Ministar poljoprivrede je najavio da će država isplaćivati deo kredita poljoprivrednicima (od 12 do 20 odsto) valjda da bi ih motivisala da se zadužuju. U suštini dobra vest za poljoprivrednike koji dobiju kredit a loša za poreske obveznike koji te kredite plaćaju. Ukoliko veliki poljoprivrednici budu koristili ove pogodnosti, a verovatno hoće, to će biti primer redistribucije od siromašnih ka bogatima. Upravo to nam i treba, da ljudi koji rade po trafikama za 150 evra mesečno finansiraju kredite Miškoviću i Nicoviću.
Ministar takođe najavljuje kraj zabrane izvoza pšenice u narednih mesec dana. Držimo ga za reč. U poslednjih par meseci, zbog poskupljenja cene hrane na svetskom tržištu, se aktuelizovala priča o liberalizaciji uvoza hrane širom sveta. Naime, devedesetih godina mnoge zemlje su liberalizovale uvoz hrane da bi smanjile cene, a prema savetu MMF i Svetske Banke. To je dovelo do smanjenja domaće proizvodnje i mnogi neefikasni zemljoradnici su ostali bez posla. Neki komentatori u izveštaju spremljenom za američki Senat bi danas da krive politiku liberalizacije za visoke cene. Oni smatraju da su zemlje u razvoju nastavile da štite domaću poljoprivredu da ne bi došlo do ovog rasta cena.
Dani Rodrik se ne slaže. On kaže da bi bez liberalizacije devedesetih danas globalna ponuda hrane bila još niža. Niža ponuda veće cene. Meni njegovo objašnjenje zvuči logično.
2 comments:
Dovoljno je da drzava oslobodi banke obaveze da na poljoprivredne kredite polazu obavezni devizni depozit kod NBS i kamate bi mogle biti i nize od pomenutih.
Ne vidim razloga zasto to isto ne bi uradili (bar) i na kredite za pravna lica za nabavu osnovnih sredstava. Visoke kamate pravnim licima smanjuju konkurentnost, a oprema se uglavnom uvozi tako da nema inflatornih pritisaka...
Možda utiče na kurs a onda kurs utiče na inflaciju. Mislim da bi smanjivanjem rezervi samo za određenu vrstu kredita dodatno iskomplikovali sistem. Ili sve ili ništa.
Post a Comment