Pages

19 July 2008

PDV za spas Srbije

Ministarka finansija kaže: Moraju se, takođe, promeniti zakoni o porezu na kapitalnu dobit i prenos apsolutnih prava. U zemljama sa nerazvijenim finansijskim tržištem obično i ne postoje ovakvi porezi, dok u Srbiji postoje i visoki su. Ja sam pristalica ideje da se oni ukinu. I ja sam!

U tom slučaju ne verujem da će biti očekivanih prihoda od povećanja progresivnosti poreza na dohodak pa bi mogli i od toga da odustanu. Po meni je najpošteniji fiksni iznos poreza. Recimo da svaki građanin da godišnje 500 evra državi. Na kraju krajeva svi dobijamo iste usluge pa bi mogli isto i da platimo. Naravno, ova ideja je neprimenjiva. Druga najbolja opcija mi je PDV. Svako plaća tačno onoliko koliko troši. Sviđa mi se činjenica da ljudima nudi kakav takav izbor. Odnosno svojom potrošnjom bi sami sebi određivali poresku stopu. Ko neće mnogo da plaća ne mora mnogo da troši. Naplata poreza bi bila mnogo jednostavnija i jeftinija jer treba kontrolisati samo firme ne i pojedince.

Budžet najviše prihoduje od PDV i akciza. Od njih se ove godine očekuje prihod od 5,3 milijardi evra dok su ukupni planirani rashodi budžeta 8,2 milijarde evra, odnosno 65 odsto ukupnih rashoda. I da svi ostali porezi budu ukinuti u državnoj kasi bi ostalo mnogo novca samo od PDV i akciza. Naplata bi se sigurno i povećala da građani nisu opterećeni drugim nametima. Poreski sistem zasnovan samo na PDV i akcizama - ne zvuči loše.

35 comments:

Marko Paunović said...

I ja sam ranije mislio da je glavarina optimalan porez koji, na zalost, nece nikada biti primenjen.

Medjutim shvatio sam da sa tim pristupom postoji problem. Kada imas glavarinu, ne vazi Laferova kriva. Odnosno, kada drzava moze da oporezuje bez negativnih efekata na proizvodnju, onda moze da oporezuje koliko god hoce (narocito ako bas i nije demokratska). Upravo neefikasnost poreza na dohodak i na potrosnju garantuje da postoji neki gornji limit na ukupno oporezivanje.

Slican, mada ne i isti, je problem sa PDV-om kao jedinim porezom. Jeste da je, sa striktno ekonomske strane, porez na potrosnju efikasniji od poreza na dohodak. Ali, imajuci u vidu da se radi o indirektnom porezu, mozda je porez na dohodak ipak bolji jer su ljudi "svesniji" toga koliko poreza placaju i koliko ih drzava kosta.

Lazar Antonić said...

Porez na dohodak ukoliko bi se placao samo jednom godisnje bi zaista bio bolji. Ovaj nas porez na zarade koji poslodavci odbijaju a i placaju deo koji se i ne vidi na papiru nije bas tako sjajan. Kod nas ionako svi pominju platu u neto iznosu. Ali u pravu si, ako bi ga sami placali a ne bi bio onda bi verovatno vise cenili trosak.

Sa druge strane, kada bi sve cene u prodavnicama takodje bile prikazane bez poreza, kao u Americi, mozda bi znali da cenimo i novac koji placamo putem PDVa.

Mislim da je samo PDV realnija opcija nego samo direktan porez, cisto zbog obima prihoda.

Sa druge strane glavarina mi je i dalje omiljena. Ne znam kako si zakljucio da glavarina nema efekata na proizvodnju? Zamisli da je glavarina 100,000 evra godisnje. Da li i tada ne bi bilo negativnih posledica?

andreas breme said...

Lazare, glavarina ima regresivan karakter tj. oni koji su siromasniji placaju znatno veci procenat svog dohotka. A drzavni izdaci se u velikoj meri odnose na policiju, vojsku, puteve, drzavnu administraciju, subvencije, penzije itd sto siromasni koriste u manjoj meri ili podjednako (istina ima izuzetaka poput ovog najavljenog subvencionisanja socijalnih stanova i jos poneceg), a placali bi vise po tvom modelu.

