Obama se često naziva "najlevljim" članom Kongresa. Teško je znati na šta se ova tvrdnja tačno odnosi, ali pretpostavljam da se radi o nalazu "National Journal"-a da je Obama najliberalniji senator u 2007. godini. (Podsećanja radi, ista organizacija je i Džona Kerija 2004. proglasila za najliberalnijeg senatora, što mi je odmah malo sumnjivo).
Nešto detaljnija analiza (koju je radilo nekoliko profesora sa Prinstona i UCLA-a) pokazuje da to nije baš tako, odnosno da je Obama prilično prosečan član Kongresa iz redova Demokratske stranke. Iako se sam rad pretežno bavi poređenjem Obame i Klintonove, u radu je analiziran i Mekejn. Razlika između Obame i Mekejna je naravno velika, ali manja nego između prosečnog demokrate i republikanca (jer je Mekejn "levlje" od prosečnog republikanca nego Obama od prosečnog demokrate).
Meni je lično bio daleko zanimljiviji nalaz da je najlevlji republikanac desno od najdesnijeg demokrate, odnosno da skoro uopšte ne postoji preklapanje. To je za mene prilično iznenađenje. Mislim, znao sam da je američka politika prilično podeljena, ali nisam znao da je ovoliko podeljena. Šta više, izgleda da ta podeljenost raste.
3 comments:
Marko, zar to (raskorak republikanaca i demokrata) nije u strasnom neskladu sa teorijom konvergencije stranaka u dvopartijskom sistemu sa unimodalnim preferencijama biraca (Amerika paradigmatski slucaj). Pretpostavka cele ove analize je da je Bus jako, jako liberalan (protrzisni). Meni ne izgleda bas uverljivo, a vama ostalima verujem jos i manje, :) da je Bus toliko pro-trzisniji od vecine demokrata, kako pokazuju ovi grafici.
Imam u vidu naravno, opstu percepciju da su se republikanci pretvorili u strnaku velike vlade, i da izmedju njih i demokrata vise nema nikakve bitne razlike, osim sto su demokrati malo bolji i miroljubiviji u spoljnoj politici. Analiza iz tvog teksta nikako se ne uklapa u tu opstu percepciju.
Moram da priznam da mi metodologija njihovog istrazivanja nije bas jasna. Odnosno, ajde za kongresmene, to mi je jos i jasno, gledali su glasanje, ali mi nije jasno za Busa, buduci da on ne glasa, niti je ikada bio u Kongresu.
Verovatno su gledali zakone koje je predlagao, ne znam.
Takodje, mislim da ovde nisu gledali samo ekonomiju, vec su sve pokusali da stave u jednu dimenziju, tako da je moguce da neki free trade demokrata bude dosta levlje od Busa zbog glasanja vezanih za nesto potpuno deseto, sto su autori smatrali "levim".
I ja sam prvo pomislio da je veoma cudno to sto su predsednicki kandidati toliko udaljeni jedan od drugog.
Medjutim, ovde se ipak radi o oceni njihovog rada kao senatora, gde nisu morali da se previse "priblizavaju". Mozda bi poredjenje njihovih predizbornih programa pokazalo manju razliku nego track record u Kongresu, ne znam.
Odnosno... Mislim da teorija konvergencije (kao i svaka teorija uostalom) znatno uproscava realnost. Prosto se pretpostavlja da ce biraci glasati za onog blizeg, ma koliko on daleko bio. U realnosti, ako se Mekejn previse priblizi Obami, ultrakonzervativci nece izaci na izbore. Isto vazi i za Obamu.
Obojica moraju da balansiraju nekako izmedju pridobijanja sredine i ocuvanja "baze". A, ako se americko drustvo sve vise "esktremizuje", onda to nuzno vuce oba kandidata ka ekstremima - vise najveci deo biraca nije na sredini, pa ni raspored nije toliko unimodalni.
Recimo, ako Mekejn izadje i kaze "povlacimo se sutra iz Iraka", verovatno ce vise izgubiti biraca, nego sto ce dobiti. Isto vazi i za Obamu, ako bi rekao "mislim da globalno zagrevanje bas i nije ozbiljan problem".
Post a Comment