Pages

25 November 2008

Pregled kolumni

I po najvažnija rečenica.

Prokopijević, o svetskoj krizi u Srbiji:
Sažeto rečeno, obilje kapitala u svetu pre izbijanja krize je činilo da neki njegov deo dođe i u Srbiju, a taj priliv posle izbijanja krize naglo presušuje.

Danica Popović o monopolu NIS-a:
...od 500 najvećih firmi jugoistočne Evrope, NIS je na dvadesetom mestu, a Miškovićeva imperija, Delta M, tek na sto šestom. Tek da osetimo kolike su to pare, i kolika je to moć.

Miša Đurković o jednoj stvari koja se lako zaboravlja:
Komunizam je, međutim, kvantitativno gledano, proizveo daleko više direktnih žrtava nego nacizam. Dok se rezultati nacističke vladavine procenjuju na oko dvadeset pet miliona žrtava, sveukupni bilans komunističkog terora, represije i progona procenjuje se od šezdeset do čak sto miliona mrtvih.

32 comments:

passenger said...

moglo je doduše i bez Đurkovića...zašto se zaustaviti na sto miliona, zašto ne odmah otići do milijarde?
bolesnik...

a i inače, blog vam je mnogo bolji i zanimljiviji kad se držite ekonomije

Slaviša Tasić said...

Cifra od 100 miliona se redovno pominje, šta je tu sporno.

tiki said...

moglo se doduše i bez žrtava komunizma. .
moj dragi passengeru

passenger said...

Slaviša,
cifra koja se pominje, pominje se od objavljivanja "Crne knjige komnizma", čiji su delovi objavljeni i u Srbiji. Ono što nije objavljeno u Srbiji, jesu polemike koje su usledile u Francuskoj, kao i ograđivanje većine stručnjaka čiji su radovi korišćeni u knjizi, od navoda u knjizi... Tako sve u Srbiju dođe sa zakašnjenjem, ili u potpuno iskrivljenoj vizuri.

Tiki,
svi zločini su za osudu, i o njima se može i treba kritički govoriti, da se ne bi ponovili. Međutim, mahanje brojkama je u ovom slučaju sračunato na moralnu relativizaciju i pokušaj predstavljanja fašizma i nacizma kao ne tako loših stvari )jer ovi "drugi" su bili još gori, jel' da?)... Posledica je to da je Srbija jedina država u Evropi u kojoj se ne zna ko je dobio Drugi svetski rat, i iz koje niko nije učestvovao na proslavi 60 godina od kraja rata, 2005... što je ipak tužno za ovu zemlju. Na stranu što ovakve komentare obično ostavljaju bivši komunisti i likovi totalitarnih uverenja. Nisam im verovao dok su bili na vlasti, a nemam razloga da im verujem ni sada. (Bez obzira na sve moguće linkove na Internetu... Ipak postoji dovoljno istorijskih dokumenata - i u Srbiji, i van nje-, koji su danas dostupni svima koji žele da ih čitaju.)

Nemam ništa protiv kognitivnog relativizma, ali moralni relativizam ne vodi nikuda. (Osim možda uspostavljanju nekog novog totalitarnog režima, čiji će čelnici uvek moći da tvrde da i nisu tako loši, u poređenju sa onim što je bilo u prošlosti.)

passenger said...

Slaviša,
zaboravio sam: možda je Vama Jesse Helms autoritet za istoriju, meni ipak nije.

Andrej Đ. said...

prebrojavanje žrtvi, bacanje sa brojevima i sa milionima, i sl, kao da se razlikuju 25 miliona ili 100 miliona van okvira beskorisne statistike. a da je gosp. Đurković pošteni štreber (čitao sam njegovu knjigu "kap. lib. i država" koja je užasno štreberska), uzeo bi u obzir i činjenicu da se onih 25milki desilo za 5 godina, a onih drugih 100 za preko 50 godina.
nego, pošto se već izjašnjava da je za "američke modele", kad ih već spomenu, padaju mi na pamet i druge mogućnosti za prebrojavanje... :)

Slaviša Tasić said...

"mahanje brojkama je u ovom slučaju sračunato na moralnu relativizaciju i pokušaj predstavljanja fašizma i nacizma kao ne tako loših stvari )jer ovi "drugi" su bili još gori, jel' da?)..."

passenger,

Prvo, moralni relativizam ovde pokazujete jedino vi, jer pokušavate da pokažete da su komunistički zločini manji nego što izgledaju. A još su vam jedini dokaz "polemike koje su usledile u Francuskoj".

Drugo, komunizam jeste bio mnogo gori od fašizma. U nekim zemljama, kao Kambodža, bio je gori i od nacizma. To bi trebalo da je kristalno jasno svima koji nemaju neku emotivnu privrženost komunizmu i osećaju potrebu da ga brane.

Aleksa said...

A zasto su ljudi uopste pokusavali nesto s tim "komunizmom"? Nisu su se usrecili, to je ocigledno, ali zasto su se uopste bunili? Ispada da je sve bilo dobro, ali da su bili malo nestrpljivi ili hteli leba preko pogace. Ovakvo prebrojavanje zrtava je tendenciozno, jer skrece paznju s tog glavnog pitanja. Zasto su ljudi tako dugo i sirom sveta pokusavali da se otarase kapitalizma? Sigurno ne iz cista mira ili samo na osnovu indoktrinacije. To sto marksizam nije bio, niti moze biti resenje nije alibi za ono sto je izazvalao tu dzinovsku reakciju. Znaci, cije su to zrtve? Samo "komunisticke"?

