Nezavisnost Kosova

Juče je u kosovskoj Skupštini proglašena nezavisnost ove bivše srpske Pokrajine od nekadašnje matične države, što je na ulicama Prištine i drugih kosovskih gradova burno proslavljeno uz pesmu i vatromete. Na srpskoj strani bilo je malo sumornije - osim bombe koja je bačena u dvorište UNMIK kancelarije u Mitrovici, bilo je demonstracija u Beogradu, Novom Sadu i nekim drugim gradovima, uglavnom neonacista i huligana koji su lomili sve pred sobom - dve ambasade, slovenačku i američku, McDonaldse u Beogradu i NS, žardinjere, semafore, automobile itd, izazvavši povređivanje preko 60 ljudi samo u Beogradu, i veliku materijalnu štetu.

Na jednoj strani, proglašenje nezavisnog Kosova, koje će vrlo brzo, već danas ili narednih nekoliko dana biti priznato od strane većine zapadnih zemalja, predstavlja konačni poraz srpskog nacionalističkog projekta 90-ih i stvaranje elementarnih preduslova da se Srbija okrene sama sebi i sopstvenim nacionalnim interesima koji je vezuju za Evropu i zapadni svet. Da li će hladan tuš sa Kosovom izazvati otrežnjenje, ili samo dati izgovor onima koji IONAKO ne žele da vode zemlju u pravcu Zapada da nastave kuda su krenuli prethodnih nekoliko meseci, još je rano za reći. Ako bih morao da tipujem, ja bih bio pesimista u tom pogledu, jer mi se čini da se pred našim očima upravo stvara jasna većina protiv EU i Zapada, a za neku nedefinisanu politiku"neutralnosti" ili okretanja Rusiji. Ovo posebno dobija na snazi ako znamo da Srbija neće moći da postane članica EU ako ne prizna Kosovo. Uspostavljanje dobrosusedskih odnosa je čak jedan od poznatih "kopenhagenških uslova" za učlanjenje.

Onima koji mogu biti frustrirani time da Srbija 2008 godine više liči na Srbiju 1998, nego na Srbiju iz 2001, preporučujem jedan raniji šaljivi post ovde, koji sada zvuči malo oporije i ozbiljnije. Zaista mislim da predlog koji je tu iznet jedino još može da radi - ko god može, nek se otcepi od Srbije dok je još vreme, dok na kraju ne ostanu Dedinje, Francuska 7, SANU, Zgrada Vlade, generalštab i RTS da se bore za srpsku stvar. Pošto glasanje na nacionalnim izborima ionako nema nikakvog uticaja na to ko će i kako da vodi politiku u ovoj zemlji, kao što smo se mogli uveriti pre dve nedelje, pa do danas.

Update: posle silne pretrage, ipak nisam uspeo da nađem rečeni post. Uglavnom, radilo se o predlogu za lančanu secesiju raznih regiona u Srbiji koji bi se odrekli politike centralne Vlade i preusmerili zahteve da se Mladić isporuči Beogradu (u bukvalno-geografskom, ne više političkom smislu). Mi u Kragujevcu, Nišu ili Užicu više ne bismo imali ništa sa tim. Ovaj put, ne bismo imali više ništa ni sa "odbranom Kosmeta i međunarodnog prava i pravde".