Među ekonomistima preovlađuje gledište da je u cilju smanjenja emisija CO2 bolje uvesti porez na njegovo emitovanje nego petljati sa ovim komplikovanim i korupciji podložnim sistemom cap-and-trade, kakav je Kjoto protokol.
Naravno, vi možete poput mnogih naučnika-klimatologa, ili zainteresovanih laika poput mene, smatrati celu tu priču o klimatskoj katastrofi kao posledici ljudskog pumpanja CO2 prevarom ili grotesknim preuveličavanjem. Ali, ako prihvatite da treba smanjiti emisije CO2, rekao bih da ekonomska analiza pre govori u prilog porezu nego trgovini dozvolama. Greg Mankiw je formirao "Pigu klub", ekonomista koji zagovaraju uvođenje poreza kojim bi se obeshrabrila dalja emisija. Pigu klub, naravno, po ekonomisti Arturu Sesilu Piguu, koji je prvi lansirao ideju obeshrabrivanja zagađenja životne sredine nametanjem poreza zagađivačima i subvencija žrtvama zagađenja. "Eksterni" efekat zagađenja bi bio "internalizovan" porezima i subvencijama. Ovde bi kao "zagađivači" bili tretirani svi veliki emiteri CO2. I lista članova ovog kluba je dosta impresivna (na stranu Al Gor ;) ). Naravno, i sa ovom idejom, kao i sa cap-and-trade, ostaje problem što mi ne znamo pouzdano da li je zagrevanje kome smo prisustvovali do skora izazvano humanim CO2 ili nije. Ako nije, ili nije dominantno, onda akcija smanjenja njegovih emisija (putem poreza ili trgovine, svejedno) neće imati bitnog uticaja na klimu, a to će koštati hiljade milijardi evra dohotka, najviše siromašne zemlje kojima će rast biti u velikoj meri ograničen.
Međutim, pre nekog vremena se pojavio predlog profesora ekonomije sa Guelph Univerziteta u Kanadi, Rossa McKitricka, kako da se i ovaj problem prevaziđe. McKitrick (inače uz Stevea McIntyrea, jedan od dvojice autora koji su osporili čuveni Hockey Stick grafik, na kome se veliki deo alarmizma globalnog azgrevanja zasnivao do 2005) predlaže da se uvede porez na CO2 koji će zavisiti od porasta temperature u tropskoj troposferi, tj. delu atmosfere do 6-12 km visine (zbog toga T3 porez). Razlog za ovo je sledeći. Svi klimatski modeli IPCC, koji polaze od pretpostavke da je globalno zagrevanje izazvano pojačanim efektom staklenika od uvećane koncentracije CO2 imaju jedno vrlo karakteristično svojstvo - svi bez ostatka predviđaju nesrazmerno veće zagrevanje u tropskoj atmosferi nego na površini zemlje. U pojasu od 20 sjgš do 20 sgš, na visini od oko 7-12 km, na osnovu predviđanja zvanične teorije IPCC trebalo bi očekivati zagrevanje koje je 2,5-3 puta brže od onog na površini zemlje, u slučaju da je CO2 uzročnik. U slučaju da je uzrok zagrevanja bilo šta drugo, tog "hot-spota" ne bi bilo. I što je još važnije, taj karakteristični tropski hot-spot bi trebalo da se javi vrlo rano – po simulacijama IPCC morao je biti vidljiv još pre 30 godina, mnogo pre takozvane polarne amplifikacije, tj. pojačanog zagrevanja polova.
Odlično, meteorološki sateliti NASA-e vrše globalna merenja temperature, padavina, brzine vetra itd, a dve grupe naučnika, jedna sa Univerziteta Alabama u Hantsvilu (UAH) i druga iz Santa Roze u Kaliforniji (Remote Sensing System, ili RSS) analiziraju i objavljuju te podatke. Ti podaci nam mogu poslužiti da testiramo teoriju. I šta predlaže McKitrick? Da kao probni kamen uzmemo upravo ono za šta se i alarmisti i skeptici slažu da je jedinstveni "fingerprint", potpis, zagrevanja izazvanog od CO2 – ubrzano zagrevanje tropske troposfere. A da koristimo podatke UAH i RSS za svrhu valorizacije teorije. Ukoliko se kretanja temperature u tropskom hot-spotu poklapaju sa teorijom IPCC, onda bi porezi na CO2 rasli; što je taj porast veći, to bi porez bio veći, i obrnuto – ukoliko bi temperatura stagnirala ili neznatno rasla, porezi bi bili mali, a ukoliko bi postojao trend zahlađenja, davali bismo subvencije emiterima CO2.
