Konvencionalna "progresivna" mudrost kaže da su radnici plaćeni uvek manje nego što vrede, ali isto tako i da kompanije vrlo rado i često otpuštaju radnike da bi sačuvale svoje profite.
Donald Boudreaux analizira ove pretpostavke i nalazi da su one potpuno pogrešne, i čak međusobno nekonzistentne. Naime, ako su radnici tako lako zamenjivi bez troškova po poslodavca (ako je to njihov najjeftiniji način za uštedu), onda ti radnici zapravo ne doprinose mnogo proizvodnji njegove firme. Ekonomska teorija kaže da poslodavac plaća radnika u skladu sa njegovom graničnom produktivnošću. Ako je spreman bez mnogo razmišljanja da se odrekne usluga nekog radnika onda to samo znači da je ovaj plaćen mnogo više nego što je njegova stvarna produktivnost. A to onda znači da poslodavac uopšteno gledajući sistematski subvencioniše radnika, tj poklanja mu novac. Dakle, ako verujete da su radnici potrošna roba za poslodavce, to samo znači da verujete da poslodavci sve vreme dele milostinju svojim zaposlenima. Odnosno, marksitički rečeno, moglo bi se zaključiti da zapravo radnici sve vreme "eksploatišu" kapitaliste, tj uzimaju im "višak vrednosti" u odnosu na granični proizvod svog rada.
A ako pođemo od druge konvencionalne pretpostavke da su radnici hronično nedovoljno plaćeni (a to je vrlo raširena pretpostavka - koliko ste puta recimo čuli da realne nadnice u Americi stagniraju dok profiti rastu), stižemo do zaključka da oni skoro nikad neće biti otpušteni. Jer imati radnike koje plaćaš manje od njihove granične produktivnosti je sjajna stvar za svaku kompaniju. Što bi ona otpuštala nekog ako će svakog drugog morati da plati više?
U svakom slučaju, moramo se opredeliti: ili su radnici nedovoljno plaćeni, ili imaju malu sigurnost radnog mesta. Obe stvari ne mogu važiti istovremeno. I dodatno, ako se opredelimo za opciju da su radnici potrošna roba za kapitaliste, time samo tvrdimo da poslodavci radnike filantropski subvencionišu, dok ovi sami vrlo malo vrede i doprinose, odnosno da radnici "eksploatišu" poslodavce.
No comments:
Post a Comment