Ovo je samo izraz bolesnog antikomunzima, istog onog koji ni jedan tako odlucni antikomunista kao sto je bio Mihnjik (u svakom drugom pogledu ogavan lik) nije mogao da podnese. Cilj ovakvih prostih, mesarskih poredjenja je da se unapred spreci svaka kritika kapitalizma, tako sto ce se odmah proglasiti za neku formu boljsevizma. A ispada i da su ljudi poput Brehta, Benjanima, Orvela, Pazolinija i tolikih drugih (prakticno sve sto je vredelo u zapadnoj kulturi) bili samo budale i saucesnici u zlocinu. Pa nece biti da iko od vas vredi vise od njih, samo zato sto se "antikomunisti". Niste im ni blizu. Pitanje je i sta ko smatra za "direktne zrtve". Ako cemo najdoslednije, broj direktnih zrtava sadasnjeg sistema dostize nekoliko milijardi, ne racunajuci druge zive vrste. Zrtve ste i vi, jer ste ocigledno tesko osteceni, do te mere da se smatrate razumnim i kako ste izabrali pravu stranu. Samo sto takve zrtve ne vredi zaliti, niti se solidarisati s njima. Niste dovoljno disfunkcionalni, na zalost, nego nastavljate da opsluzujete gazde i divite se ubicama koje su vam vise po ukusu.

tiki said...

pa posledice selektivnog brojanja su ti da se danas srebrebnica broji sa multiplikatorom, a Bratunac i Kravice s ignorišu.
Ili da se zločini 45 zaborave
ili da parafraziram skojevcima omiljenu 11 tezu tate im Marksa.
Ljevica je različito "popravljala svet " a radi se o tome da su popravke uvek bili zločini

Aleksa said...

Tako je Tiki, nije im bas islo, gde god su postali vlast, ali zasto je "levica" uopste pokusavala da "popravlja svet"? Zasto su ti pokusaji nailazili na podrsku ljudi?

Svi ti autorirani marksisticki rezimi bili su posledica kapitalizma. To je njegovo nasledje. Ljudi se nisu bunili bez razloga. Svi ti mrtvi padaju na dusu svim autoritarnim ciniocima i sebicnim apetitima iz te vrteske. Da nije bilo leze-fera iz 19. i s pocetka 20. veka ne bi bilo ni Marksa, Lenjina, Staljina, Maoa. Da nije bilo leze-fera iz 1980-1990-ih ne bi bilo Chaveza ili Moralesa (tu nema logora, ali su svakako etatisti i autoritarci).

Ta klackalica se obnavlja sa svakom novom krizom, pa i sada. Autoritarci i etatisti samo prilagodjavaju pricu, ovog puta s nesto "levljim" spinom.

Pravi problem su odnosi dominacije, njihovo glavno chedo - masovno, hijerarhijsko drustvo - i njihovi ciljevi. Spor izmedju "kapitalizma" i "komunizma/ socijalizma" je porodicna svadja. To je rasprava o metodi, u kojoj se ciljevi ne dovode u pitanje, osim minimalno. Svaka strana istice ovaj ili onaj aspekt; na primer, neko "profit", neko "drustvo'". Ali, svi su za masovnu proizvodnju, "trziste" i dalji "rast", sto svim ljudima unapred diktira ceo niz odnosa i sam nacin zivota.

Masovno drustvo prosto iziskuje koncepte kao sto su "uprava" ili "vlast". Ono je nuzno autoritarno. Pociva na diktatu, na neprestanom komandovanju i izvrsavanju naloga. Drugacije ne moze da funkcionise, raspalo bi se. Ako ne komanduju uniformisana lica, komanduju tehnicki, proizvodni i ekonomski zahtevi, uvek prekomerni, sto se proglasava za nesto "prirodno" ili za "sudbinu". Da bi opstao, moras da sledis vrlo stroga pravila. Kao kod tehnickog uputstva za upotrebu. Ako ga ne sledis, ispadas.

U jednom periodu, ti odnosi su izazvali revoluciju za revolucijom. Krv do kolena. Kolju, ucenjuju i unistavaju i dalje, ali se to u nekim delovima sveta manje vidi ili poprima drugacije forme. U poslednjih par vekova, razni autoritarci su se otimali oko plena - proizvodnog i tehnoloskog potencijala masovnog drustva - pri cemu niko u zahtevima samog tog potencijala nije video problem, nego samo dobitak. Ovakvo prebrojavanje i sortiranje mrtvih sve to prosto ignorise.

U svakom slucaju, na celu tu ljudsku dramu, ovde se gleda tendenciozno i krajnje jednostrano. Sve te mrtve pokosio je virus moci i grabeza, koji drma na sve strane, ne mareci sta je "levo", a sta "desno".

I onda se pojavi neko ko Prokopijevic, koji za sve to kaze da je bilo "kreativno", jer je to bio motor "progresa i civiizacije". Sve je ipak vredelo, svo to nasilje i ubijanje, jer smo na kraju dobili mobilne telefone i njega licno na RTS, preko sistema zvanog TV. Isti retropsektivni, kanibalisticki rezon primenjuju i mnogi marksisti (izmedju ostalih i njegov glavni suparnik u tom TV cirkusu), zato sto su zagledani u iste ciljeve: stalni "razvoj materijalne osnove", a da vise niko ne zna zasto

LM, cak i najuze gledano, na sta se vi desnicari i fasisti zalite? Na reakciju koju je izazivalo vase vidjenje zivota i sveta? Pa odakle svi ti "komunisti"? Da li su to neki vanzemaljci, kao u americkim filmovima iz 1950-ih? Kukate i prenemazete se nad sopstvenim tekovinama.

tiki said...

prvo "desničari i fašisti"
Zlato moje NacionalSOCIJALISTIČKA partija su bili fašisti. Fašisti i nacisti su mutirano dete leve ideje i metodologije.
A otkud ti komunisti
"radnici, seljacii i poštena inteligencija" su i dalje bili to što su bili samo su njihovi drugovi zauzeli Dedinje. Njihov motiv je isto bio pohlepa samo umesto rada imali su pušku (a to se zove banditizam) ili su bili snobovi u sukobu sa ocem lopovom kao Koča Popović na primer, Ironija je da je i Koča učestvovao u otimanju od naroda kao i otac mu
Na kraju krajeva
Po plodovim njihovim poznat če te ih. A plodovi ljeve ideje su brojke narečenog Đurkovića.
A ako ti smeta progres ,brate na Kosmaj pa čuvaj ovce, u varoš možeš sići samo po duvan
nemoj matere ti samo dizat revoluciju. Zima je !

Aleksa said...

