da vam je odatle bliže da prođete i da je to dovoljno opravdanje za prolazak kroz nepoznato i rizično - samo zato što je odatle bliže?

Ne nabeđujte me da tražim krivicu! Tražim učešće, deo odgovornosti za sopstveni gubitak, a ne krivicu.

Možda vam je par navodnika bilo malo - evo, neka bude """krivica"""

Ja ne bih prolazio kroz mračne ulice, jer su jako sumnjive. Drugo je kad su sve ulice mračne, ali to ovde nije bio slučaj...

Stanko Milojevic said...

"Kad čovek prošeta noću kroz mračnu ulicu pa ga tamo isprebijaju, ružno je i nemoralno tražiti neku njegovu "krivicu", u stilu "što nije bio malo konzervativniji i držao se glavne ulice". Sva krivica je uvek do nasilnika."

ovo mi je promaklo... wtf man, are you serious??? haha :D

alektrich said...

Stanko,

He is serious...
No, nije stvar u tome. Samo je upotrebio suviše ekstreman primer. To su njegovi stavovi. Problem je što Andrej moje stavove smatra ekstremnim...
Možemo to da zovemo i krivicom i odgovornošću itd., ali poenta je jasna...
Ja nijednog investitora ne smatram krivcem za krizu, već za sopstveni gubitak.

Dakle, slažem se sa tobom, Stanko.

Publius said...

"Kad čovek prošeta noću kroz mračnu ulicu pa ga tamo isprebijaju, ružno je i nemoralno tražiti neku njegovu "krivicu", u stilu "što nije bio malo konzervativniji i držao se glavne ulice". Sva krivica je uvek do nasilnika."

to je mozda ruzno i nemoralno ali i jedino prakticno. sopstvenim ponasanjem moze da se upravlja, a ponasanjem kriminalca ne moze, pogotovo na duze staze. u tom smislu je vrlo korisno da napadnuti - kao i ostali komentatori dogadjaja - preispitaju svoje ponasanje (ne beskorisnim counterfactualsima, naravno) da bi u buducnosti sprecio slicne situacije, ma koliko da je za njih, moralno, pravno ili metafizicki, kriv neko drugi.

slicno i ovde, zakonima moze (koliko-toliko) da se upravlja, pa je ispitivanje krivice drzave svrsishodno. osuda pohlepe i gresaka privatnika je jalova stvar jer se tu ne moze nista. to moze da ima neki efekat u datom trenutku, ali onda se sve vrati na staro tj. glupost/pohlepa stalno nalazi nove oblike ispoljavanja.

Andrej Stanimirović said...

Publius:
Popustljivi ste prema nasilnicima. Spremni ste da im gledate kroz prste. Kažete da je (takvo) ružno i nemoralno ponašanje jedino praktično. To naravno nije tačno. Ako dobronamerni ljudi izbegavaju mračne ulice, nasilnici neće imati koga da napadaju tamo, pa će izaći na glavnu ulicu. A vaš sledeći praktičan savet pretpostavljam da bi bio da se ostane u kući, jer se "ponašanjem kriminalaca, pogotovo na duže staze ne može upravljati." I ko tu onda pobeđuje? Kriminalci. Zato kažem da je taj stav ružan, nemoralan i nepraktičan. Moralno i praktično je kriminalcu stati nogom zavrat u mračnoj ulici. Samo tako će svet biti human.

Alektrich:
Ni ja ne bih prolazio kroz mračne ulice. Svejedno, sva krivica, sva odgovornost, sav teret moralne osude za napad nasilnika u mračnoj ulici je na nasilniku.

"Drugo je kad su sve ulice mračne, ali to ovde nije bio slučaj..."
Moj stav je da su "sve ulice zaista mračne". Odnosno, da je država nasilnik koji je preko potpune kontrole novca, banaka i pravila igre odnosno regulacije, prisilio ljude da "idu mračnim ulicama" jer drugih i nema. Sve druge ulice su u stvari načini da se izgubi novac. Jedina mogućnost da se profitabilno igra je da se igra prema perverznim pravilima. Država je kriva za sve jer organizuje sve.

alektrich said...

Andrej,

ne mislim ja da o odgovornosti privatnog sektora treba govoriti da bi smo okrivili kapitalizam i tržište, već, naprotiv, da bismo ga učinili sprenijim za buduće slične izazove.

Ne slažem se da su ovoga puta "sve ulice bile mračne".
Ali, moje stavove ne bi trebalo da shvatate zlonamernim. Naprotiv, ja hoću da ukažem na to da bi preduzetnici iz ovakvog iskustva trebalo da nauče da ubuduće "izbegavaju mračne ulice".

Moj glas se neće daleko čuti, ali ako neko čiji se glas daleko čuje pomene i ovaj aspekt krize, ja očekujem da će preduzetnici ubuduće biti malo otporniji na ovakve podsticaje. Možda sam utopista, ne znam...

Publius said...
This comment has been removed by the author.
Publius said...

