Izvesni John Paulson je zaradio prošle godine 3,7 milijardi dolara tako što se kladio da će tržište subprime kredita pretrpeti gubitke. Mene zanima kako je to tehnički odradio. Kako možeš na berzi da zaradiš na gubitku?
Meni je jasan jedan mehanizam. Recimo da na berzi postoje samo dve firme, jedna koja pravi kišobrane i druga koja pravi suncobrane. Ako ostali misle da će sutra da pada kiša, a ti misliš da će da bude sunčano, pa stvarno bude sunčano, možeš da zaradiš pare. Da li je to Paulson uradio? Da li je on kupovao akcije čija je cena visoko negativno korelisana sa cenama nekretnina? Iz teksta koji sam linkovao, ali i iz nekih drugih koje sam čitao, čini mi se da se nije to desilo. Ali, šta je onda uradio?
Pitanje je naravno nešto generalnije - kako neko, ko zna da će nešto loše da se desi, može tu informaciju da unovči? Jasno mi je da ta informacija može da mu pomogne da ne pretrpi gubitak, ali kako može da zaradi?
21 comments:
Čini mi se da je stvar dosta jednostavna. Kupuješ osiguranje za sve što misliš da će da ode dođavola. Pošto niko ne očekuje belaj, osiguranje jeftino. Kad davo dođe po svoje - naplatiš osiguranje i puna šaka brade.
Mislim da to ima u linkovanom članku pod podnaslovom Auto Suppliers. Radi se o berzanskoj tehnologiji koje verovatno nema na belexu.
pa samo je trebao da bude na drugoj strani transakcije; shortuje iTraxx, kupuje CDS, ili shortuje one koji su bili long on mortgage backed (investicijske banke, na primer)
Ako ja očekujem da će cena akcije za 6 meseci biti 100 USD a neko misli da će biti 150 i nas dvojica ugovorimo da ću ja njemu za 6 meseci prodati milion akcija za 130 USD (i ja i on bi pristali na ovaj ugovor). Ako posle 6 meseci cena akcije bude 120 USD ja mogu da kupim milion akcija za 120 miliona USD i da mu prodam za 130 miliona USD.
Verovatno je on ulagao u opcije i fjučerse. Suština je ista jedino što se kod finansijskih derivata isplaćuje samo razlika.
Može short-selling. Prodam ti danas akcije Googla za $500 po akciji, iako ih nemam, sa obećanjem da ti ih isporučim u septmebru. I onda kada im cena padne na $400 u septembru ja ih platim toliko, a ti si mi već platio 500. Kao opcije, samo obrnuto.
"Čini mi se da je stvar dosta jednostavna. Kupuješ osiguranje za sve što misliš da će da ode dođavola. Pošto niko ne očekuje belaj, osiguranje jeftino. Kad davo dođe po svoje - naplatiš osiguranje i puna šaka brade."
to u osnovi radi onaj talib. kupujes way out of the money opcije i kad se desi neki zesci calamity, napravis bogatstvo.jedini downside takve taktike je da gubis po malo vecinu vremena. na primer talib je zatvorio svoj hedge fond. verovatno ne zato sto su se ljudi ubijali da mu daju pare.
Andrej: Jasno je da je nekako osiguravao, ali pitanje je kako. Ne verujem da je neka osiguravajuca kuca to osiguravala. Ako jeste, onda mi je sve jasno.
Gabriela: Hvala na odgovoru, ali ja taj lingo prosto ne razumem. Ako moze objasnjenje za nas laike.
Pingvin i Slavisa: To mi deluje uverljivo.
Ok, mislim da mi je sada jasno. Pitanje je naravno nesto generalnije, a glasi "kako zaraditi na padu cene?". Odgovor je, ako sam dobro shvatio "tako sto ces da se dogovoris da nekome nesto prodas u buducnosti po unapred dogovorenoj ceni."
Ok,jasno je. Sledeca pitanja su "da li je tako nesto moguce u Srbiji?" i "kakve koristi imas ako si potpisao takav ugovor sa Bear Stearnsom?"
kad kazes laik, koliko sam shvatila zavrsio si ekonomski u bg. jel to znaci da vam bas nista nisu ispredavali o derivativima, alt assets i to?
ako hoces da nesto vise saznas, relevantne knjige su:
Investments: Bodie, Kane
Options, Futures, and Other Derivatives : Hull
Hedge Funds: Quantitative Insights, Lhabitant, François-Serge
Handbook of Alternative Assets, Hanson
a ako hoces ukratko i wikipedia je dobra.