Lazar Antonić said...

pa to je ona markova prica o tome sta je fer. Meni se cini da je glavarina fer... Nije bitno koji procenat prihoda se placa ako svi dobijamo iste usluge... dozvoljavam da se ne slazete...

Pingvin said...

Tačno je da od države, u principu, imamo pravo na iste usluge ali neko koristi više tih usluga. Idealan porez bi bio onaj koji bi izjednačio davanja državi sa plaćanjima privatnim firmama za usluge koje se dobijaju od države, u slučaju da država ne postoji. U tom slučaju, onaj ko ima dvadeset stanova bi za zaštitu plaćao mnogo više od nekoga ko ima samo jedan stan.

Marko Paunović said...

Lazare, osnovni "problem" sa sadasnjim porezima je to sto mozes lako da ih izbegnes. Ako je porez na dohodak 90% ti neces da radis. Ako je stopa PDV-a 300%, neces nista da kupis. Da ne govorim o tome da ce da se pojavi sverc i rad na crno. Zato drzava ne moze da povecava porez u nedogled.

Sa glavarinom je situacija drugacija - radio, ne radio, moras da platis odredjeni iznos poreza. To znaci da je granicna stopa poreza 0 (sto je efikasno), ali zato ne mozes porez nikako da izbegnes. Mnogo puta je razlog za smanjenje poreza upravo to sto su porezi neefikasni. Kada nisu neefikasni, nema tog argumenta.

Pitanje je da li glavarina neme efekata na proizvodnju. Efekat cak vrlo lako moze da bude i POZITIVAN, ako zakon o porezu kaze "ko ne plati porez, bice streljan". Ali, to nije svet u kojem ja zelim da zivim. Zelim da postoji makar opcija da mozes da odes negde u planinu i da nikome nista nisi duzan samo zato sto si ziv.

Pitanje je i sta je fer. Ja ne volim taj pojam, jer ne znam sta znaci. Da li je fer da svi placaju isto? Deluje da jeste. Ali, da li je fer da BAS SVI placaju isto. Verovatno nije.

Pingvin: Ako je moguce identifikovati ko koliko koristi odredjene usluge i koliko bi za to bio spreman da plati, onda nema potrebe da te usluge uopste pruza drzava. Cela poenta price oko javnog dobra je to da je onome ko bi pruzao takvu uslugu nemoguce da odredi ko, kada i koliko koristi tu uslugu, pa da zato mora to da radi drzava.

Recimo, zastita. Kako bi odredio ko koliko poreza treba da plati za zastitu - neko ko ima 20 godina i nista imovine, ili neko ko ima 80 godina i mnogo imovine? Zasto bi se vrednost zastite (pa samim tim i visina poreza) utvrdjivala na osnovu vrednosti imovine, a ne na osnovu toga koliko poreski obveznik vrednuje svoj zivot? Tacno je da ova druga osoba vise ceni zastitu imovine, ali ova prva, verovatno, vise ceni zastitu zivota, jer joj je mnogo vise zivota ostalo. A sta ako se neko javi i kaze - necu da placam poreze, instaliracu blindirana vrata i stavicu BAS debeo katanac?

Mislim da pre ili kasnije mora da se prizna da NIJEDAN poreski sistem nije fer, ali da odraslim ljudima to i nije neki argument.

Pingvin said...

Marko,
Sve što ste (si) napisali je tačno, ja sam pisao o idealnom porezu, a sve što je idealno je, uglavnom, i nemoguće.

Andrej Stanimirović said...

