Evo, ostalo je još desetak sati do skoro sigurnog izbora Mesije za predsednika Amerike. Želim da se u predvečerje novog doba pozabavim jednom temom koju sam juče načeo - razlozima "Obamanije". Naravno, nije ni prvi ni poslednji put da javnost bude zaluđena obećanjima demagoških političara, još je manje čudno i neočekivao da posle 8 godina vladavine jednog političara i jedne stranke ljudi žele promene, pa makar i alternativa ne bila baš bogzna šta. Takođe, legitimno je da se ljudi ne slažu sa nekom politikom i teže drugoj i nezavisno od ove dinamike vezane za promene.
Ali, u Obaminom slučaju mi smo suočeni sa jednom vrstom kolektivnog ludila koje se ogleda u potpuno iracionalnom i zombijevskom žmurenju pred očiglednim činjenicama, i spremnošću da se zarad podrške ovom kandidatu kompromituju sve profesionalne, ideološke, moralne i druge skrupule koje bi inače važile. Imamo kandidata koji je vrlo, vrlo problamatičan u ličnom smislu: profesor na fakultetu koji nikad nije objavio ni retka, student na Kolumbiji koga se niko do profesora ni kolega "ne seća", čovek koji je ilegalno i prevarantski primio milione dolara donacija od domaćih građana i stranaca, čovek sa mutnim i nedovojno razjašnjemim ličnim i političkim prijateljstvima sa teroristima i kriminalcima, sa vrlo razjašnjenim prijateljstvima sa rasističkim i bigotskim pastorom, čovek koji je u kampanji o skoro svakom pitanju rekao različite i suprotne stvari (od Iraka do spoljne trgovine). Naravno, nije ništa čudno da političari povremeno vrdaju ili lažu (teško da bi i uspeli da to ne rade) ali je vrlo netipično da jedan do te mere moralno kontroverzan lik sa mutnom i sumnjivom pršlošću, osvaja ne samo simpatije ljudi, nego i bespogovorno sledbeništvo i aklamaciju intelektualaca i medija, kao i suspenziju svih normalnih, uobičajenih standarda rasuđivanja i vrednovanja u politici.
Kolika je presija ovog kolektivnog ludila najbolje svedoči činjenica da Obamu podržavaju intelektualci za koje ni u kom slučaju ne biste očekivali to, i od kojih biste, po svemu sudeći, očekivali da ga ne podržavaju uopšte. Chris Buckley, konzervativac i sin osnivača National Review, Billa Buckleya, podneo je ostavku u NR i podržao Obamu; Kristofer Hičens koji je prošlih pet godina proveo u odbrani Bušove politike u Iraku, i žestokom napadanju intelektualaca i političara koji se tome protive, i koji je pre šest meseci optužio Obamu da je poređenjem svoje babe rasistikinje i svog pastora Jeremije Rajta "prodao svoju babu, što se često kaže za političare, ali ovaj put doslovno", sada ga podržava sa potpuno nesuvislim obrazloženjem. Farid Zakarija, konzervativni liberal koji je napisao zaista odličnu knjigu o tome kako demokratski populizam potkopava tradicionalne institucije liberalnog konstitucionalizma, u Americi i u svetu, sada podržava Obamu, pod zaista somnambulnim obrazloženjem da bi se zbog svog sina koji se zove Omar, on bolje osećao u zemlji čiji se predsednik zove Barak!