Pa cuj Tiki, ako je sve vredelo zato sto smo na kraju dobili tebe, tako progresivnog i uznapredovalog, a i ostale iz ekipe, onda sam zaista protiv. To sa "progresom" je zaista smesno, ispada da je vrhunac celokupnog razvoja ljudske vrste neka jadna, robotizovana malogradjanska svinja, koja ide gore-dole pokretnim stepenicima po Delta Cityju. Ili koja sanja da ode u Ameriku, da tamo proda svoj "rad, znanje i iskustvo"...

Da, znam za tu tezu, kako su nacisti u stvari "levicari", a i sam sam prevodio tekstove (Perlman), cak i jednu knjizurinu (Istorija levice 1850-2000) u kojima se vidi da su nacisti model za svoju partiju preuzeli od Lenjiina. I Musolini je bio socijalista i sindikalista. Nije to nista neobicno. Pogledaj samo koaliciju oko LDP. "Levicari", frankisti (Samardzic) i pinocheovci (Jankovic), svi ruku pod ruku. To je politika: uzima se sve sto moze biti od koristi. Nacisti su nesto uzeli od Lenjina, nesto od Darvina (mada vise od Hakslija), nesto od romanticara i nordijskog folklora, nesto od Nichea, sve u nekoj svojoj interpretaciji - a nesto od americkih "pionira". Ako vec znas za tu tezu o nacistima-kao-levicarima, onda valjda znas koliko su se divili i americkim ubicama tamosnjih domorodaca (glavni uzor, makar Hitlerov, sam je to isticao).

U ono vreme, u Nemackoj, s tako masovnim levicarskim partijama i organizacijama, nisi mogao doci na vlast s nekom bitno drugacijom retorikom i ikonografijom. Nacisti su u taj mix dodali jos neke elemente, psiholoski prilicno vazne u jednoj tako demoralisanoj i sumornoj artmosferi, i pobedili. Posle toga se nisu ponasali bas "levicarski", zar ne? U koaliciji s mega-industrijalcima, domacim i stranim (posebno americkim i britanskim), ugasili su sve "levicarske" tekovine i institucije iz prethodnih par decenija.

Uglavnom, nisu bili samo "levicari", nego su bili sta god hoces; uzimali su sve za sta su cenili da im moze biti od koristi. Cak i hindu-svastiku... Pravi nju ejdzeri svog doba, nema sta.

I opet: sta je ljude teralo u toliki ocaj, konfuziju, tako masovna prelivanja s leva na desno i obrnuto? Nisu imali pametnija posla? Ili mozda neki super uslovi, kakve samo kapitalizam moze da stvori? Ili - sto je isto, bez obzira na ideoloski predznak - to stalno zrtvovanje u ime "progresa", "rasta", "boljeg sutra", "normalnog zivota"?

Sve je to povezano, ne moze se razdvajati. Moze samo ako bolujes od antikomunistickog meningitisa, sto je ovde ocigledno uzelo maha

perica said...

Ima soli u onom što piše Aleksa.

Ljude u očaj i konfuziju i masovna prelivanja s leva na desno i obrnuto tera neznanje odnosno intelektualna lenjost. Ogromna većina zdravo za gotovo uzima "potrebu" ili "prirodnu datost" toga da nad njima neko vlada odnosno da neko nad njima nedužnima vrši nasilje. Kroz razvoj civilizacije taj koji vlada postajao je sve veštiji i danas je oličenje tog mehanizma demokratska država blagostanja. Da se Vlasi ne bi dosetili, država se neprestano sakriva i prikazuje kao nešto drugo od onoga što zaista jeste. Ovo nije teorija zavere, država je emergent and symbiotic phenomenon. Analogija je mravinjak, niko ga nije isprojektovao, nijedan mrav ne zna kako funkcioniše, ali ipak - održava se i napreduje. Država teži socijalizaciji odnosno etatizaciji svega, socijalizam je priroda države. Ljudi su pak individue, svako ima svoj individualni pogled i shvatanje progresa, rasta, boljeg sutra i normalnog života. Pošto svi to želimo, svako na svoj način, država nam se ulaguje obećavajući nam sve to, i to brzo, efikasno, mas-produkovano. I raja se prima, a ne vidi malo dalje od nosa, da je neophodan uslov da se obećanje ostvari potpuno potčinjavanje državi odnosno vlasti što je nespojivo sa ljudskom prirodom odnosno željm svake individue da sam/sama definiše i potraži svoju sreću. Pa kad đavo dođe po svoje, svi se pitaju šta bi, a da malo promisle jasno bi im bilo: izem ti ja takvu sreću kad izgubim samog sebe.
Osnovnu ideju kapitalizma u libertarijanskom tumačenju, a to je da ljudi, da bi bili ljudi a ne zombiji, treba da budu slobodni da dobrovoljno sarađuju ili ne sarađuju sve dok se ponašaju nenasilno, država pervertira i izokreće u potpunu suprotnost. Državni kapitalizam je ustvari ukidanje individualnosti kroz pljačku proizvoda individualnosti: privatne svojine. Time kapitalizam (libertarijanski!) ne gubi svoju vrednost i privlačnost. Kad kažemo da želimo kapitalizam, ne znači da hoćemo državu kao vlasnika svega već da hoćemo slobodu da dobrovoljno sarađujemo ili ne sarađujemo sa nenasilnim ljudima.
Libertarijanci nisu antikomunisti zato što mrze drugove i drugarice, nego zato što odbacuju nasilno menjanje i "usrećivanje" ljudi.

passenger said...

Slaviša,

gde sam ja tu moralni relativista? Zar samo zbog toga što tražim da se tvrdnje (ma koliko idiotske bile) dokumentuju?
Gde ja tvrdim "da su komunistički zločini manji nego što izgledaju"? Ja bar nešto znam o polemikama u Francuskoj, za razliku od Vas. A što se tiče mojih stavova o komunizmu i o zločinima, o tome sam i pisao, a i radio konkretne stvari - raspitajte se malo pre nego što nekoga tako napadate. (Pri tom, za razliku od puno Vaših današnjih favorita, nikada nisam bio pripadnik ni te partije, ni te ideologije... što ne znači da ću braniti ili razumeti beslovesne i tupave antikomuniste.)