Apropo Markovog odgovora Pingvinu: Naravno da je moguće identifikovati ko koliko koristi određene usluge i koliko bi za to bio spreman da plati. Ne treba tu nikakva velika planerska i analitičarska pamet, slobodno tržište (dobrovoljna razmena) to radi automatski, uvek, svuda. Problem se pojavljuje onda kad država neku robu ili uslugu arbitrarno i samovoljno (uobičajeni termin: suvereno) proglasi "javnim dobrom" koje kao takvo mora da obezbedi upravo ta država. Država ne može da odredi ko, koliko i kada koristi dotično dobro, ali to za državu i nije najbitnija okolnost - najbitnije je da država očuva kontrolu nad stanovništvom tako što kontroliše "javna dobra" odnosno poluge vlasti. To je najvažnije (za državu). Potom, za državu je povoljno da kod stanovništva stvori utisak da je finansiranje "javnog dobra" na neki način "fer". Tome služi fiskalna politika, sva sila trabunjanja i zamazivanja očiju, beskonačnog "reformisanja", "poboljšavanja", zasenjivanja prostote i marginalizovanja realnosti. A realnost je upravo da NIJEDAN poreski sistem nije fer jer je svaki porez pljačkanje ljudi. Ovo za decu ne predstavlja neki argument. To za odrasle ljude jeste argument, ali deca su u većini.

Lazar Antonić said...

Ja nisam siguran da je granicna stopa glavarine 0.... sa druge strane ne znam sta mislis pod granicna stopa :)

Tako da verujem da si u pravu.

igor soldatovic said...

Lafaerova kriva uvek vazi.

igor soldatovic said...

Ustav Srbije kao osnovni princip oporezivanja uvodi oporezivanje po ekonomskoj snazi. Tako da je rasprava o fer oporezivanju iz tog ugla vec resena.

Sto se tice ukidanja poreza na prenos apsolutnih prava to bi moglo biti ok.

Medjutim ukidanje poreza na kapitalnu dobit, bez uvodjenja odgovarajuce zamene, bi i onako iz ugla tog ustavnog principa deformisan poreski sistem jos vise deformisalo.

Razlozi tehnickog karaktera ne mogu biti opravdanje bas za sve.

Ako je baza oporezivanja dohodak onda nema nikakavog opravdanja da se prihod od rada oporezuje po jednom a prihod od kapitala po drugom osnovu.

Svakako treba razmisljati o reformi oporezivanja prihoda ali ne u tom pravcu.

Lazar Antonić said...

Problem je sto oporezivanjem kapitalne dobiti smanjujete kapitalna ulaganja. Sto je manje investicija to je manje posla i za ekonomski slabije.

Taj clan ustava jedino iskljucuje glavarinu. Na primer jedna poreska stopa za sve ispunjava preduslov oporezivanja po ekonomskoj snazi zbog prirodne progresije.

Takodje, ne zabranjuje ni ukidanje poreza na kapitalnu dobit, jer se on ukida svima a ne samo bogatima.

Putnik said...

Uh, Lazare, ti se stvarno ne razumeš u poreske stvari, a voliš da pišeš o njima. Pogledaj:
1) to što se ukidanjem nekog poreza (ovde na kapitalnu dobit) nešto dobija (ovde povećanje investicija, kako kažeš), uopšte nije razlog da se to učini. Jer, ukidanje svakog poreza donosi nešto dobro, pa, ukoliko želimo da zadržimo nivo poreskih prihoda na istom nivou bar iz analitičkih razloga, onda moramo povećati neke druge poreze. A to, opet, donosi nešto loše za ekonomiju - smanjenje potrošnje, investicija, GDP-a, podsticaja napornom radu itd. To je pitanje najbolje poreske strukture. Baci pogled na teoriju optimalnog oporezivanja. Znam da ništa nećeš razumeti, ali ćeš verovatno shvatiti koliko je komplikovano.
2) kažeš da ukidanje poreza na kapitalnu dobit koristi jednako bogatima i siromašnima, što je nonsens i
3) napred su rekao da ne znaš šta je granična (marginalna) poreska stopa. Ako je tako, ponda stvarno ne treba da pišeš o porezima.

Ne zameri mi na tonu, ali sam hteo da budem jasan.

Andrej Stanimirović said...

E, ajd sad Lazare da te vidim.
Ne znaš šta je optimalno oporezivanje, marginalna poreska stopa, jednostavno, ne razumeš se u poreske stvari a ovamo pišeš o porezima.
Pa jel se to sme tako, a?

Lazar Antonić said...

Andrej ti si jos ljut zbog one trece zgrade izgleda. Nisi video da sam stavio smajlija.