Šta je izazvalo ovoliku poplavu ludila i iracionalnosti, koja i najtrezvenije i najpametnije ljude sa osvedočenim karakterom i skoro etosom plivanja protiv struje, pretvara u takve beskičmenjake, oportuniste i smešne marionete levičarskog populizma? Svakako, jedna od važnih okolnosti je "rasna karta". Veliki broj belaca ima, ili im je nametnuta, krivica za prošle patnje crnaca i mnogi oklevaju da kritikuju Obamu plašeći se, s razlogom, da će od njegovih sledbenika odmah biti optuženi za rasizam. Obamina kampanja je u stvari vrlo obilato koristila ovu taktiku. Čak je i Džo vodoinstalater bio optužen za rasizam zbog svog komentara o Obaminoj redistributivnoj filozofiji, A Mekejnovu kampanju su novinari razapeli na krst zbog "rasizma" kada su uporedili Obamu sa "celebrities" poput Paris Hilton. Sam Obama se očajnički trudio da održi fikciju o svojim protivnicima kao rasistima - jednom je rekao da će oni u kampanji sigurno pričati kako on "ne izgleda kao drugi predsednici", iako to niko nikad nije rekao, niti insinuirao. Da je rasna karta besramno korišćena u političke svrhe svedoči i sudbina Geraldine Feraro, bivšeg demokratskog kandidata za potpredsednika koja je bila medijski linčovana zbog izjave da Obama zloupotrebljava rasu u politici. (Digresija: sinoć sam se slatko nasmejao kad je jedan prolaznik u Beogradu na pitanje novinara zašto je Obama bolji odgovorio "zato što je crnac").
Drugi, i po meni svakako važniji razlog za opštu fascinaciju Obamom (koja stvara na kraju neizdrživ javni pritisak i na mnoge ljude koji možda nisu toliko fascinirani njime) je to što on bar u ovom trenutku supstantivira stare fantazije američke levice o radikalnom preobražaju njihovog društva. Profesori, studenti, novinari i ostala "inteligentsia" čekaju skoro sedamdeset godina na svog Mesiju, na novog i možda još radikalnijeg Ruzvelta. Celokupna istorija Amerike posle New Deala se pokazala za njih kao veliko razočaernje, kao restitucija kapitalizma iz pred-ruzveltovskog vremena (iako to nije tačno). Obama koji je radikalni levičar sa marksističkim pedigreom, prijateljstvima sa levičarskim teroristima i profesorima marksizma, sa ženom koja stalno ponavlja kako prezire Ameriku i koja je takođe marksista, predstavlja inkarnaciju njihovog ideala i neopisivo raspaljuje njihovu ideološku maštu. Oni su u ekstazi - Ecce Homo, samo je nebo visoko. I onda ta unisona fascinacija preko medija top-down rezonira i na ravnodušnije i manje naklonjene, stvarajući jednu vrstu pozitivnog feedbacka.
Dalje, Obamin tip "harizme" je potpuno prilagođen ukusima post-moderne dekadentne publike, i to možda dodatno objašnjava zašto su i neki pristojni ljudi neotporni na virus Obamamnije: Obama nije ruzveltovski, čerčilovski, frankovski "strongman", maskulini populista koji lupa šakom o sto, vče, naređuje, preti, ustaje hrabro protiv neprijatelja (da, preti i on, samo ne povišenim tonom). Obamina harizma je post-maskulina; sa dečačkim, androginim ćosavim licem, mršavom tamnoputom figurom i finim manirima Ivy League perofesora, on substantivira jednu vrstu "ženske" harizme. Obama leči rane, podele, miri, pomaže siromašnima. On je neka vrsta šamana. Naravno, ako pogledate istorijat njegovih glasanja u Senatu i njegove proklamovane politike, vama je jasno da je reč o vrlo starom, neizmenjenom njudiloevskom, maskulinom, levičaru eksponatu stare, neizmenjene populističke "politike gomile", ali androgina opsena tihog, empatičnog šamana, koi razume ljude, želi da im pomogne i izleči ih, zaklanja pogled u tu realnost.
25 comments:
Svaki političar je neka vrsta šamana. But don't take my word for it. Ajn Rend naziva arhetipove Atilla i Witch-doctor.
Andrej, da li ti mislis da su Obama i Margaret Tacer jednako samani i kolekvisti?
A šta ako Obama ipak NE pobedi?
Imačemo demonstracije i u Europi!
Ja mislim da cenmo imati samoubistva u Evropi. A bice jos bolje ako bude izabran pa impeachovan zbog krstenice. Tek to ce biti katastrofa i propast sveta.