Ovaj predlog je vrlo fer. Ako alarmisti zaista veruju da su njihove teorije tačne, onda bi prvi trebalo da prihvate ovu ideju. Ako je odbiju, to će samo značiti da ne veruju u teoriju o CO2 kao uzroku zagrevanja, nego žele (kao što ja mislim) da iz ideoloških razloga unište kapitalizam i modernu civilizaciju uskraćivanjem energije, a da im "globalno zagrevanje" samo služi kao izgovor. Isto tako, ako skeptici odbiju, to bi značilo samo da oni sami veruju u modele IPCC, ali da se protive smanjenju emisija CO2 zato što štite interese naftnih lobija.
Naravno, ne treba ni sumnjati da su skeptici odmah i oduševljeno prihvatili ideju, a da je alarmisti prećutkuju, ili ređe, odbacuju sa vrlo neuverljivim obrazloženjima, zapravo bez ikakvog obrazloženja. Nije ni teško videti zašto: podaci sa satelita kažu da tropske vruće tačke nema! Temperatura u atmosferi tropa raste sporije nego na površini zemlje! Što bi značilo da zagrevanje od 1979 do danas najverovatnije nije izazvano od CO2. McKitrick ima komplikovanu kalkulaciju kako bi se visina poreza određivala. Po njegovom nalazu današnji iznos poreza bi bio oko 3$ po toni, ali sa tendencijom daljeg pada (pre 2 godine je bio 6$). Ali, bitno je da bi se određivala u zavisnosti od stvarnog, a ne pretpostavljenog dejstva CO2 na globalnu temperaturu.
Ovo rešenje je mnogo bolje od standardnog Piguovskog poreza, i to ne samo zato što porez određuje u srazmeri sa stvarnom a ne pretpostavljenom ulogom CO2 u zagrevanju. Ovakav porez bi dodatno uticao na uozbiljenje analiza klimatskih promena i klimatskog modeliranja jer bi uveo u ceo biznis privatne firme. Ako visina poreza koji ćete plaćati narednih godina i decenija zavisi od kvaliteta predviđanja koje daju klimatski modeli, onda ćete se kao firme jako potruditi da angažujete najbolje stručnjake koji će vam dati najbolju moguću prognozu, i uložićete ogromne pare u naučna istraživanja klime od kojih vam zavisi profit (kao što danas ulažete u druge, konvencionalnije oblike R&D). IPCC i druge državne agencije bi dobile konkurenciju, i niko danas ne bi mogao da kaže da postoji "konsenzus naučnika" o klimatskim promenama, kad samo jedna uska klika naučnika, ngo-a i političara promoviše određenu političku agendu klimatskih promena. Država bi samo, uz maksimum otvorenosti i dostupnosti svih podataka obezbeđivala merenja temperature i propisivala poreze u zavisnosti od toga, a svako bi angažovao onog za koga veruje da će mu najbolje predvideti visinu poreza koji će platiti. Nisam siguran da bi iko razuman svoj privatni novac uložio u IPCC-eve nalaze. To ne bi ni sami alarmisti, kao što vidimo. I njima je jasno da je priča o CO2 zagrevanju prevara. Jer da ne misle, tj da veruju u IPCC modele, prihvatili bi i podržali McKitrickov predlog prvi, i to sa oduševljenjem.
12 comments:
Super je predlog. Evo i ja ga, kao skeptik, podrzavam, mada zaista ne mogu da verujem da je 3$ po toni resenje za bilo sta.