"Ni ja ne bih prolazio kroz mračne ulice. Svejedno, sva krivica, sva odgovornost, sav teret moralne osude za napad nasilnika u mračnoj ulici je na nasilniku."

A, ne biste prolazili kroz mracne ulice? Pa u cemu je onda razlika, osim u tome sto Vi punih pluca "osudjujete" nasilnistvo. U, sto je to tesko... da nema moralnih kolosa poput Vas kriminalci bi nam svima zaseli za vrat. Ne znam samo sta je bilo sa onom pricom da, ako gradjani zaobilaze mracne sokake sutra nece smeti da izadju iz kuce. Valjda ta logika ne vazi ako ce, iza zatvorenih vrata, energicno da osudjuju kriminalce.

Andrej Stanimirović said...

Publius, evo u čemu je razlika: ja nasilništvo punih pluća osuđujem, a Vi ga pravdate.

Kažete da se sa kriminalcima ne može ništa učiniti, ionako su nerazumni. Pa i stene sklone odronu i divlje zveri su nerazumne, a ipak se trudimo da nešto preduzmemo. Možda po Vama ne bi trebalo?
Kažete da je "jedino praktično" da se žrtva nasilja povuče. Što je vukao đavola za rep? Tako mu i treba! (Pretpostavljam.) Ako Vaša prva ideja prepušta inicijativu kriminalcima, druga ih ohrabruje da udare još jače, ionako su žrtve pravi krivci za svoju nevolju.

Još jedna stvar: postoji značajna razlika između jasnog sagledavanja ko je žrtva a ko nasilnik sa jedne i "herojskog" odlaska u mračnu ulicu bez oružja sa druge strane. Da li biste mi više verovali ako bih sa svojim stavom otišao u mračnu ulicu i vratio se plav i opljačkan? Ne, naravno, rekli biste ovaj je blesav tj. nerealan. I moj stav bi, iako je ispravan, izašao u javnost kao stav lika koji nije u kontaktu sa realnošću. Realnost je da su kriminalci u mračnoj ulici a u glavnoj je za problem okrivljena žrtva.

Andrej Stanimirović said...

Alektrich:
Takva je debata. Procenjujem Vaše stavove na osnovu njihovih dugoročnih logičnih, u ovom slučaju (tvrdim) loših posledica. Ne kažem da Vi želite te posledice (tj. da ste zlonamerni) već da iz moje ekstrapolacije sledi da će Vaši stavovi nužno da dovedu do tih loših posledica i da zato treba da odustanete od tih stavova tj. da su pogrešni. Da biste pokazali da grešim treba da dokažete da moja logika ne valja, tj. da Vaši stavovi neće dovesti do tih posledica kao što ja tvrdim, a ne da se vadite u stilu "pa nisam ja tako mislio". Znam da niste, jer da jeste - kao i ja bi videli u kom pravcu to ide i da ne treba tako. Shvatate, ne kažem Vam da ste zlonamerni, nego da ste kratkovidi. :) Ali to je debata, sukob argumenata, borba mišljenja. Dokažite da do posledica koje ja predviđam (u stvari: već jasno vidim oko nas) neće doći.

Back to discussion. Kada su pravila igre (država vs. preduzetnici) kako Slaviša lepo kaže perverzna, tj. daju ogromnu prednost jednom timu (naravno državi, treba li to uopšte reći), do pozitivnog raspleta ne može da dođe u okvirima same igre. Ne mogu preduyetnici postati dovoljno pametni, jer se pravila stalno pervertiraju dalje. Drugim rečima, iako preduzetnici uče na greškama, u državi su dovitljivi zlotvori koji će nastaviti da pervertiraju pravila igre. Zaista je nerealno (utopija, kako Vi kažete) očekivati da preduzetnici postanu otporniji, bezobzirnost države nema granica, kao što verovatno znate. U housing bubble slučaju, račun za perverziju ispostavlja se poreskom obvezniku, dakle žrtvi a ne krivcu, pervertiranost igre je JOŠ VEĆA, a ne manja nego pre. Preduzetnici će možda "naučiti da izbegavaju mračne ulice" tek kad shvate da svetlo u mračnim ulicama gasi upravo onaj od koga naivno očekuju da ih osvetljava.

alektrich said...

Andrej,

mislim da shvatam, napokon, o čemu pričate.

Nije stvar u tome da li su preduzetnici odgovorni za sopstveni gubitak ili ne (premda i dalje to mislim), već da to nije ono što treba potencirati.

Treba, dakle, staviti akcenat na krivicu države, jer, ako na preduzetnike prenesemo deo odgovornosti, onda, nažalost, oslobađamo državu dela krivice i ne dajemo adekvatan argument protiv intervencije.

Zato, neću više potencirati odgovornost onoga ko je "prošao kroz mračnu ulicu", jer nije cilj da njega sprečimo da ponovo prođe, već da sprečimo napadača da opet bude tamo. ;)

Nadam se da je to ono na šta ste želeli da mi skrenete pažnju...

Andrej Stanimirović said...

Upravo tako.