S druge strane, ako Vam je stalo do ove države i ljudi u njoj (a pretpostavljam da je to jedan od razloga ovog inače veoma zanimljivog bloga), trebalo bi da se malo obrazujete i iz istorije, kad već linkujete na istorijske činjenice ili "činjenice". (Tu sam, moram priznati, u lagodnijoj poziciji od većine ljudi u Srbiji, jer sam trenutno ovde isključivo zbog svog ličnog izbora, a, za razliku od većine ljudi ovde, posao na Zapadu mogu naći kad hoću.)

Nisam Vam ja kriv što ste rasli u Miloševoćevo doba izolacije tokom 1990-tih i što niste uspeli da čitate neke knjige iz istorije. Pročitajte nešto, mimo Jesse Helmsovih fondacija, pa mi se javite.

Slaviša Tasić said...

passanger: "A što se tiče mojih stavova o komunizmu i o zločinima, o tome sam i pisao, a i radio konkretne stvari - raspitajte se malo pre nego što nekoga tako napadate."

Evo guglovao sam "passanger", izašla je samo pesma Iggy Popa.

passenger said...

Nije loš ni Iggy Pop, ali poslao sam Vam mail.

Slaviša Tasić said...

!? Nisam dobio.

Aleksa said...

Perica: >> Time kapitalizam (libertarijanski!) ne gubi svoju vrednost i privlačnost. Kad kažemo da želimo kapitalizam, ne znači da hoćemo državu kao vlasnika svega već da hoćemo slobodu da dobrovoljno sarađujemo ili ne sarađujemo sa nenasilnim ljudima. <<

Perice, ovo je nesto za Lajthausa ili Stanka, da konacno utvrde sta je utopija.

Pricas o kapitalizmu u ljudskim razmerama, izmedju pojedinaca, na malo. Ali, kapitalizam na malo je nemoguc. U tim okvirima, moguci su razni oblici razmene, cak i "trgovine" (vrlo uslovno receno), ali ne i "kapitalizam", jer on po definiciji razbija i guta male zajednice, a pojedince degradira to tacke radne funkcije ili cistog otpada. Pociva na takvim apetitima, koji se samo uvecavaju, nuzno stvara ogromne disparitete u zivotnim uslovima, jednostavno mu nema druge. Moze samo na veliko. A tu mora da drma neka sila, inace se sve raspada.

Za libetarijansko, "slobodno" trziste, bas kao i za "drzavni kapitalizam" ili za neki socijalisticki radni logor, moras imati 1) masovnu PROIZVODNJU i 2) masivnu infrastrukturu. Drugim recima, treba mnogo RADA i energije. To nekako stalno gubite iz vida. Nije sve digitalna trgovina, berza novca, marketing i konsalting. SLOBODNI ljudi jednostavno NE mogu da obezbede dovoljno rada i energije. I eto izvora svog belaja. To moze da se obezbedi samo preko Drzave, Sile, Faraona, Moralne obaveze, nazovi to kako god hoces. U svakom slucaju, bez obzira o kojem je uredjenju ili utopiji rec, sve dok pricamo o masovnoj i masivnoj drustvenoj organizaciji, potrebnu kolicinu rada i energije ne mozes dobiti bez nasilja i ucene, u ovom ili onom obliku, a najcesce u obliku "robe"/ "cene".

Po-rob-ljen, u-cenjen svet. Onda imas "trziste", ali ne to iz bajke o malom piljaru i veselom vodoinstalateru, koji slobodno razmenuju svoje proizvode i usluge. Ko ce te i kako, u toj utopiji, zastiti od onih najvecih apetita? Potpuno izbacujes iz slike najvece manijake, kao i Slavisa u slicnim, zapravo istim projekcijama koje je ovde ranije prosipao.

Na kraju bi dobio samo neosrednji vek: ogromne feude, privatne vojske i raju koja nema sta drugo da ponudi na "slobodnom trzistu" osim svoj rad. Stvrano super perspektiva, nemoguca, ali koja opet dosta govori o onima koji je tako vatreno prizivaju. A moze pomoci i da se shvati u cemu je vic. Samo se malo pozabavi stavkom "rad", odnosno potrebnom kolicinom rada i energije, da bi na kraju imao "trziste" i sve njegove cinioce. Ti, kao pravi gospodin, odmah sebe vidis negde na "trzistu", verovatno u domenu "usluga" ili "menadzmenta"; ali, kreni od temelja, ne od kancelarije na vrhu sveta

tiki said...

e jesi nam sasuo Aleksa
svaka ti čast
samo ne reče mi ko je bio bolji.baš ono 100%savršen, Mao ili Enver Hođa
ili Lav od Afrike Haile Selasije
. nego reci mi što narod izludi pa beže iz raja pravo u usta kapitalističke aždahe
SWamo nemoj Tileta on jee imo neka skretanja od pravovjerja

Aleksa said...

Tiki, ljudi odlaze iz raznih razloga, ali po pravilu iz sredina unistenih ili hronicno sjebanih upravo trzistem, tom vrstom interesa, celom tom cirkulacijom. Zato ljudi iz bivsih kolonija i dalje odlaze u nekadasnje kolonijalne metropole ili odavde negde tamo. Taj poslednji "argument" u ovakvim raspravama, koji je ovde uglavnom potezao Tasic, verovatno je najbushniji od svih.

Neki odlaze i jer su dovoljno pokondireni, tj. inficirani tim "vrednostima", koje se instaliraju svuda. Velike ambicije, "nikad dosta", itd. Ako i nisi toliko zaludjen, nego sasvim skroman, onda ti je bolje da budes tamo gde "sistem funkcionise", nego tamo gde se sve raspada. To izgleda logicno. Onda obicno sledi otreznjenje, samo sto dileme, nostalgija, neka bitna promena ili povratak brzo postaju luksuz. Mashina melje svuda. Sad vec i ne znam koliko mi je rodjaka iz Bosne i rodbine, prijatelja i kumova odavde u Americi i Kanadi. Nisu ni svi neka srednja-niza-srednja klasa, nego ih ima i u visim razredima. Ali, nema sta da cujes, jos manje da pozavidis - osim ako nisi bolestan (a znas valjda i da je zavist greh).