Odnosno, sada kad sam napisao, kapiram da ne znam na tonu cega se porez odnosi - CO2, ili nafte?
Porez je po toni emitovanog CO2, a ne nafte.
Naravno da 3$ ne "resava" nista u smislu u kome zeleni govore o "resenju" pitanja potrosnje energije. Ali, poenta je upravo u tome da ako tropskog zagrevanja nema, onda i nema sta da se "resava". Nizak ili skoro nepostojeci porez je smao pokazatelj da staklenickog zagrevanja nema ili je minimalno.
E sad, treba videti koliko je to po toni nafte...
Pokusavam da nesto izracunam i IZGLEDA da tona nafte generise oko 300 kg CO2, sto znaci da bi cena nafte skocila za oko 1 dolar po toni.
Ali dobro, nije to toliko ni bitno, toliko bi bilo sada, ali bi, ako se zagrevanje zaista i desi, taj porez rastao.
Naravno, porez bi rastao onoliko drasticno i brzo koliki raste TT zagrevanje (ne globalna temperatura!), kao sto bi postao negativan u slucaju globalnog zahladjenja, sto se meni ne svidja (sto bi bilo ko dobijao subvenciju) ali to je posledica cele ideje.
Među ekonomistima su ogromna većina prodane duše. Obožavaoci boga Etat-a. Kolektivisti.
Njihova refleksna reakcija na svaki stvarni ili izmišljeni problem je da tvrde da problem pogađa sve ljude, pa je prema tome rešenje tog problema u javnom interesu a javni interes se finansira porezom, silom ako treba jer se ionako protive samo idioti koje silom treba dovesti u red. Dugotrajnom praksom ovaj postupak stakao je status common sensa i nikada se ne dovodi u pitanje. Skoro svi ekonomisti su u državnoj službi, direktno ili posredno, preko javnih preduzeća ili nevladinih organizacija (to su organi države dislocirani na teritorije drugih država).
E sad, ako neko mišljenje preovlađuje među ekonomistima, to meni govori da je rešenje koje nude za mene loše. Uopšte ne moram da ulazim u detalje ujdurme. Jedna reč kaže sve - porez.
Razmisljajuci dalje, shvatam da je McKitrickov predlog zapravo vrlo nepravedan i pristrasan na stranu alarmista. Zamislimo da se tropski hot-spot zaista pojavi u narednih 30 godina, i da zagrevanje bude na nivou 1 stepena C po stolecu (ili cak 2 stepena!). To po nalazima samog IPCC ne bi izazvalo nikakve bitne ekonomske ni ekoloske stete. Zasto bi iko onda placao porez na tako malo zagrevanje, pa bilo ono izazvano i od strane CO2? Mislim da se McKitrickov predlog mora dopuniti obavezom nezavisnog dokaza da ce bilo koje konkretno zagrevanje proivesti stetu. Sta ako ukupan ekonomsko-ekoloski efekat (kreativni ekonomisti, koncipirajte neki indeks odrzivog razvoja) bude POZITIVAN i sa CO2-zagrevanjem od 1,5 stepeni? I onda bi trebalo da placamo subvencije emiterima CO2, bez obzira sto su klimatski modeli IPCC ispravni.
Hm, sto vise razmisljam McKitrickova ideja mi sve losije (nepotpunije) zvuci...
Andrej, nisi u pravu. Ekonomisti generalno vole da se petljaju i pitaju za intervencije, ali u proseku će ponuditi rešenje koje je bolje (tržišnije) od onoga što bi političari smislili a narod podržao. Recimo u slučaju kao što je Mankiw, alternativa porezu nije ne-porez, nego potpuna zabrana emitovanja ili u boljem slučaju cap-and-trade. Sve zavisi od toga sa kim upoređuješ ekonomistu, sa idealnim libertarijancem ili sa prosečnim glasačem.
Linkovao sam ovde ranije npr. da 95% američkih ekonomista misli da treba ukinuti sve carine. Koji procenat naroda to misli? Političara?
