Transaprentni RTS

Na RTS sajtu može da se nađe godišnji izveštaj rada javnog servisa za 2006. godinu. Kako kažu u RTS time ispunjavamo svoju obavezu o transparentnosti poslovanja i polaganja računa pred javnim mnjenjem Srbije.

RTS zaslužuje pohvalu za trud ali ne mnogo više od toga. Prvo, sada je već maj mesec 2008. a još nije dostupan izveštaj za 2007. Drugo, 90% izveštaja predstavlja hvalisanje ostvarenim rezultatima u proteklom periodu odnosno koliko je RTSu veći (rejting) od Pinka. Sa obzirom da je pretplata obavezna RTSov rejting je građanima nebitan. Treće i najvažnije, finansijski izveštaj je veoma škrt. Prikazana prihodna strana je prilično dobra, pa tako saznajemo da je RTS u 2006. dobio 50 miliona evra od pretplate (najviše se plaća u Beogradu 72% a najmanje u Nišu 28%), 22 miliona od reklama i 12 miliona iz budžeta. Problem je kod prikazivanja rashoda. Izveštaj samo prikazuje generalnu strukturu rashoda, da je na zaposlene potrošeno 37% na proizvodnju programa 35% i slično. Od finansijskih detalja još je dostupna i generalna struktura troškova proizvodnje programa, na primer da je udeo proizvodnje sopstvenog programa 35%, sporta 32%, filmova 23% i slično.

Ono što bi ovaj izveštaj učinilo korisnijim su detaljnije informacije. Detaljniji uvid u rashode za zaposlene (ukupno plate, bonusi, socijalno, porez i slično), koliko ljudi radi u administraciji, održavanju, tehnici, koliko kamermana, montažera, uvid u iznos zarada rukovodstva RTS (izvršni i upravni organi), pa recimo spisak ljudi sa 10 najvećih zarada u RTS, i slično. Onda koliko je potrešno po programu. Koliko košta dnevnik a koliko Bela lađa, pa pojedinačni troškovi u proizvodnji ovih emisija. Koliko je plaćen prenos koje utakmice i koliko je plaćen svaki strani film ili serija. Detaljniji rashodi po jedinicima RTS. Koliko se troši na Radio 2, koliko po kom programu a koliko u PGP RTSu. Koliko je novca potrošeno na proizvodnju, marketing i honorare za svako od 150 muzičkih izdanja koje je ova kuća proizvela u toku godine. Koliko je potrošeno na održavanje, krečenje, kupovinu sredstava za održavanje, koliko na usluge koju pružaju stalni saradnici, koliko autorskih honorara je isplaćeno i još mnogo toga. Ne bi bilo loše da u izveštaj u radu uključe i preporuke revizora, ako ne i ceo izveštaj. Kada poreski obveznici već plaćaju reviziju Deloitteu možda bi mogli da vide i rezultate.

Kao i državni budžet i budžet RTS je krajnje netransparentan i beskoristan za ozbiljniju analizu. Pozdravljam pokušaj rukovodstva RTS da položi račun građanima, ali bi takođe bilo lepo kada bi tom poslu pristupili makar malo ozbiljnije. Na kraju krajeva svi ti dodatni podaci već postoje i samo ih treba uključiti u izveštaj.