Ivane,
Vrlo inspirativna analiza. Mane Baraka Obame, od kojih ste samo neke naveli, stoje, s tim da druga strana nije ozbiljno ni pokušala da ponudi alternativu, ni u ličnom ni u programskom ni u medijskom smislu. Ali, o tome ću na kraju ovog posta.
Po meni, nekoliko bitnih socio-kulturnih i polit-ekonomskih činjenica je uticalo da Obama danas bude na pragu da postane Predsednik SAD.
1. Anti-amerikanizam, anti-kapitalizam i anti-globalizam u samoj američkoj kulturi i medijima. Noviji holivudski stereotipi poslovnih ljudi kao loših momaka. Onda, Majkl Mur - nije potrebno dalje elaborirati! Podrška evropske intelektualne elite takvoj orijentaciji američkih kolega (nagrade u Kanu, i slično).
2. Lukaviji nastup anti-globalista, koji, kad su videli da kuknjava kako globalizacija navodno šteti siromašnima u Trećem svetu ne pali, jer je sve jasnije da su ti siromašni najveći dobitnici globalizacije, okreću priču i ističu kako globalizacija rađa siromaštvo u razvijenim zemljama. Dobro sakrivena poruka protovnika autsorsinga je u stvari istovetna poruci neobrazovanih skinhedsa, kojima su svi drugi krivi što ne mogu imati 5.000 mesečno samo na osnovu činjenice da su rođeni kao Ameri, Nemci ili slično. Samo mi nije jasno kako niko to javno da im (tim nazovi levičarima) kaže i da nabeđene levičare lepo smesti u društvo kome stvarno pripadaju.
3. Nesposobnost liberalizma/libertarijanizma da, prvo, otrese sa svog imena one koji se njime kite a sa liberalizmom veze nemaju, a drugo, da se otrese konzervativizma, naročito socijalnog. Ukratko, nesposobnost republikanaca da ponude celovit program slobode.
4. Halo efekat Klinton-Obama. Klinton je bio prosvećeni plavac, pravi trećeputaš, i vrlo je teško optužiti ga da je bio neprijatelj tržišta. Da je mogao ostati još jedan mandat, već bi američko školstvo bilo potpuno vaučerizovano, ili je tako bar izgledalo pred kraj njegovog drugog mandata. Mnogi ne primećuju da su plavu stranku sada okupirali sasvim drugačiji ljudi, poput Pelozijeve, cinični superbogatuni željni da muzu državu kroz koaliciju s lumpenproletarijatom nesviklim na globalizaciju. S druge strane, crveni na čelu s G.W.B. su se pokazali kao još veće trošadžije (a i rent-seekeri - Čejni i Irak???) od plavih.
Ipak verujem da Barak Obama neće naneti nenadoknadivu štetu SAD niti stvari slobode u svetu, a za ovo drugo mi je Bajden garancija, bolja od njegove aljaskanske suparnice. Biće od njega i neke vajde, npr. poboljšaće se odnosi SAD-EU.
A GOP neka stave prst na čelo i zapitaju se nije li ih upropastila upravo njihova fascinacija polupismenom naftaškom parazitkinjom koja je uništila živote čak dvoje svoje dece (ili nije, jer je imućna pa joj se može, a druge mlade majke neka ispaštaju grešne misli i dela pod budnim okom države kao agenta Svevišnjeg). GOP sada treba da reše hoće li da budu konzervativci ili će da budu za slobodu. Baš tako, ili-ili. Sad im je prilika, kad je druga strana bacila pod noge, i tek će, mnoge politike lične slobode. Ako uspeju da spoje ideje ekonomske autonomije i lične slobode pojedinca, eto ih pravih liberala, i eto ih, jer ipak je to Amerika, nazad na vlasti kroz 4 godine. Ako ne, ili će neko treći morati da uskoči u trku, ili ćemo morati čekati da se plavi dobro olupaju, opamete, pa tek onda polit-ekonomski emancipuju.