Andrej Stanimirović said...

Ova ti je dobra! Nisam ljut, stvarno. Evo: :))). Vidiš da nisam. Svakako ne na tebe. Nestrpljiv sam da vidim tvoj odgovor putniku.

Milovan said...

Kod poreza je najgore kad drzava hoce, a ne zna kako da ga naplati. To je bio slucaj sa p. na prenos ap.prava (PPAP) i kapitalnu dobit. A onda smisle sjajnu stvar da centralni registar krene da naplacuje PPAP za njih i na to doda svoju proviziju, pa su automatski povecali taj porez za 18%. Najveci problem sa porezom na kapitalnu dobit nije bila njegova visina vec procedura naplate i trajanje te procedure. Narocito je to bilo izrazeno kod stranih investitora. Kad se na to dodaju ugovori o dvostrukom oporezivanju koje nasa drzava pokusava da izbegne iz svoje pohlepe, lenjosti i neznanja, onda se logicno namece ideja o ukidanju tog poreza kao resenje cija ce primena doneti mnogo vise koristi nego stete.
Voleo bih da vidim u kom procentu ucestvuju ova dva poreza u popunjavanju budzeta.

Lazar Antonić said...

Nisam malopre video putnikov komentar. Jos cete me streljati zbog ovog granicnog poreza. No dobro.

Putnice, ako pretpostavimo da zelimo da zadrzimo isti nivo prihoda ukidanjem jednog poreza bi trebalo da nadomestimo drugim ali ne moramo. Drzava taj gubitak moze da nadomesti i zaduzivanjem.

Ja sa druge strane ne polazim od pretpostavke da treba da se zadrzi isti nivo prihoda vec da on treba da se smanjuje. Tu onda ukidanje poreza bez uvodjenja novih ima smisla. Milovan je u pravu kada kaze da su prihodi po pitanju oporezivanja poreza na kapitalnu dobit zanemarljivi. Javna je tajna da na beogradskoj berzi vecina trgovaca taj porez ne placa.

Sto se tice teorije o optimalnom oporezivanju, drago mi je da je razumete. Optimalnost poreza je za mene vrlo jednostavna. Sto manje to bolje. Ideoloski pristup. Izvinjavam se ako to vredja struku. Hvala bogu tu su ekonomski eksperti koji ce nam uvek spremno objasniti mane smanjivanja poreza koristeci matematicke formule bazirane na pretpostavci da je manje drzavnih prihoda nepozeljno.

Ukidanje poreza na kapitalnu dobit itekako pogoduje i siromasnima. Prvo, zasto siromasni ne bi mogli da trguju akcijama. Kod nas, posle dodele besplatnih akcija, skoro svi gradjani ce postati obveznici po pitanju poreza na kapitalnu dobit. Znam dosta ljudi koji su daleko od bogatasa koji imaju par akcija na berzi. Drugo, manje investicija i manje posla. Ja mislim da to pogadja i siromasne. Ne znam stvarno sta je tu nonsens? Ali verujem vam na rec.

Putnik said...

Лазаре,

то што предлажеш смањење пореза није решило твој проблем. Наиме, и ако хоћемо да смањимо порески приход питање је који порез да укинемо. Можда је боље неки други, а не на капиталне трансакције. Другим речима, у сваком случају ти мораш да докажеш да је твој предлог бољи од алтернативних, а не само да је добар.

Знаш, и задуживање има своје слабости, па би ттребало да докажеш да су оне мање него код убирања пореза. А да се укину сви порези - не иде. И у либералној утопији постоје државни трошкови, па и порези.

Знаш, идеологија ни овде, код пореза, не даје добре резултате. Знам да неколико врућих фраза олакшавају живот, али истина је негде другде. И Фридман и Хајек су били озбиљни људи и економисти аналитичари, па су ипак они померили свет, а не идеолошки букачи.

Још око дистрибуције ефеката укидања пореза на капиталне трансакције. Не кажем да нико од сиромашних нема акције или другу имовину, али тврдим да учешће пореза на кап. транс. расте у дохотку како доходак појединца расте (има све више имовине и све више трансакција). А то се онда зове пореска прогресија, па је логично да укидање тог пореза погодује богатима.