Gledaj malo sire. Sistem u celini ne moze da istrpi da svuda bude kao, recimo, u Danskoj (u Danskoj iz medija i statistike, ne u pravoj i kompletnoj Danskoj). Cela igra pociva na pravljenju i odrzavanju strahovitih dispariteta u drustvenim i zivotnim uslovima, pri cemu se svima namecu isti standardi i zahtevi (manje-vise isti malogradjanski ideal, svuda). Sudovi moraju biti postavljeni na razlicitim nivoima, da bi imao cirkulaciju. Mora se odnekud grabiti, da bi se negde prelivalo. Pitaj bilo kod knjigovodju. Pa se onda i grabi, i kod kuce i u inostranstvu.

Uglavnom, broj privilegovanih zemalja, kojima su tebi pune oci, nuzno je ogranicen. Ne mogu sve zemlje i sredine - bas kao i pojedinci, bez obzira na kvalitete i ambicije - biti "uspesne", a zivotni uslovi svuda super. Nema mesta za SVE, u onim uslovima o kojima SVI sanjaju.

(Rec je, naravno, o "snovima" ili kriterijumima koji su poseban problem, jer su prezahtevni i neodrzivi; kada bi se svuda zivelo kao u Danskoj, planeta bi sagorela za 5 minuta. Mnogim levicarima to nikako ne ide u glavu, pa sve vide samo kao problem "redistribucije", opet bez osvrta na radne i proizvodne zahteve, koji su sami po sebi despotski, cist diktat. Svi ljudi treba da zive kao mali Dzejms Bondovi, kazu oni; tako vide zivot, isto kao i vi seljacici koji se palite na kapitalizam. Alternativa nisu pecine i padine Kosmaja u drustvu ovaca, sto si mi onako fino preporucio, verovatno na osnovu iskustva, nego da se kurtalisemo te opsesije proizvodnjom, outputom, gomilanjem, tih ciljeva, cele te kretenske, malogradjanske kulture.)

Zato imas "Ameriku" - iz tvojih vlaznih snova - i Srbiju ili sve one bivse kolonije, odakle ljudi i dalje pristizu u bivse metropole. Obrstili ih i urnisali beli skakavci, stare kulture unistene, imas nove "potrebe" i "vrednosti" i kud ce nego bisvim gazdama u dvoriste. I to obicno u zadnje dvoriste. Otprilike tako, ali to bi trebalo da znas, nije neka misterija

tiki said...

Aleksa mislim da sam već negde napisao da sam ing . koji bukvalno prodaje svoj rad na tržištu i kao projektovanje i kao izvođenje . Dakle moj rad je i PC ali i kombinirke i šrafciger. Tako da znam šta je rad i šta je energija.
Niko nije rekao da je demokratija/kapitalizam raj na zemlji al brate razni rajotvorci su samo dobrovoljni davaoci tuđe krvi .
to je bitno

perica said...

Mnogo rada i energije je potrebno i od toga se ne može pobeći. Na svim nivoima civilizacije je potrebno mnogo rada i energije. Civilizovan život je radno i energetski "skup" i od toga se ponavljam ne može pobeći koliko god nam dokolica prijala. Ako hoćemo da živimo civilizovano, neophodna je masovna proizvodnja i masivna infrastruktura, jer nas ima mnogo. Nasilno smanjivanje i ograničavanje broja ljudi ne zagovaraš. Kako onda?
Aleksa, ti kao da ne praviš razliku između slobodnih i dokonih ljudi. Međutim, robovi mogu biti dokoni (ako gazda dozvoli) a slobodni ljudi mogu da rade kao crvi. Za slobodne ljude to je stvar ličnog izbora, slobodan čovek je slobodan i kad lenčari i kad rmba. Rob je rob i kad se izležava na suncu.
A ako slobodnjak voli da radi, pa još i ima spretne ruke, za par meseci i uz malo sreće, bez pljačke bilo koga, dakle sasvim legitimno, doći će do ogromnog dispariteta u životnim uslovima između njega i dokonih i filozofiranju sklonih slobodnjaka. Zašto ti to smatraš nemogućim? Slobodni ljudi MOGU da obezbede dovoljno rada i energije za veliki disparitet u uslovima života. I opet je stvar ličnih afiniteta to da li naš radu sklon slobodnjak ima kvalitetan život kad se toliko znoji i dirindži. Ali udobnost koju je sebi obezbedio ne duguje nikom nego sebi i nije dužan da je sa bilo kim deli.
Cena nije uvek u-cena. Nije na slobodnom tržištu. U državi jeste, tj. cena svih "proizvoda" i "usluga" države jeste ucena. Na slobodnom tržištu možeš da kupiš kod nekog drugog, ako misliš da ti njegova cena/kvalitet više odgovara a možeš i da uopšte ne kupiš. U državi ne možeš ništa od toga, prvo te opljačka a onda ti kaže uzmi ili ostavi. Na slobodnom tržištu zato sve košta najmanje što može da košta. Država te pljačka najviše što može.
Na kraju, evo da krenem od temelja. Sve što tražim od države je da me ne pljačka. Da mi ne naplaćuje usluge/proizvode koje ne želim i neću koristiti. Da mi ne naplaćuje TV pretplatu. Da mi ne otima za medicinske usluge koje ne koristim i ne želim da plaćam. Da mi ne otima za obrazovni sistem jer ne želim da mi školuje dete. I tako dalje. Vidiš, jednostavne i obične stvari. Temelj države je pljačka i ja upravo od temelja krećem, ne zanimaju me kancelarije na vrhu i šljam koji ih naseljava.

Andrej Đ. said...

perica: "Ako hoćemo da živimo civilizovano, neophodna je masovna proizvodnja i masivna infrastruktura, jer nas ima mnogo. Nasilno smanjivanje i ograničavanje broja ljudi ne zagovaraš. Kako onda?"
- ja imam jednu pomalo hrabru tezu, mada ne umem da je dokažem niti sam se interesovao da to radim (za sada), a to je da masovna proizvodnja nije posledica omasovljavanja društva, već uzrok istom. mnoge stvari me navode na to, al neću to potezati kao neki argument, jer je to zasad samo moje verovanje, i spominjem ga samo kao prilog za razmišljanje.
nego, u svakom slučaju, masovno društvo nije pitanje pukog kvantiteta, već organizacije. nije bitno što nas ima preko 6 milijardi, već je bitan način na koji smo organizovani. verovatno bismo mogli biti organizovani u nemasovno društvo i za duplo više ljudi.

tiki said...

