Big Picture

Kada je izbio incident sa Peščanikom u Aranđelovcu pre dva meseca, ja sam predvideo da to najavljuje skori raspad vladajuće koalicije, povratak jednoj vrsti Miloševićeve politike iz 1990-ih, uz samoizolaciju od Zapada i progon izdajnika, a kao direktni izraz ove promene politike predvideo izbacivanje DS i privhatanje radikala u Vladu od strane Koštunice.

Stvar koju nisam tačno predvideo tiče se Demokratske stranke. Nisam, naime, mogao da pretpostavim da će se ova neizbežna promena politike ka radikalsko-miloševićevskom izolacionizmu i (samo) destrukciji za koju je Koštunica suvereno odlučio da se ima desiti, dogoditi uz aktivno učešće i aminovanje same Demokratske stranke. I da shodno tome radikali neće ni morati da personalno uđu u vlast, da bi njihova politika trijumfovala. Boris Tadić radi odličan posao za radikale, tako da Koštunica može i da toleriše njegove ljude u Vladi.

U međuvremenu, da stvar bude zabavnija i apsurdnija, Boris Tadić je pobedio na predsedničkim izborima sa parolom " Da osvojimo Evropu zajedno", pošto je prethodno naplašio birače da ako Toma pobedi to će značiti katastrofu, samoizolaciju Srbije i njen povratak u 90-e. No, pet dana posle izbora Tadić je krenuo sam da svojski radi na tom istom povratku Srbije u 90-e, i njenoj samoizolacijji od Zapada, što aktivno, a što pokrivanjem najgorih svinjarija Koštunice i njegovih ministara, poput državno organizovanih i podsticanih paljevina i rušenja po Beogradu i Kosovu, ili političke i medijske podrške minstara istima, ili vremenski negoraničenog odustajanja od bilo kakvih EU integracija.

Najnoviji primer u seriji neopisivih blamaža i samoponiženja Demokratske stranke jeste sastanak Saveta za nacionalnu bezbednost gde je trebalo da se raspravlja o odgovornosti policije što je tolerisala pomenute svinjarije, a gde nikakav zaključak nije postignut, i gde je čak, po rečima kabineta premijera "policija pohvaljena zbog načina na koji je reagovala na proteste 22 febraura" (tj što je pustila "demonstrante" da mirno spale američku i demoliraju hrvatsku ambasadu i unište širi centar grada).

Ne znam koliko još ima naivnih koji bi poverovali u izgovor da se demokrati ostajući u ovakvoj vladi zapravo žrtvuju da ne bi došli radikali. (A i što da ne dođu kad je ova politika takva da joj oni nemaju šta prigovoriti?). Meni mnogo uverljivije izgleda klasični public choice argument vlastoljublja i korupcije, nego argument plemenitog samožrtvojvanja na oltaru otadžbine. Neki u DS poput Tadića i Jeremića su naprosto osobe bez ikakvog integriteta kojima je samopromocija, slikanje i bivanje na važnim položajima jedina politika i jedina ideologija ("mama, vidi što sam važan"), a sve ostalo, uključujući i parole u kampanji, besramno i direktno laganje birača ili učešće u katastrofalnim politikama - samo sredstvo (ili cena) za ostvarenje tog cilja. Većini ministara i članova raznih upravnih odbora je bivanje u vlasti način za krađu i korupciju: ja verujem da je većina DS-ovih ministara i funkcionera naprosto toliko korumpirana da se oni strašno plaše silaska s vlasti, više nego političke kazne na narednim izborima za ovo što sada rade. Prosto, lični i usko-grupni finansijski i korupcioni dobici od bivanja u vlasti su izgleda toliki da prevazilaze bilo kakve političke ili moralne, ili čak stranačke gubitke. Dragi prijetelji, nema to nikakve veze sa patriotizmom (kad neko kaže da iz patriotizma podnosi neku REALNU žrtvu, onda možemo da mu verujemo ili ne verujemo, ali kad neko kaže da iz patriotizma mora da OSTANE NA VLASTI, onda hmm...moramo da budemo jako glupi da bismo mu verovali).

I sad, ne zamerite mi, ali sve ovo je boljа varijanta. Gore je da ljudi iz DS zaista stoje, politički i ideološki, iza ovoga što (ne) rade poslednje dve nedelje. Onda mislim da nam stvarno ne bi bilo nikakvog spasa.