Marko Paunović said...

Putnice:
U nacelu, to verovatno jeste tako. Ali, u praksi, bogati ne samo da imaju vise para da plate poreze, nego imaju i vise para da plate pravnike i poreske strucnjake koji ce im prikriti te poreze.

Porez na kapitalnu dobit je posebno pogodan za takve pravnicko-poreske akrobacije, narocito kada se ne radi o akcijama, nego fizickoj imovini. Uvek je moguce da se iznos jednak nabavnoj vrednosti uplati na racun u Srbiji, a razlika negde drugde. Nije bas jednostavno, ali za nekoga ko ima puno para i hoce da izbegne puno poreza, nije ni toliko slozeno.

Putnik said...

Marko, sada si promenio temu, pošto si uključio izbegavanje poreza. A ja sam samo hteo da kažem da je uvek potrebna analiza svih opcija.

No, izbegavanje poreza nije laka stvar. Pokušaj da načinom plaćanja izbegneš porez kod nekretnina, pa ćeš videti da ne ide. Jer, Poreska uprava obračunava porez prema svojim kriterijumima i ne pada na cake sa načinom plaćanja ili ugovorima. Isto pravo utvrđivanja vrednosti osnovice ona ima i kod akcija.

Marko Paunović said...

Putnice, menjamo teme od pocetka. Rekoh, mozda nije lose da se i ovo pomene.

Moja poenta je bila da, koliko god tesko bilo da se porez izbegne, lakse je bogatima nego siromasnima. Zato i nesto sto izgleda kao progresivan porez moze da u praksi bude mnogo manje progresivno, ili cak i regresivno.

Sasvim je sigurno da sada akcijama trguju relativno bogati, a tu je porez tesko izbeci. Ali, za godinu ili dve dana, kada besplatne akcije krenu da prodaju i obicni gradjani, veliko je pitanje da li ce porez ostati progresivan.

Ivan Jankovic said...

Mozemo i da se ne slozimo sa Andrejevom poentom da je svaki porez pljacka. Jos uvek ostaje pitanje sta je idealan porez, i sta su "optimalne poreske stope". Ja mislim da iz liberalne perspektibve takvo sta ne postoji. Najpametnija strategija koja se moze zauzeti po pitanju poreza je ono sto je Friedman svojevremeno rekao: "podrzavam bilo koje smanjenje poreza, bilo koliko, i iz bilo kojih razloga". Ne mislim da se u ovoj stvari moze biti mnogo pametniji do ovoga.

Ovde se od pocetka lome koplja oko poreza na kapitalnu dobit. Potpuno je jasno da ovaj porez koci akumulaciju kapitala, smanjuje ulaganja, time produktivnost, time zarade, time blagostanje svih a najvise najsiromasnijih. Stara varka iz koje levicari nikad ne mogu da izadju - nerazumevanje da blagostanje vecine zavisi od blagosti poreskog i regulatornog tretmana najbogatije vecine.

Ja ne znam ni jednu zemlju u svetu koja ima preniske poreze i premalu drzavnu potrosnju. Hong Kong, Singapur i Bahrein imaju u ovom trenutku verovatno najnize poreze na svetu. Neki problem postoji sa njima? Mozda su im porezi "suboptimalni"? O svakako, to ce vam reci mnogo ekonomista. Samo ne vidim sto bi se bilo kog razumnog to nesto ticalo.

Naravno, slazem se sa Markovom ocenom da su porezi na potrosnju u izvesnom smislu bolji od poreza na dohodak, ali je jos mnogo vaznije da stope bilo kog poreza budu sto nize, da bude proporicionalan.

Putnik said...

A jel' vi zaista mislite da se pre libertarijanskih NGO-a niko nikada nije bavio poreskom teorijom i praksom i da ne postoji ništa pametnije nego što je tih nekoliko fraza koje ponavljate do u beskraj? Pogledajte bar Adama Smita.

Ivan Jankovic said...

Putnik,
koliko znam, Friedman nije bio clan nikakvog, pa ni libertarijanaskog NGO-a, a Smit je govorio o "niskim", a ne "optimalnim" porezima kao uslovu napretka.

