Kada bi centralna banka trebala da se umeša na tržište i izvuče banku pred bankrotom? A kada bi centralna banka trebalo da izvuče investicionu banku pred bankrotom? Generalno, libertarijanci smatraju da je i bankrot neophodan da bi magija tržišta došla do punog izražaja. Oni koji loše posluju bivaju kažnjeni dok se otvara prostor za konkurenciju. Najverovatniji odgovor libertarijanaca na ova pitanja bi bio nikad i stvarno nikad.
Federal Reserve je ovih dana odlučio da spreči bankrot Bear Stearnsa, poznate investicione banke, plašeći se posledica koje bi to imalo na povezana lica, odnosno lančane reakcije. Verovatno nikad nećemo saznati da li je Fed bio u pravu. Libertarijanci će verovatno principijelno kritikovati, ali sumnjam da bi i njima bilo baš svejedno da je Fed po njihovom savetu odustao od izvlačenja.
To doduše nije razlog zašto ovo pišem. U celoj ovoj priči ima još jedna interesantna stvar. Bear Stearns je prodat JP Morganu za 236 miliona dolara mada samo njihova zgrada na Menhetnu vredi 1,2 milijarde dolara. To me je podsetilo na priču o prodaji Luke Beograd koja je otišla za oko 40 miliona evra ali čije zemljište se procenjuje na mnogo više. Da li bi neki američki Savet trebalo da optuži JP Morgan za korupciju?
3 comments:
Istina je da je zgrada procenjena na 1,2 milijarde ali u paketu dolazi i 6 milijardi u liabilities za koje postoji samo granicna likvidnost. Niko naime ne zna (osim trzista ali ne u ovome trenutku)kolike su liabilities za koje u ovom trenutku ne postoji likvidnost. Federalna vlada je garantovala isplatu od 30 milijardi za bas ovaj deo vlasnistva BS-a i iz toga se sastoji intervencija.
Zanimljivo je da je ovo ponudjeno i drugim finansijskim institucijama koje su u nebranom grozdju. Visina finasijske injekcije u jeftinim kreditima u zadnjih nedelju dana je oko 230 milijardi prema mojim proracunima (200 prosle nedelje plus 30 za BS). Postoji jos 200 milijardi spremno za buduce BS-ove koji su vrlo moguci. Program ide ovako - Kao collateral banka da FED-u sve assests koji nisu trenutno liquid-ni, za uzvrat dobiju kes.
Da li ce ovo u principu biti stampanje para, odlucice trziste na sledeci nacin:
1. Ako se ekonomija oporavi i pocne vracanje ovih drzavnih kredita i collateral postane likvidan to nece biti stampanje para.
2. Ako ekonomija nastavi negativnim trendom i banke default na kredit a njihov coleteral ostane ne liquidan. E pa onda je federalna vlada odstampala tih 400 milijardi.
O ovom slucaju pod dva ne smem ni da mislim. Sa ovih 400 milijardi plus 200 milijardi godisnje za ratove i trilion deficita i rastom inflacije i padom dolara, FED nema mnogo buducih opcija.
Beranake se igra pokera, u stvari kupuje vreme, ali nista drugo nije ni preostalo. Opklada ovde je, da li je problem u trenutnoj ne- likvidnosti ili u fundametials? Pitanje vredno 14 triliona dolara (velicina americke ekonomije). Odlucite sami.
Mozda stvarno treba sve pustiti pa kenuti ispocetka...
Mozda stvarno necemo nikad znati da li je fed bio u pravu.
Akcionari mozda nece odobriti prodaju.
wall street journal
http://online.wsj.com/article/
SB120579795506543573.
html?mod=hpp_us_inside_today
A Fed je bas pazio da akcionari ne zarade nista kada vec poreski obveznici spasavaju firmu. Otprilike politicki je jako ruzno da Fed daje kredit a da investitori izvuku svoje pare. Moguce je da su se preracunali.
Post a Comment