Koji procenat naroda misli da treba ukinuti sve carine? Svaki ne-libertarijanac misli da treba ukinuti sve carine osim carine na ono što on ili ona proizvodi. To je jasno samo po sebi, ne treba ti nikakvo istraživanje, svako više voli da kupi jeftinije nego skuplje i da proda skuplje nego jeftinije. Znači, kad bi bilo moguće da politički sistem odslika preferencije stanovništva, jasno je da bi sve carine ekspresno nestale.
Ista priča važi za porez. Koji procenat stanovništva ŽELI da plaća porez? 0%. Ne treba ti anketa.
Svakom ekonomisti koji ima tri čiste ovo je jasno kao dan. A ćute kao ribe. Koliko se njih potrudi da kaže nešto u tom smislu? Koliko udžbenika o "fiskalnom sistemu" (dičnog li imena za prezira dostojnu rabotu!) kaže da je porez otimanje legitimne svojine? Da je poštovanje prava svojine i oporezivanje nespojivo? Zilch. Odbranu prava svojine ekonomisti nazivaju poreska evazija i tretiraju je kao zločin.
Slažem se da su političari gori od ekonomista. Političari su najgori. Ali ekonomisti su svejedno u političkoj klasi, apologete pljačke, paraziti.
Jedina stvarna alternativa porezu jeste ne-porez. Porezi, zabrane i ograničenja nenasilnog delovanja su različiti vidovi nasilnog ograničenja slobode i pljačkanja. SVI ekonomisti se zalažu za neki od vidova porobljavanja, NIJEDAN za slobodu.
"Svaki ne-libertarijanac misli da treba ukinuti sve carine osim carine na ono što on ili ona proizvodi. To je jasno samo po sebi, ne treba ti nikakvo istraživanje, ... Znači, kad bi bilo moguće da politički sistem odslika preferencije stanovništva, jasno je da bi sve carine ekspresno nestale. Ista priča važi za porez. Koji procenat stanovništva ŽELI da plaća porez? 0%. Ne treba ti anketa."
To na žalost nije tačno. Ankete govore da ljudi misle da porezi, carine, regulacija imaju nekakvu funkciju i veruju u to mnogo više nego ekonomisti. Političari su tu još i najmanje krivi. Kad bi ljudi mislili suprotno pojavio bi se političar koji bi obećao da to sprovede i glatko dobio izbore. Ali ljudi NEĆE slobodna tržišta.
Da, i ja mislim da narod generalno dobija upravo ono sto trazi. Naravno, tu i tamo narod ima neke zamerke, ali kada bi pitao gradjane Srbije danas sta bi tacno hteli (u smislu drzavnih politika, ne u smislu ishoda), ne bi to bilo daleko od ovoga sto i imamo. Narod voli da podstice domacu privredu i da oporezuje bogatase i da pomaze sirotinji i bolesnima i umetnicima i sportistima i deci i trudnicama i poljoprivrednicima i radnicima i penzionerima. Takodje, narod zeli da se neke novine zabrane (Kurir, Pravda, B92), i da ne sme da kaze ko sta hoce (ni protiv homoseksulaca, ni protiv crkve). Da budem potpuno iskren, prava misterija za mene je da je savremeni svet ovako liberalan, imajuci u vidu kako prosecan Zemljanin razmislja.
Jeste, politicari lazu, pricaju bajke, koriste neznanje naroda u svoju korist, ali to je prosto tako - narod VOLI da slusa bajke i lazi. Narod ne zeli da cuje da nema nista od clanstva u EU jos ko zna koliko godina, kao sto ni ne zeli da cuje da je Kosovo izgubljeno. On ZELI i VOLI da cuje da cemo i da zadrzimo Kosovo i da udjemo u EU sledeceg ponedeljka. I zato i jeste politika takva kakva je.
Alternativno objasnjenje - da politicari prosto ignorisu volju naroda mi je neuverljivo. To podrazumeva da na politickom trzistu nema konkurencije, sto ocigledno nije tacno. Svako moze da osnuje stranku i pocne da govori istinu. I verovatno to neko i radi, ali nesto slabo prolazi na izborima.
Morao sam malo da razmislim. Obojica ste u krivu, tj. razmišljate kao kolektivisti.