Ivan Jankovic said...

P.S. I govorio je (Smit) da drzava treba da finansira samo nacionalnu odbranu, pravosudje, puteve i miminalno opste obrazovanje. Da je po njegovom, drzavna potrosnja, a samim tim i porezi, u vecini danasnjih zapadnih zemalja bi trebalo da budu tri puta manji nego sto jesu.

andreas breme said...

mozda gresim, ali koliko ja znam Smith se zalagao i za neku vrstu selektivne (ne mogu da pronadjem bolju rec) poreske politike npr. visoke poreze na luksuzna dobra.
takodje i za progresivan porez. sto naravno nije antiliberalno, ali pokazuje da Smith svakako nije bio zagovornik glavarine i

Slaviša Tasić said...

I ja mislim da čisto liberterijanski odgovor da porezi treba da budu niski nije dovoljan. Sećam se jednog Rothbardovog teksta koji me je naročito iznervirao, gde on kao piše o porezima a ustvari kaže da nije bitno kakvi su porezi, jer se rasrpavom o vrsti poreza zamagljuje činjenica da su svi ionako previsoki. Ali to ustvari nije nikakav zaključak o porezima, nego samo zaključak o državnoj potrošnji. Državna potrošnja treba da bude niska i to je u redu, ali nezavisno od toga postoji ekonomsko pitanje kako je najbolje finansirati DATI nivo potrošnje. Možemo ako hoćemo da nam taj nivo bude 1% GDP-ja, ali opet ostaje pitanje kakvim porezima je najbolje prikupiti taj 1%.

Ivan Jankovic said...

Slavisa i Breme,
legitimna je rasprava koja vrsta poreza je bolja. Ja nisam tvrdio da je to pitanje nevazno, samo sam rekao da je visina poreza vaznija.

Sto se Smita tice, on jeste zagovarao umereno progresivne poreze, ali je imao shvatanje uloge drzave koje je mnogo uze od vecine danasnjih ekonomista. Ja mislim da progresivni porezi jesu antiliberalna ideja, Mil ju je nazvao "blagim oblikom pljacke". No, nije to najvaznije pitanje trenutno.

Andrej Stanimirović said...

Slaviša: Rotbard je naravno u pravu, u svom kontekstu. I ti si u pravu, u svom. Ali njegov kontekst je ispravan a tvoj pogrešan.

Zaista, kad nekako progutaš ideju da postoji DATI nivo potrošnje, i da je nekako u redu da taj nivo potrošnje nasilno finansiraš (Eureka! Nazovi ga "javni interes"!), rasprava o najboljem načinu finansiranja te potrošnje logično sledi. To je tvoj kontekst. Ili možda ipak nije?

Rotbard kaže da nikako ne može biti u redu da nešto nasilno finansiraš (tj. da pljačkaš ljude) a pored toga ništa nije DATO, o svemu odlučuju individue i agregacija individualnih odluka ne može da opravda nikakvo nasilje. Iz te vizure, on rasprave o porezima ispravno naziva zamagljivanjem. "Eksperti" vode "mudre" rasprave o "javnom interesu". Neće biti. U stvari raspravljaju o optimalnim nivoima i metodama pljačke. Metode nisu iste u npr. 15. i 21. veku, ali suština je ista.

Svaki nivo potrošnje bilo čega najbolje je finansirati dobrovoljno. Sve drugo je nedobrovoljno - nasilno - finansiranje nečijih individualnih ili grupnih fantaziranja. Čisto libertarijanski odgovor je da porezi treba nestanu kad bude eliminisana i poslednja država, a do tada treba finansirati samo vojsku.

andreas breme said...

sad to zavisi... progresivni porezi onako kako su ih zagovarali Adam Smith i Hayek po meni nisu antiliberalni. cini mi se da je Hayek u Constitution of liberty u sustini predlozio istu marginalnu poresku stopu za sve sa znatnim poreskim izuzetkom, tako da se prosecna poreska stopa blago povecava sa rastom prihoda. i ja mislim da to nije antiliberalno resenje. Da li je liberalnije resenje porez u Hong Kongu koji je progresivan i ide do 18% ili flat tax od 40% ili glavarina od 10 000 evra godisnje?