Napokon, kultura i mediji. Ko brani slobodarski mislećim intelektualcima da snimaju muziku i filmove, otvaraju blogove, drže predavanja? Ko im je, ko nam je, kriv što su/smo jalovi, nečujni, stidljivi, i konformisti?
Možda je ključna reč šaman...
I mediska buka o rasizmu meni liči na halabuku o memorandumu SANU svi kad oče bit pametni pljuju po memurandumu a hrpa takvih ili gorih natpisa kod brfatskih naroda se slavi kao nacionalni heroizam,
Marks je rekao da religija opijum za narod
a on je naj jača halucinogena droga
"GOP sada treba da reše hoće li da budu konzervativci ili će da budu za slobodu. Baš tako, ili-ili."
takva strategija bi vodila pravo u katastrofu. sva sreca, ona uopste moze da padne na pamet samo nekome ko politicku strategiju formira na osnovu sopstvene ideologije a ne drustvene realnosti. GOP mora da nadje nacin da malo bolje integrise libertarijance, ali oni nisu ozbiljan problem jer uglavnom i dalje glasaju za GOP, ma kako nevoljko. na vasem programu liberalizma GOP ne bi mogao da predje 20% (toliko ljudi otprilike podrzava te ideje u nacelu). bez social conservatives GOP nema nikakve sanse.
tacno je da GOP treba da nauci lekciju iz ovog, ali lekcija je sledeci put nominuju nekog sa ideoloska cistoca ima prednost nad umuljanim srednjim putem (up to a point, naravno).
Lighthouse odlicna poenta. Ne bi bilo prvi put republikancima da se okrenu slobodi kada su saterani u cosak. Ustvari mislim da je to neki prirodni ciklus u Americkoj politici. Plavi ce prvo ce da izgube Kongres a onda i predsednika kao sto je Newt to uradio prosli put. Pubiluse, skoro je neverovatno koliko je ta poruka o maloj vladi jaka u Americi. 20% je grubo potcenjivanje.
a Portrait of America telephone survey of 822 likely voters found 32% of American voters are centrists; 16% are libertarians; 14% are authoritarians; 13% liberal; 7% are conservative; and, 17% border one or more categories.
http://www.theadvocates.org/library/poll-results.html
Zasto se to ne pretvara u veci broj glasova na izborima je drugo pitanje. Moja pretpostavka je da je princip ("ekstremizam") najveci neprijatelj liberalizma. Da dignu ruke od dekriminalizacije droge, prostitucije i slicnih moralnih ali politicki nepopularnih ideja sigurno bi imali vece sanse.
Problem je upravo u tome što Mek Kejn ništa nije ponudio ni libertarijancima ni umerenim konzervativcima ni mnogim drugim "neopredeljenim", pa stoga većina "trećih kandidata" u stvari otima i rasipa glasove njemu a ne njegovom protivniku. A nisam uopšte siguran da bi u jednoj Americi dosledan libertarijanski program, koji ne bi nepotrebno žrtvovao nijednu bitnu ljudsku slobodu, dobio samo 20% glasova, kako vi tvrdite. Uostalom, kako da verujem da će neko ko na svojim verskim ubeđenjima gradi plan kako da me državnom prinudom natera da nešto radim ili ne radim poštovati čak i one slobode koje obećava. Eto Buša kao negativnog primera - iz verskog fanatizma pretočenog u politiku dosta lako proistekne i državno rasipništvo, netrasparentnost, neracionalni spoljnopolitički potezi i slično. Sve ovo naročito važi za Saru Pejlin, koja bi s obzirom na Mek Kejnove godine realno mogla jednog dana postati predsednica ako par bude izabran.
Još nešto - čini mi se da demokratski establišment ne bi prstom mrdnuo za Obamu da mu zapreti scenario koji nagoveštva Ivan, tj. smena zbog problema diplome koledža, ili zbog državljanstva. Naprotiv, lepo su ga iskoristili, i onda bismo videli Hilari na mestu potpredsednika a starog Vašingtonca Bajdena na mestu predsednika.