Pogino Betmen

Aleksa said...

Tiki, primi moje saucesce. Betmen je bio dobar drug i uvek se borio protiv zlikovaca, tj. onih koji su sve hteli samo za sebe, a druge ko jebe (mr. Pingivn, Joker i ostali eksponenti "sebicnog interesa"). Jes da je i on bio dzet-set (pazi samo betmobil, o garderobi i batleru da ne pricamo), ali je imao i dusu, za razliku od ovih ovde, koji nemaju ni stila, a ni duse.

Perice, ovo sto rece Andrej je prilicno bitno. To je bila stalna napomena i u raspravama s lokalnim anarhistima, koji su isto tako pricali o "slobodnim ljudima" koji prosto umiru od zelje da posteno rade, a da ih niko ne pljacka, itd. I njima je alternativa radu, pri tom, neprihvatljiva, bila "dokolica". Ja sam pricao o promeni ciljeva, odbacivanju sadasnjih, kao i cele kulture koja gravitira oko njih. O preziru i odbacivanju te OPSEDNUTOSTI proizvodnjom, gomilanjem, vlasnistvom, itd. "Proleteri svih zemalja... OPUSTITE SE", makar malo, sto rece jedan od pisaca koje smo objavljivali, a koji je isto tako napadao te produkcionisticke i bajapatkovske fiksacije. To je nesto s one strane grube podele na "rad" i "dokolicu". Potpuno druga dimenzija (u nekim kulturama svakodnevna). O koncekvencama razmisli sam.

Ali, i tim anarhistima se, kao i tebi, odmah prividjao neki genocid ili masovno odumiranje. Doduse, odmah si primetio da ne zagovaram genocid. Ali opet na sve gledas cisto kvantitativno. Ne. Stvar je u nacinu na koji zivimo. Kada nema tolike opsednutosti "vlasnistvom" ili outputom, onda moze proci i duplo vise ljudi nego sto ih ima sada - samo sto ovoj planeti to svakako nije potrebno. Kao sto rece jedan mudri Indus (bez pomoci Karla Marksa), na ovom svetu svega ima dovoljno - ali, samo ako nije "vlasnistvo" (ili "roba"). Uglavnom, ovaj nacin zivota je prezahtevan, a vladajuci ciljevi i kultura pogubni, u svakom pogledu. To vredi otvoriti kao pitanje i drzati ga otvorenim. Ne vredi ga ignorisati.

(Andrej je i u pravu za odnos masovna proizvodnja-masovno drustvo, odnosno masivna populacija; nije prvo narasla populacija, onako spontano, pa da prosto nije bilo druge, nego krenuti s masovnom proizvodnjom, nego obrnutno. Na intenzivnu poljoprivredu, prvi oblik masovne proizvodnje, preslo se, ponegde, sticajem okolnosti i iz eksperimenta, a ne iz preke potrebe. Negde je brzo doslo do uzmaka, negde se nastavilo; ali to je onda potpuno promenilo odnose medju ljudima, njihove aptetite i pogled na svet. Tek onda krece poznati, zacarani krug: sve veca populacija i sve veca proizvodnja - ali tako da prioritet nikada nisu potrebe populacije, nego obrt, profit, moc, kontrola. Deca pocinju da se "proizvode", kao radna/ ratna snaga i kakva-takva garancija za buducnost, ako sve drugo zakaze, itd.)

Nego, cak i u sadasnjim okvirima, to sto pricas je samo jedna malogradjanska, samoziva utopija. Postoji ceo niz servisa/ sluzbi koji su masovnom drustvu neophodni, a koji nisu komercijalno zanimljivi privatnom sektoru, niti ovaj moze da ih pokrije. Klasican primer su administracija i opsta pravna regulativa. Ali, pogledaj samo obrazovanje. Gubis iz vida da je svakom sistemu potrebno elementarno pismeno stanovnistvo (podanistvo). Izuzetno je vazno da znaju da citaju i razumeju saopstenja vlasti i vladajuceg diskursa generalno (da citaju novine, gledaju i razumeju TV, reklame, itd.). Nije kao nekad, kada je radila cista prinuda; drustva su veca, slozenija, "inkluzivnija", a medijsko posredovanje kljucno. Odnos uprava-personal pociva na komunikaciji, na elementarnom razumevanju. Zato je osnovno obrazovanje "obavezno". To ima i svoje rizike, ljudi mogu nastaviti da citaju svasta, da misle svojom glavom (sto se za sada dovoljno dobro podnosi). Privatne skole mogu biti bolje od drzavnih (sta god znacilo to "bolje"), ali niko nema lanac privatnih skola - ili lanac obdanista, o cemu smo ovde vec pricali - jer to nije tako privlacan biznis (tehnicki zahtevi su zaista specificni i vrlo rizicni, jer su u pitanju deca i mladi). A potraznja ipak postoji. To sada ne mogu da sirim, ali u superslozenom, masovnom drustvu imas ceo niz takvih potreba koje prevazilaze neciju slobodnu volju ili ceif, u smislu, sta bi neko voleo da placa, a sta ne. I Bilu Gejtsu dobro dodje asfalt po kojem hoda (ako on vise i ne hoda toliko, potreban je njegovim sluzbenicima), celu fizicku infrastrukturu za web neko je morao da prokopa, a o njegovim govnima koje odnosi neko drugi da ne pricamo.