Istina o tome šta "narod" hoće nije u rezultatima anketa i rezultati anketa ne odslikavaju "volju naroda". Ne postoji "volja naroda". Mit o tome da "volja naroda" postoji odgovara likovima koji hoće da žive kao paraziti, pa tim mitom pravdaju svoje nepodopštine. "Opšte dobro", "javni interes", "radnička klasa" i slične kolektivističke gluposti. Interesna sofisterija bez realnog sadržaja. Propaganda. Duga tradicija laganja ne može laž učiniti istinitom.
Ljudi KAŽU da neće alkohol. Sprovedite anketu i ogromna većina biće protiv alkohola. Zabranite alkohol i imaćete haos od kriminala.
Ogromna većina KAŽE da je protiv vanbračnog seksa, da ne pominjem homosoksualni seks - pa šta!?
Ljudi KAŽU da hoće "besplatno" školstvo kao što bi rekli i da hoće besplatan hleb ili bilo šta drugo.
Na političkom tržištu nema konkurencije jer je regulisanjem to tržište zatvoreno za razumne igrače. Isto kao što je tržište narkotika zatvoreno za ozbiljne farmaceutske kompanije pa cene ne mogu da idu dole a kvalitet gore. Nego se tim poslom bave kriminalci, sa predvidivim posledicama. Ista situacija je na političkom tržištu.
Političko tržište je oblikovano odnosno nasilno regulisano tako da na njemu prolazi samo najgori šljam. Razumna rešenja tu ne mogu da prođu. Stanovništvo je razoružano i potpuno onemogućeno da se odbrani od pljačke, a usput je i anestezirano propagandom. Očajnika lako pridobiješ slatkorečivošću. Ali rezultati ankete koju sprovedeš ne pokazuju šta zemljani misle i hoće.
Jasno je da ako pitas narod "da li zelite da placate poreze?" da ce velika vecina da kaze "ne". To nije uopste sporno.
Ali, ako ih pitas "da li sve carine treba ukinuti?" vecina ce takodje reci "ne". Ako ih pitas "da li treba dozvoliti Rumunima da slobodno rade u Srbiji?" odgovor ce opet vecinski biti "ne". Ako "Rumuni" zamenis sa "Albanci", odgovor ce biti "ne" skoro 100%.
Ako ih pitas "da li treba dozvoliti stranim firmama da slobodno iznose profit iz zemlje?", odgovor ce vecinski biti "ne", iako u Srbiji postoji slobodna repatrijacija profita. I zbog takvih stvari se meni cini da su cesto drzave i politicari, kakvi god bili, LIBERALNIJI od prosecnog biraca. Ne uvek, ali cesto, je prosecni birac veci i nacionalista i socijalista od vlade.
Naravno, tvoj argument uvek moze biti "a sta mene briga sta hoce prosecan birac?", ali sve dok postoji kakva-takva demokratija, morace da nas zanima. Nazalost.
Sto se konkurencije na politickom trzistu tice, tu imam dva odgovora. Prvo, barijere su u Srbiji uvedene tek od kako je donet novi Zakon o finansiranju politickih partija, kojime su date pare iz budzeta parlamentarnim strankama i u isto vreme otezano privatno finansiranje. Sve do tada nije bilo znacajnih barijera.
Medjutim, cak i da eksterne barijere zaista visoke, male su "interne" barijere. Bilo koji ministar u sadasnjoj vladi bi mogao da bude liberal, kada bi procenio da ce mu to politicki pomoci. Niko ne sprecava Djelica, ili Djilasa, ili Dinkica da budu liberali i da povecaju svoju popularnost na toj osnovi. Ali, oni dobro znaju da liberalizam NIJE popularan i da se bolje prolazi sa etatizmom. Ti za to krivis politicare. Ja mislim da oni samo reaguju na podsticaje. Onog casa kada narod bude shvatio besmisao "podsticanja domace privrede" tada ce se sa time i prestati. Sve dok podsticanje daje politicke rezultate, podsticanja ce i biti.
Post a Comment