Ivane, naravno da ne mislim da su Margaret i Barak JEDNAKO (na isti mačin) šamani i kolektivisti. Ako se za trenutak zadržimo na USA i rendovskim buzdovanima i šamanima, onda mislim da je recimo Džordž Bush Jr. uglavnom buzdovan, manje šaman. Barak je uglavnom šaman, kao što kažeš, a manje buzdovan. Videćemo u kakvim će uslovima i kako da se ponaša.
E sad Margaret. Pa naravno da je morala u određenom obimu da bude i buzdovan i šaman, takva je priroda posla kojim je odabrala da se bavi. Iz demokratske igre se ispada ako nisi buzdovan i/ili šaman onda kad to "javno mnenje" proceni za shodno. Folklandski rat nije bio Megina pravedna borba za poredak slobode, nego tučnjava britanskog i argentinskog buzdovana da se pokaže čiji je veći. Njena retorika tada nije bila liberty and property, nego rasizam i UK-nacizam, sekularizovana religija države, definitivno kolektivizam. Naravno da je bila prvosveštenik. Expediency of the moment demanded that. Posledica uspeha u ratu je drugi mandat i mogućnost da sprovede reformu u pravcu individualizma.
Dakle. Iako u različitim (kontingentnim) uslovima, Barak i Margaret, i svaki drugi političar, nužno igraju i ulogu buzdovana i šamana. Inače nisu političari.
Andrej,
Zbog situacija sličnih onima u vreme Foklandskog rata postoji država, tj. njena legitimna funkcija održavanja oružanih snaga. Mežunarodnopravno, Foklandi su sporni, nisu argentinski. Britanija je tamo vršila vlast, uz gotovo stopostotnu podršku lokalnog stanovništva, a onda je argentinska vojna hunta izvršila invaziju s namerom da "ispravi istorijsku nepravdu" i anektira ostrvlje. Potez Tačerove je zato bio, potpuno, i legalan i legitiman, sa svakog pa i liberalnog stanovišta. Pratio sam tada u medijima taj rat i ne sećam se ni najmanje natruhe "UK nacizma ili rasizma" koji vi pominjete.
Lighthouse, ni sa jednom Vašom rečenicom ne slažem se, mada ima tačaka u kojima se slažemo. S poštovanjem, naravno, da ne bude zabune.
Legitimno je da svaki pojedinac i svako dobrovoljno udruženje ljudi održavaju svoje odbrambene oružane snage. Država to stavlja van zakona i za sebe zadržava monopol na nasilje, kako odbrambeno što je srazmerno retka pojava, tako i mnogo više za agresiju. Od posedovanja oružja mnogo je bitnije pitanje šta se tim oružjem radi. Track record legalne zloupotrebe oružja od strane države zovemo istorija.
Međunarodnopravno je loše skovana reč a koristi se zato da zbuni. Narod, kao kolektivitet ne može da bude subjekt bilo čega, pa ni prava. Može država, kao organizacija sa definisanom "glavom" tj. nosiocem subjektiviteta. Dakle precizna reč bi bila "međudržavnopravno". A kao okupator i pljačkaš stanovništva, država je negacija prava i afirmacija sile. Tzv. međunarodno pravo je nekakav kodeks mafijaša, nedostojan bilo kakvog poštovanja. Sve dok važi zakon jačeg, koji država kao organizacija otelotvoruje, cela planeta Zemlja je sporna teritorija. Sve države su sui generis sklone nasilnom širenju okupirane teritorije.
"Gotovo stopostotna podrška foklanđana britanskoj kruni" - šta to tačno znači? Dokazuje li to postojanje mogućnosti da foklanđani ono što zaista žele? Ja izbor da se nastavi britanska okupacija ako je alternativa nova i neizvesnija argentinska, ne bih baš nazvao slobodnim. I ja bih je verovatno izabrao, u tim uslovima, ali to nije sloboda, kao što ne bi bila ni pod argentinskom vojnom huntom.