posto kod nas nema ni sekjuritizacije kredita ni firme ne izdaju bondove, nema ni CDS-ova, ne trguje se ni indeksima, a ni brokerske kuce ne pozajmljuju papire, bilo bi zanimljivo smisliti kako da napravis pare na padu,osim da prodas svoj stan i cekas da ponovi kupis jeftinije :)
prodaš prije nego kupiš ako znaš.
evo ti jedna seljačkija varijanta
cene placeva u Istri pre donošenja GUPa (generalni urbanistički plan). čovek uzme kaparu od ljudi da isparcelizira placeve i proda im ih po 100 eurića po kvadratu iduće ljeto (čak i uzme 30 kapare) a pravom vlasniku da nešto i kaže da če cijenu dogovorit u proljeće . Sad to zemljište isparcelizirano sa pravom gradnje vredi 150 do 200 eurića a bez prava gradnje možeš samo paradajz sadit.On zna ili je sa nekim u dilu da to ne ulazi u GUP iako bi trebalo. Seljak mu na proljeće proda jeftino jel se nemože gradit pa ide za 10-20eura kvadrat . a jadni janezi jugošvabe i ostali koji su dali 30 eura kapare ili se odriču ili daju još 70 (dakle ukupno 100) za nešto što vredi 20 . Rvacka varijanta fjučersab još bolja varijanta da kad se svi odreknu i ostave ti 30 "isteraš pravdu " da to uđe u GUP sagradiš apartmane i prodaš (obrati pažnju da si zemlju dobio đabe i još je ostalo + na nju sad imaš hipotekarni kredit pa njim gradiš plus naravno dio apartmana prodaš u gradnji po 1700 umjesto 2000 posle pa sa 20% apartmana sve završiš ostalo tvoje , jebo bufeta samo moraš bit u adezeju za ovakve igre
Da pokušam da odgovorim:
"da li je tako nesto moguce u Srbiji?"
Koliko ja znam u Srbiji tržište finansijskih derivata skoro ne postoji. Jedino za šta sam čuo je da su pojedine banke terminski (za mesec, dva) ugovarale prodaju USD po unapred dogovorenom kursu. Tako da ako imaš bolje očekivanje o kretanju kursa USD u odnosu na dinar nego banka možeš da zaradiš. O tržištu fjučersa i opcija, koliko ja znam, u Srbiji još nema ni govora.
"kakve koristi imas ako si potpisao takav ugovor sa Bear Stearnsom?"
Ako uđeš u forwards ugovor, snosiš i rizik defaulta. Ali uvek postoji mogućnost investiranja u opcije ili fjučerse kada je na kontra strani clearing house i tu je rizik od defaulta minimalan.
PS: Gabrijela je, manje više, rekla ono što i Slaviša i ja samo je koristila malo stručniju terminologiju.
Na US marketu je najlakše zaraditi pare na padu marketa na opcijama tj. na put opcijama (http://biz.yahoo.com/opt/basics4.html).
Kod nas uprkos nekim najavama i dalje nije moguce trgovati opcijama mada bi to bilo veoma zanimljivo pošto je naše tržište izrazito nestabilno.
da, gabriela je sve rekla. covek je shortovao abx indeks i cdo's, kao i kupovao cds.
mislim da u srbiji ne postoje instrumenti kojima bi mogao da zaradis na padu cene, mada mi se cini da sam negde zakacio da na produktnoj berzi u novom sadu postoji terminsko trziste.
problem sa uvodjenjem opcija i futuresa u srbiji nije "finansijsko tehnicke" prirode, to su instrumenti koji su dobro poznati i nije problem da se uvedu. problem je "pravno tehnicke" prirode. naime, sudovi u srbiju su vrlo neefikasni i znamo da se duznicki sporovi razvlace godinama (a i upitno je koliko su uopste sudije u ovom trenutku upoznate sa problematikom finansijskih derivativa). i sad zamislite da jedna od strana u trgovini u slucaju futures trgovine odbije da sprovede svoj deo ugovora. po kom zakonu, koji sudija, sa kojim znanjem, i posle koliko vremena bi resio taj spor?
dusko, odlična poenta.
Hvala svima.
Gabriela: Naravno da na Ekonomskom fakultetu u Beogradu to ne pominju. Odnosno, da se ogradim, pre 10 godina nisu pominjali, na mom smeru.
Sa druge strane, nisam siguran ni da sve to treba da se pominje. Ja vidim prilicno jasnu razliku izmedju "ekonomije" i "finansija".
