Predsednik Tadić kaže da je demagogija jedan od osnovnih neprijatelja demokratije.
Wikipedia demagogiju definiše kao "političku strategiju za sticanje i održavanje vlasti putem promovisanja predrasuda, emocija, strahova i očekivanja javnosti, uglavnom kroz strastvenu retoriku i propagandu, i često koristeći nacionalističke ili populističke teme".
Pretpostavljam da je ovo dobra definicija demagogije, odnosno pretpostavljam da je predsednik upravo na tako nešto i mislio. Ali, onda bih voleo da mi neko objasni da li su demagoške izjave i "Ako dođu na vlast radikali, biće rata.", ili, "Kad mi dođemo na vlast, svaki seljak će da dobije po 100 evra po hektaru."
Moja poenta nije da ukažem na očiglednu stvar da se sve stranke u Srbiji koriste demagogijom. Poenta je da između demagogije i demokratije nema praktično nikakve razlike. Čak, što se mene tiče, sama priča o demagogiji je, u najvećoj meri, demagogija.
4 comments:
"Poenta je da između demagogije i demokratije nema praktično nikakve razlike."
Ovo sto si rekao je upravo demagogija. Ako je nesto sto je zuto trenutno po pravilu i okruglo, ne znaci da je zuto isto sto i okruglo.
Tacno.
Mislim da demagogija moze proci sve dok postoji siromasno i neobrazovano drustvo.
Evo recepta:
Dva kilograma neznanja
500 gr afektacije
1/2 L nacionalnih suza
150 gr demagoskih govora
Priprema:
Uzeti pripremljene plodove neznanja i staviti u vec pripremljenu posudu sa afektacijom. Smesu tertirati do temperature blizu kljucanja, a potom lagano ostaviti da kuva na tihoj vatri i na svakih nedelju, dve dodavati malu kolicinu nacionalnih suza koje mozete i sami dobiti destilacijom iz epskih pesama ili istorijskih citanki. Kada se masa zgusne do kriticne mase, lagano zapeci i posuti mrvicama demagoskog govora.
Konzumirati sto toplije u razlicitim prilikama i svrhama, najbolje uz zveckanje oruzja ili na prazan stomak.
Tomislave, moja poenta je upravo da je sam koncept demagogije toliko fluidan, nejasan i nedefinisan, da je svaka prica o tome prilicno bespredmetna.
Vort:
Mislim da niste u pravu. Demagogije ima itekako i u veoma bogatim i obrazovanim drustvima. Sta je nego demagogija to sto pirinac u Japanu kosta 5 puta vise nego bilo gde u svetu kako bi se "ocuvalo tradicionalno japansko selo"? Sta je nego demagogija prica o tome kako "imigranti unistavaju nasu kulturu" koja se cuje sirom Zapadne Evrope? A demagogija je i to sto americki predsednik nema ni pola miliona dolara godisnju platu. Demagogija je i prica o tome kako Kinezi namerno drze potcenjenu svoju valutu i time unistavaju Ameriku.
Demagogija je sastavni, cak bih rekao kljucni, sastojak politike u svakoj iole demokratskoj zemlji. Jedino diktator moze sebi da priusti da ne bude demagog.
Mozda treba da dodatno obrazlozim o cemu se ovde radi. Poenta NIJE da je diktatura bolja. Poenta je da treba biti svestan da su politicari, prakticno po definiciji, demagozi i da uglavnom pricaju ono sto narod zeli da cuje, a ne ono sto sami misle, ili ono sto je "dobro za zemlju". Naravno da nisu svi politicari demagozi u istoj meri - ima ih manje i vise odgovornih, ali su svi politicari demagozi u odredjenoj meri.
Ja verujem da Tadic nije ni hteo da kaze to sto je rekao, vec da je hteo da kaze da su odredjene vrste demagogije posebno opasne, posebno one koje su "nacionalisticki obojene". I da je to rekao, verovatno bi bio u pravu. Svakako da je opasnije "igrati se" nacionalizmom nego drzati plate funkcionera lazno niskim.
Demagogija je, dakle, dobrovoljni pristanka na manipulaciju, a sve u cilju verovanja da je Morova utopija omiljena knjiga svih vladajucih struktura...
Post a Comment