Potez Tačerove bio je legalan koliko je legalan svaki potez svakog političara koji ne krši neki zakon izglasan u paralamentu (ako govorimo o demokratskom uređenju). Legitimnost s tim nema skoro nikakve veze, tj. legalnost i legitimnost nisu nužno pozitivno korelisani, vrlo je čest obrnut slučaj. Sa libertarijanskog stanovišta, nije legitiman ni potez Tačerove da nastavlja okupaciju dela teritorije UK-države kao ni pokušaj AR-države da proširi domen okupacije na Foklande.
Za UK nacizam i rasizam verovatno nismo gledali isti program. Ne znam šta tačno znači "natruha" ali mislim da je toga dosta bilo, između redova, naravno.
Andrej,
Izgleda da se najviše razlikujemo u shvatanju države. Za mene je minimalna država nešto legitimno, pa čak i neophodno, a za vas je svaka država jednako organizovani kriminal. Zato je s moje tačke gledišta potez Tačerove da vojno interveniše na Foklandima legitiman, a s vaše nije.
A nacizma je tu jedino možda bilo pod uslovom da svaku povišenu retoriku i spinovanje, kojih je u ratu uvek više nego u miru, nazivamo nacizmom. To se uklapa u vaše shvatanje države, ali u moje ne. Ugrubo, ja se uzdržavam da nazivam nacizmom politiku u kojoj nije jasno izražena genocidna namera i formirana totalitarna državna organizacija za njeno sprovođenje.
Slažem se u pogledu prirode našeg neslaganja :)
Minimalna država po definiciji je "vojska, policija, sudovi i neophodna poreska uprava". Legitimna je u okruženju agresivnih neminimalnih država sa totalitarnim aspiracijama. Ali UK je svetlosnim godinama daleko od minimalne države.
Ovo znači nikako ne obezbeđuje libertarijanski legitimitet potezu Tačerove. Možemo samo da procenjujemo stepen ostvarenja proklamovanog cilja (dekolektivizacija UK) i sredstva koja su pritom primenjena (populizam itd).
"Pubiluse, skoro je neverovatno koliko je ta poruka o maloj vladi jaka u Americi. 20% je grubo potcenjivanje. Portrait of America telephone survey of 822 likely voters found 32% of American voters are centrists; 16% are libertarians; 14% are authoritarians; 13% liberal; 7% are conservative; and, 17% border one or more categories."
ja kazem 20%, vi kazete 16% i istovremeno tvrdite da ja nesto potcenjujem? lighthouse je tvrdio da republianci treba da izaberu izmedju libertarijanizma i konzervatizma, tj. da se odreknu social conservatives da bi stigli do vlasti. to, u osnovi znaci, da treba da se pretvore u libertarijance. kao sto sam objasnila to bi bila suluda strategija jer libertarijanci ionako glasaju za republikance, a i da ne glasaju njih ima relativno malo (vise nego u vecini drugih zemalja ali i dalje nedovoljno da bi republikance doveli na vlast).
"Problem je upravo u tome što Mek Kejn ništa nije ponudio ni libertarijancima ni umerenim konzervativcima ni mnogim drugim "neopredeljenim","
mccain je bio katastrofalan kandidat bez ikakve ideoloske i politicke vizije osim sopstvenog "karaktera". to i dalje ne znaci da bi liberal kakvog preporucuje lighthouse bolje prosao. pogledajte malo kako su prosle ballots po drzavama - pored sveg odusevljenja obamom, izglasan je amandaman za zabranu brakova homoseksualaca u kaliforoniji i floridi.
Libertarijanaca i konzervativaca je 23% dok levicara i autoritarijanaca ima 27%. Poenta je da 23% koji zele vise ekonomskih sloboda nije tolika manjina kakvom vi zelite da je predstavite.
"Libertarijanaca i konzervativaca je 23%".
lighthouse je tvrdio da libertarijance treba odvojiti od konzervativaca. da citiram: "GOP sada treba da reše hoće li da budu konzervativci ili će da budu za slobodu. Baš tako, ili-ili". ja sam tvrdila suprotno. procitajte o cemu se vodi diskusija pre nego sto krenete da me ispravljate.