Dusko:
Iako se slazem da su "pravno tehnicki problemi" bitni, ipak ne verujem da je to dominantan razlog neuvodjenja terminskog trzista. Sudovi su takvi kakvi su, ali trgovina robom ipak nekako funkcionise. Koliko ja kapiram, futures ugovor nije nesto posebno specifican u odnosu na obican kupoprodajni ugovor - imas predmet prodaje, cenu, rok isporuke... Ne vidim zasto bi sudije imale poseban problem sa takvim ugovorima - primeni Zakon o obligacionim odnosima i to je to. Verujem da se pre radi o neznanju i o neprepoznavanju potrebe za tako necim.
Da odbranim malo čast Ekonomskog fakulteta, finansijski derivati su pominjani (najosnovnije stvari) u okviru predmeta poslovne finansije.
Što se tiče razloga za nepostojanje finansijskih derivata u Srbiji, mislim da je Marko bliže istini. Pitajte direktore preduzeća u Srbiji da li su čuli za finansijske derivate i uglavnom će odgovor biti ne. Mada, da bi počelo da se trguje opcijama i fjučersima moralo bi da postoji dosta veliko interesovanje jer Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata trgovinu opcijama i fjučersima dozvoljava samo na organizovanom tržištu.
Што се Економског факултета у Бгд тиче, финансијски деривати нису обрађивани само на пословним финансијама, већ и на неколико других предмета. Могу да тврдим да је макар генерација 1995/96. (и то не само финансијски смер) "закачила терминско трговање, форварде, фјучерсе, опције, свопове, варанте, индексацију, хеџинг и сл.
ВГ
Here we are back to square one.
Zašto nema tržišta finansijskih derivata u Srbiji? Ko jedini može efikasno da spreči pojavu nekog tržišta?
Sad, da li uterivanjem trgovine u "organizovano tržište", što je državni lingo za regulaciju i monopolizaciju, ili onemogućavanjem efikasnog razrešavanja konflikata nasilnim monopolom državnih sudova na dispute adjudication - manje je bitno, radi se o sredstvu.
I tako, jedna od posledica "organizovanja" finansijskog tržišta i tržišta usluga razrešavanja konflikata je da ne postoji tržište finansijskih derivata na teritoriji koju okupira država "Srbija". "Organizovanje tržišta" je ograničavanje slobode nenasilnog delovanja ljudi i po definiciji je zločin.
u drzavi srbiji se ne moze zaraditi na padu, nema niceg od pobrojanog iako godinama pokusavamo da nateramo pametnjakovice da uvedu barem securities lending i short selling, al jok. postoje svopovi i forvardi ali samo na medjubankarskom trzistu koje je najzdraviji segment trzista.
problem sa futuresima ne bi bio "pravno tehnicke prirode", saldiranje bi se vrsilo na slican nacin kao sa akcijama sada, jos bi mogao da se uvede Central counterparty (za pocetak drzavni, izvinite svi:):)). veci je problem nelikvidno trziste i berza koja svojom zatucanoscu koci dalji razvoj.
Moram da ponovim svoje ogradjivanje - na smeru statistike se to nije ucilo. Jeste se pominjalo u smislu "a postoje i razliciti drugi finansijski instrumenti poput..."
Na kraju krajeva, naravno da sam cuo za fjucurse, jednostavno mi nije palo na pamet da je moguce "fjucurizovati" CDO-ove. Sada sve ima smisla.
Da li iko zna kakve su sire posledice nepostojanja terminskog trzista? Recimo, da li bi smanjila fluktuacija cena na berzi?
Da i ja malo odbranim Ekof. u BG. Vec 5 - 6 godina postoje i magistarske studije "International Masters in Quantitative Finance" gde se detaljno obradjuju i derivati (postoji poseban predmet posvecen istima). Mozete nauciti sve o samim tipovima derivata, kao i o njihoviom modeliranju, pricing-u itd.
CNBC
In 2005, when America's house party was at its peak one little-known hedge fund manager refused to run with the Wall Street herd. His name is John Paulson, and he suspected loose lending was giving homes to people that couldn't afford them.
There was just one problem. How do you actually bet against the housing market? You can't short a house. So to place his negative bet, Paulson uncovered securities that hotshot mortgage traders used as insurance. They went up in value if more people didn't pay their home loans.
Paulson was the first to place abnormally large bets on these so-called swaps. The rest of the story you know well by now. In 2006, one subprime lender admitted to illegal lending practices. In 2007, the housing bubble exploded and three months ago, this unknown investor from Queens surpassed George Soros by taking home the biggest one-year payday Wall Street had ever seen; $4 billion dollars.
Post a Comment