Redovna čitateljka bloga mi skreće pažnju na vest u kojoj se kaže da se udruženje knjižara dogovorilo da predloži Zakon o jedinstvenoj ceni knjige. Argumentacija je, naravno, da postoji nelojalna konkurencija u prodaji knjiga, jer popuste može da daje kako ko hoće.
Stvarno, na šta to liči da kupci mogu da kupe knjigu jeftinije nego što bi knjižari želeli?
2 comments:
Kod nas čovek stvarno ne mora da se mnogo muči da bi našao primer konflikta interesa. Čovek koji inicira donošenje zakona i koji je funkcioner privredne komore (de facto državne institucije) je ujedno i vlasnik knjižare.
Čovek spaja lepo i korisno.
Pa, sve i nije bas tako jednostavno. Moja firma je pre mesec dana zatvorila dve knjizare u unutrasnjosti. Problem je u sledecem. Vi radite, trudite se, u zemlji u kojoj je kultura odavno zaboravljena stvar, edukujete kupce, preporucujete, generalno imate male ili tek osrednje pazare, a ulozili ste u obaveznu opremu (kao sto su npr. fiskalni uredjaji), a onda vam na sve to neko stane direktno ispred radnje i prodaje po tek neznatno nizim cenama od vase (vrlo cesto i po istim ili visim). Na boljem mestu, tj. direktno kupcima ispred nogu, bez ikakvog znanja o tome sta radi (odgovorno tvrdim da su 90% prodavaca na tim "sajmovima" bivsi dileri ili sverceri benzina), naravno bez ikakvih "obaveznih" papira, "obaveznih" fiskalnih kasa itd.
Ja sam bio na dva sastanka grupacije knjizara i uopste ne verujem da ce taj zakon biti donet, prosto zato sto su od dvadesetak ucesnika polovina bili izdavaci koji imaju svoje knjizare.
A i sam zakon je smesan. I sada su izdavaci ti koji odreduju cene (posebno kod komisione prodaje na koju se sada "vade"), tako da samo donosenje zakona tesko da bi imalo bilo kakav efekat.
"Kultura ne trpi konkurenciju" zaista pokazuje da ne znate o cemu se radi. Zbog cega onda ne napisete komentar na temu neprodavanja cigareta na ulici - "Duvan ne trpi konkurenciju"? Konkurencija je uvek dobra stvar, izvlaci najbolje iz prodavaca i dobra je za kupce. Ali ovo nije konkurencija, vec cista kradja. Kako knjizara, tako i drzave, koja nije u stanju da sprovede sopstvene zakone. Da jeste, prica o ovom zakonu (koji mozda i jeste dobar) bi bila tek zanimljiva diskusija o mogucnosti poboljsanja trzista. Uostalom, zasto iko ocekuje da bi ovaj zakon nesto promenio, kada trenutno imamo zakone cije bi sprovodjenje itekako resilo nastali problem a koji se ne sprovode.
Po meni, osnovi problem je u tome sto ovakva situacija odgovara vecini izdavaca. Koliko vidim trenutno su glavne primedbe izdavaca: veliki rabati knjizarama, komision i, u vezi sa njim, slab trud da se knjiga proda, te neredovna naplata. Za sest godina koliko smo radili knjizare i 40-tak izdavaca koje smo redovno drzali na komisionu, znate li koliko se njih interesovalo, svratilo, raspitivalo gde se izlazu njihove knjige, kako kupci reaguju na njih, sta bi trebalo uraditi da bi se bolje prodavale...? NULA, NIJEDAN, NIKO! Koliko su njih sami nudili komision? 90%! Koliko njih su sami odredjivali rabate i cene? SVI! Koliko njih ima knjige na ulicnim prodajama, gde su, po logici stvari, rabati koje daju veci? 80%! Problem naplate se, narocito kod komisiona, vrlo lako resava, ali treba se pomeriti iz fotelje i malo zainteresovati za svoj posao, pa uociti neredovne platise, pustiti menice i vratiti svoju robu. Uostalom, mnogo je jednostavnije naplatiti u kesu i ne platiti porez, pare se brze okrenu i vise ostane, to je sve vec vidjeno tokom 90-tih i nismo daleko stigli.
Prvenstveni razlog zbog koga smo zatvorili knjizare je pad prodaje od 20% koji je nastao zbog toga sto smo imali 4 meseca ulicnih prodaja tokom prosle godine i cinjenica da vise nismo zeleli da radimo a da drugi zaradjuju. Kupci su poceli da ulaze kod nas, raspitaju se za knjigu, a onda odu na ulicu i kupe je. Ne krivim ih, i ja bih isto to uradio. Problem je sto ce sve ovo ponovo unistiti knjigu u Srbiji. 2003. godine smo kupcima morali da objasnjavamo da to sto smo knjizara ne znaci da moramo da imamo tapete i da kisobranima i soljama nije mesto u knjizari, a sve mi se cini da se to vreme polako vraca.
Ah, da, donosenje zakona je inicirala grupacija knjizara i distributera (zbog cega su spojeni na isto mesto stvarno mi nije jasno) a ne jedan covek, koji jeste vlasnik knjizare, ali se nije on sam izabrao na mesto predstavnika grupacije. Privredna komora je samo obezbedila povezivanje zainteresovanih, mesto i materijale, sto joj je uostalom i jedna od svrha.
PS: Izvinite, malo sam oduzio. :)
Post a Comment