Da bi neko ispao konzervativac prema istraživanju javnog mnjenja koje sam linkovao znači da se zalaže za veće ekonomske slobode. Isto kao i libertarijanci. Stoga, ako pričamo o ekonomskim slobodama njihove rezultate treba sabrati. Kao što treba sabrati i rezultate socijalista i autoritarijanaca.
Vi ste se pozvali na informaciju koju sam ja preneo, tvrdeći da nije tačna odnosno da potcenjujete popularnost ideje ekonomskih sloboda. I dalje stojim iza toga.
"Stoga, ako pričamo o ekonomskim slobodama njihove rezultate treba sabrati."
ali ko je uopste pricao o ekonomskim slobodama? vi ste upali u diskusiju koju ocigledno niste pratili i poceli mene da "ispravljate" u stvarima koje uopste nisam rekla pa sad jos pricate o tome kako se ja "pozivam na vase informacije" (??). ja nigde nisam tvrdila da je ideja ekonomskih sloboda "nepopularna", jer to uopste nije bila tema ove diskusije - naprotiv, uvodjenje te teme zamagljuje distinkcije koje su bile predmet polemike koja se jeste vodila.
a ako, za promenu, procitate tu diskusiju shvaticete da je sam ja tvrdila da bi GOP izvrsio politicko samoubistvo ako bi se odrekao konzervativaca - suprotno lighthousu koji je tu strategiju preporucivao kao politicki oportunu. da li imate da kazete nesto o tome? ako cete umesto misljenja o tome da okrenete jos jedan krug na temu popularnosti ekonomskih sloboda molim vas nemojte me vise pominjati jer gubite i moje i vase vreme.
Da, imam ja još nešto da kažem. Moja preporuka republikancima da se odreknu svih ili bar najekstremnijih socijalnih konzervativaca je zasnovana na tome da ti konzervativci ionako nemaju za koga drugog da glasaju. A privukli bi se glasovi onih demokrata koji nisu za jaku državnu intervenciju (da takvih nema, ne bi Klinton bio 8 godina predsednik) a jednostavno im je nepodnošljivo da im guvernerka Aljaske određuje kad će rađati decu a ostali crveni komesari sa svetim knjigama u ruci da progone LGBT-e umesto da im obezbede iste uslove socijalnog osiguranja, nasledstva, susvojine itd. kao raznopolnim parovima. Pa valjda nisu svi LGBT-i rentseekeri, valjda među njima ima, i to ne malo, valjanih profesionalaca, vrednih radnika, inovativnih preduzetnika, kojima ne trebaju državne jasle, koji hoće niže poreze i manje državnog zavirivanja u svoj novčanik kao što hoće i manje državnog zavirivanja u svoj krevet! Ovako republikanci sve njih guraju u zagrljaj socijalizma. Uostalom, nisu ni republikanci bogomdani zaštitnici ekonomskih sloboda, kad se Obama olupa (i/ili opameti) može i kod plavih da se pojave novi Bler ili Klinton, a onda su crveni tek pukli.
I think Obama will do a good job. I respect the concerns about socialism and a collectivist ideology; but look at what the conservatives have done to the US. It is time for a change!
http://www.acouplethings.com/blog
"ja kazem 20%, vi kazete 16% i istovremeno tvrdite da ja nesto potcenjujem?"
Ovo ste vi napisali. Sa sve znakom pitanja. Prvo pitate a posle kazete da se skrece sa teme. Odlucite se gospodjo ako necete da trosite vreme.
"Ovo ste vi napisali. Sa sve znakom pitanja. Prvo pitate a posle kazete da se skrece sa teme."
pa tada jos nisam znala da vi ne razumete sta je tema. u tom smislu ste u pravu da je trebalo da vas ignorisem od samog pocetka. ali nema problema, vise me necete videti ovde.
Post a Comment