Ali, ako nekako i eliminises drzavu - i svaki oblik vlasti, odnosno prinude - onda se oprosti i sa "trzistem". Mozes ti da uzdizes rad/ proizvodnju koliko hoces, mozes naci i sebi slicne, ali ako su ljudi slobodni, nema sanse da postignes sadasnji obim radne i energetske mobilizacije/ akumulacije. O daljem napredovanju u TOM (naglasavam, tom ili sadasnjem) pravcu, nema govora. Bez drzave/ prinude/ ucene nema masovne proizvodnje. Entuzijasti, poput tebe (iako ti ocigledno ne mozes da zamislis sta znaci rad, recimo, na infrastrukturi, u gradjevini, rudnicima, kanalizaciji, komunalijama, proizvodnji hrane), ne bi mogli da nadoknade taj manjak. To je glavni paradoks masovnog drustva. Zato je ono uvek samo radni logor. Barjaci se menjaju, ponekad i neke osetne nijasne, ali sustina je zakucana, uvek ista.

Alternativa je, naravno, lokalna, direktna proizvodnja za lokalne potrebne - ali i drugacije potrebe, drugaciji ciljevi, oslobadjanje od ovih idiotskih, produkcionistickih fiksacija. I meni je tesko da to zamislim, da me SADA stavis u te uslove zafalilo bi mi kojesta, ali jasno je gde je izlaz (kao i u svakom obliku ovisnosti). Ajde da makar ne pricamo kako tu nema nikakvih problema ili kako je sve to sa sadasnjim potrebama i ciljevima nesto "prirodno" ili "neminovno".

A da bi skinuo s vrata drzavu ili na neki bitan nacin promenio/ ugrozio sadasnje odnose moci, polazeci od obrazovanja ili cega god hoces, potrebno je da se s tim stanjem sukobis na vrlo jasan i rizican nacin. Neko s takvim preokupacijama, koje se u sustini svode na cuveno "hocu da znam gde idu moje pare" ili "necu da placam pretplatu za drzavnu TV", to nikada nece uciniti. On je vec obaren. Razmislja u pozeljnim terminima ("moje", "moj dzep", "pare"). On je (malo)gradjanin, profil koji se trazi. Njegove zalbe na racun "drzave" su samo price. Kao sto si mozda primetio, svi ovi vajni libertarijanci rade za drzavu/ vlast i pomazu joj da bude jos jaca, jos efikasnija. Ako neki medju njima i ne rade za aktuelnu vlast, rade za pretendente na vlast. To sigurno nije nacin da se s njom raskine. Fantaziraju o "lobiranju" i "infiltraciji" u krugove vlasti, da bi tu onda izvrsili neki uticaj - bas kao poslednji trockisti. Cela ta libetarijanska prica je zivi cirkus, puca po svim savovima, od najkomicnijih kontradikcija ili prosto gluposti, ali opet sluzi svrsi (pa je zato i bitna, kao pojava, jer afirmise "trziste", "svetinju vlasnistva", tu vizuru, odnose, preokupacije. Uvek nalazi nove musterije, kojima sve to izgleda tako "logicno". Ako su mladi, bolje je da imaju takve preokupacije, nego da podju od toga kako nam sve to uopste nije potrebno. Zar ne? A imace kad da predju na "realisticnije" pozicije i praksu, kao Paunovic, Jankovic, Tasic, Antonic i ostali.

Uglavnom, pitanja i problema koliko hoces, bas kao i rupa i budalastina u celom tom libertarijanaksom diskursu. Ali, dobro je da si makar neka pitanja uzeo u razmatranje. Mislim da neces odstupiti ni za dlaku, vec su suvise pecen, ali to ipak govori da si otvoreniji i posteniji od svih ovih kretena ovde.

Prilicno dugacka poruka.

andreas breme said...

ok, odricem se one moje potencijalne novcane nagrade u korist alekse.

ako zanemarimo kvalitet, ipak je ovo najduzi komentar do sad... i trebalo bi nagraditi trud i rad :) pa ko zna... mozda aleksa postane "nas" kad pocne da gomila :)

Aleksa said...

Hvala Breme, ponudjen ko pocascen. Nego, tebi sam vec rekao sta sam imao, zbog onih cinizama o gladnima i "prehrambeno ugrozenima". Tamo na "Jos jednom o Obami". Jel treba da ponavljam? Ovde si neko vreme reagovao na njihove lazi i lupetanja o ovoj krizi, ali onda si opet krenuo da im se uvlacis u bulju. Da im radis pres kliping, razmenjujes posalice, itd. Kao da ti je bilo neprijatno zbog tog malog udaljavanja iz stada. Kakav karakter. Vrlo elastican, nema sta. Uglavnom, pogledaj jos jednom tu poruku, ako si zaboravio. Za kvalitet stvarno nisam mario, ali je makar kratko i jasno

perica said...

Moja omiljena tema - kako se sukobiti sa državom.

Oružani sukob je prvo što pada na pamet. Državna propaganda to uglavnom s pravom zove terorizam. Ali nisu svi teroristički ciljevi za odbacivanje. Problem plemenitog teroriste je što se država odlično spremila i kondicionirala podaništvo tako da su šanse za uspešno ugrožavanje države oružanim metodama nula. Ako neku slabu državu i skenjaš - pritekne u pomoć "međunarodna zajednica" tj. ostale države. Dead end.

MOžeš da probaš i da se otcepiš od državnog mehanizma, da živiš na margini i da postepeno pridobijaš ljude protiv države. Dva problema: prvo, državna propaganda i fabrikovanje kriza intenzivno rade i sluđuju podaništvo into submission. Jednostavno su tvoje reči potopljene u moru bullshita. Drugo, države nema da te pljačka samo tamo gde je život nemoguć, tako da si prisiljen da finansiraš mehanizam države, ako bilo šta radiš. Ako ne radiš, živiš na primitivnom nivou a kao takav teško da možeš da imponuješ bilo kome. Opet dead end.

Kad otpadne oružani sukob i otcepljenje, ostaje specijalni rat. Lobiranje, infiltracija i tako to. Tu su stvari daleko manje očigledne i često se treba dobro potruditi da razlikuješ libertarijanca od etatiste. Stvari nisu crno-bele, postoji spektar etatizam-libertarijanizam. Dosledna libertarijanska akcija ne dolazi u obzir jer je samoubilačka u ovoj situaciji. Preostaje nešto što bi se možda moglo zvati fabijanski libertarijanizam.