drugo, pokrenuli ste dosta pitanja o razlicitim porezima ovde, a optimalnost poreskog sistema je mnogo komplikovanija tema i nemam vremena (a ni preterano mnogo znanja) sad da pisem o tome. Samo jedna stvar, Lazare ne svidja mi se tvoja ideja da se porezi ukidaju i smanjuju a da se zatim drzava zaduzuje kako bi finansirala deficit. znam da je to sad moderno ali jednostavno mi je strana ta ideja. ovo oko poreza na kapitalnu dobit nisam ni sam siguran i zahtevalo bi detaljnije razmisljanje i analizu. mada sam mozda blizi tome da se ukinu... a i to stanoviste sam branio i pred Hirschhoferom i u vise drugih navrata.

andreas breme said...

DD

Moraju se promeniti i zakoni o porezu na kapitalnu dobit i prenos apsolutnih prava. U zemljama s nerazvijenim finansijskim tržištem obično i ne postoje ovakvi porezi, dok u Srbiji postoje i visoki su", objasnila je Dragutinovićeva i navela da je ona pristalica ideje da se ti porezi ukinu.

Lazar Antonić said...

Nisam predlozio samo sam naveo kao primer. Ne moramo uvoditi nove poreze da bi finansirali dati nivo potrosnje. Mozemo da se zaduzimo. Nisam rekao da preporucujem. Mogli bi i naplatu poreza da ucinimo efikasnijom. Zaduzivanje je u sustini samo odlozeni porez.

Ja mislim da ukidanje poreza na kapitalnu dobit ne zahteva previse analiza. Mislim da su prednosti ocigledne a da troskovi nisu znacajni. Nema cifara u budzetu. Naravno mozete da kazete knjige u sake, ali mozete i da ponudite alternativu koja bi bila tako ocigledno bolja. Ja je stvarno ne vidim. Da li smanjenje PDV ili poreza na zarade? Carina? Ukidanjem poreza na kapitalnu dobit bi se stimulisale investicije a smanjenjem PDV, zarada i carina potrosnja.

Milorad said...

Cini mi se da odnos poreza i prihoda nije sagledan na potpun nacin. Smanjenje poreskih stopa po pravilu ne vodi smanjenju prihoda. Ekonomija ponude na teorijskom nivou, a iskustvo, posebno, tranzicionih zemalja na to upucuju.

Poreska konkurencija medju drzavama (jurisdikcijama) i sloboda izbora za vlasnike kapitala cini neodgovarajucom racunicu naslonjenu na vizuru zatvorene ekonomije i definisane poreske baze.

Relevantna istrazivanja potvrdjuju da su najbogatije i da najbrze rastu zemlje sa niskom drzavnom potrosnjom, odnosno sa niskim porezima (u dugom roku dvije strane iste medalje). Naravno, ovo ne znaci da bi drzavna potrosnja od 1% BDP na oruzje za likvidaciju svojih gradjana bila pozeljna. Svakako, osim nivoa, vazna je namjena potrosnje.

Milorad said...

Cini mi se da odnos poreza i prihoda nije sagledan na potpun nacin. Smanjenje poreskih stopa po pravilu ne vodi smanjenju prihoda. Ekonomija ponude na teorijskom nivou, a iskustvo, posebno, tranzicionih zemalja na to upucuju.

Poreska konkurencija medju drzavama (jurisdikcijama) i sloboda izbora za vlasnike kapitala cini neodgovarajucom racunicu naslonjenu na vizuru zatvorene ekonomije i definisane poreske baze.

Relevantna istrazivanja potvrdjuju da su najbogatije i da najbrze rastu zemlje sa niskom drzavnom potrosnjom, odnosno sa niskim porezima (u dugom roku dvije strane iste medalje). Naravno, ovo ne znaci da bi drzavna potrosnja od 1% BDP na oruzje za likvidaciju svojih gradjana bila pozeljna. Svakako, osim nivoa, vazna je namjena potrosnje.