Revizorskoj kompaniji Dilojt i Tuš će za procenu vrednosti kapitala NIS država Srbija isplatiti 480.000 evra.
Evo šta mi nije jasno. Ako postoji neopoziva odluka da se NIS proda, zašto se onda radi procena vrednosti? Ako bi odluka da se NIS proda ili ne proda nekako zavisila od procenjene vrednosti, onda bi procena imala smisla. Ali pošto je već odlučeno da NIS ide na prodaju, čemu procena? Kakav uticaj ta procena ima?
Jedina prava vrednost se na kraju krajeva dobije na tenderu ili aukciji. Jasno mi je da kupac koji učestvuje na aukciji angažuje konsultanta da mu pomogne da odluči koji iznos da ponudi. Ali zašto prodavac, koji je već ionako odlučio da proda? Prodavac može da oragnizuje tender i tako dobije najveću moguću cenu za svoju robu, što će istovremeno biti i najbolja procena njene vrednosti.
A nije mi jasno ni zašto takva procena košta pola miliona evra kad sam ja u dvominutnoj proceni ovde izračunao sličnu cenu.
1 comment:
ali vi niste član G17+... pa zašto bi neko u Srbiji vama plaćao bilo šta za bilo kakvu procenu?
:)
Post a Comment