Na nivou fizičke egzistencije, fabijanski libertarijanizam se svodi na parazitiranje na državi. Uglavi se negde, što bolje i vuci što više para i privilegija a ne radi ništa za državu. Ohrabruj takvo ponašanje među koleginicama i kolegama. Ismevaj vredne državne službenike. Guraj klipove u točkove u svakoj prilici. Ali ne budi troublemaker, to je suviše očigledno i država te onda eliminiše. Moraš da budeš omiljen i rado viđen, dobar sa svima. Bitno je na ovaj način izravnaš račune sa državom (tj. da joj uzmeš ono što ti je otela kao poreze i doprinose) kroz korišćenje što više pogodnosti, a zaposlenje u državnom organu ili preduzeću je upravo to. Porodične i prijateljske veze treba maksimalno koristiti i širiti jer se tako uzimanje od države intenzivira a povrh toga ruka-ruku-mije kad dođe do bilo kakvih problema. Treba učiti od crnogoraca i uopšte dođoša svih fela. Networking. Do koje granice treba ići: ne treba biti rukovodilac niti političar. Čak i kad imaju libertarijanske poglede, oni nisu pretežno protivnici države, naprotiv, pretežno su deo države. Političar ili direktor državne firme ne može da bude libertarijanac, čak i kad želi.

Posao u državi obezbeđuje sigurnost i getting-even. Proširena reprodukcija se obezbeđuje kroz privatni biznis na crno - bez plaćanja poreza, koliko god je moguće. Dakle, paušal za radnju plaćaj od plate koju ionako nisi zaradio bilo kakvim radom. I budi na crnom - slobodnom - tržištu onoliko uspešan koliko možeš. Godspeed. Ako ti pođe za rukom, registruj firmu u poreskom raju i ne daj državi ništa ili bar što manje.

Ovakvo ponašanje libertarijanaca stavlja dodatni teret na leđa zombija koji ne vide mehanizam. Serves them right! Ili će se opametiti ili će propasti. Niko budali nije kriv što je budala. Ionako radi u korist sopstvene štete. Ono što ga ne ubije, ojačaće ga a možda i osvestiti.

Najzad, i to je svrha Katalaksije i TR-a, ideje libertarijanizma, odnosno života dostojnog čoveka, treba širiti i pridobijati ljude. Naravno da ima dosta lutanja i etatističkih skretanja. Uzmi kvalitet - odbaci škart.

andreas breme said...

daj aleksa, razvedri se malo...prihvati salu... kakav cinizam, udaljivanje od stada? sto sve tako shvatas i na sve tako gledas?

kakvo uvlacenje u bulju, pres kliping, ne znam ni ja sta... pa slavisa bi zabranio moje komentare na blogu kad bi mogao...

Aleksa said...

ma vidim da je shala, nego sam se setio i onog tvog saljivog priloga na temi koju sam spomenuo. Iznenadilo me je, nisam mislio da si takav. Tu su pali svi oni ogavni cinizmi, od Vanje, Ivana i jos nekih. Posle se nisi javljao, da pojasnis u kom duhu si poslao taj prilog s b92. Moglo je da se shvati i kao upozorenje da nije zlato sve sto sija, ali zaista ne znam sta si s time hteo. Imao si jos par takvih prijateljskih razmena sa Ivanom, verovatno najvecim bolidom ovde, opet s prilozima iz stampe, sto je ovoga silno obradovalo. I sve posle onih rasprava o krizi, gde njemu i Slavisi nisi popustao ni za pedalj, iako si ih usput uveravao da ostajes ubedjeni libertarijanac. Ali, tvoja stvar, ne znam kako to kod tebe ide, samo ono je bas lose ispalo

Perice, ne znam da li ce Ivan aminovati da je bas to ideja Katalaksije, on je lojalna i legalisticka opozicija, ali kapiram sta pricas. Samo sto to vise ne mogu da pratim. Ovakve stvari citam ili slusam vec 30 godina. O podmetanju klipova, o rovarenju unutar sistema, itd. Uglavnom od levicara i anarhista. Tu skoro da nema izuzetaka, svi su vrlo brzo zavrsili ili u teskom oportunizmu ili u politici (na nivou igrarije, ali neki i po partijama) ili u kurcu. Ako se toliko bavis jezikom, procedurama i logikom sistema, da bi time kao "ovladao", pa onda manipulisao i sam postajes takav, a da i ne primetis. Ali, ti izgleda mislis da si imun. Ta ideja da je sistem neko slepo kuce ili naivcina, koga mozes da zajebes kako oces, zaista je naivna. Sve je i vrlo cinicno. Pricas o ljudima kao "budalama", koje dobijaju sta zasluzuju, dok ti mudro manipulises celom tom situacijom i elegantno surfujes, ko Srebrni Letac. Pa sve vreme pricas u vladajujcim terminima, vec si legao na rudu, samo sto zamisljas da si neki libertarijanski Tihi-i-Prle. Kazes da ne treba biti rukovodilac ili politicar, ali sve vreme sledis upravo taj rezon, te manire. Najvise sto mozes postici je neka mala utaja poreza ili po neki marifetluk na nivou sitnog prevaranta. Ako si vec Crnogorac, sto navodis kao jedan od pozitivnih primera, onda si postigao i to. Ali, sve skupa nista. Besmisleno je od toga praviti politicki ili zivotni program, ali kako hoces, probaj, vidi kako ide. Meni se cini da je sve to samo prica.

perica said...

OK. Jel ima nešto što tebi izgleda kao viable strategy, politički ili životni program koji može do nekakvih rezultata da dovede within our lifetime?

perica said...

Sistem nije ni slepo kuče ni naivčina, jako je komplikovan i moćan. Ali nije nepobediv. Ono što možeš da razumeš, možeš i da zajebeš, a možda jednog dana i da kontrolišeš. Šta ti hoćeš - da kukaš o nepravdi ili da nešto uradiš da nepravda prestane? I prišivaš mi dve kontradiktorne etikete: naivac i cinik. Odluči se, ne može obe.
Još jednom: ajde, daj nešto što nije samo priča. Daj nešto da se primimo. Ovo što predlažem možda nije spektakularno, ali je više od blogovanja i psovanja političara. I mislim da će da privuče više ljudi nego porodica bistrih potoka.