Često slušamo kako je sadašnji tempo ekonomskog razvoja "neodrživ", jer je stepen iskorišćvanja prirodnih resursa toliki da vodi njihovom iscrpljivanju, i da ne možemo dovojlno brzo da proizvedemo nove tehnologije koje bi nadomestile potrebu za korišćenjem postojećih prirodnih resursa, poput konvencionalnih izvora energije.
U osnovi ove doktrine je ono što Bjorn Lomborg naziva velikom litanijom ekološkog pokreta, da se stanje životne sredine stalno pogoršava, i da reusrsi postaju sve više ugroženi.
Ipak, ova pretpostavka je pogrešna. Pre nekoliko decenija desila se čuvena opklada između Juliana Simona i Pola Erlicha. Opkladu je ponudio Simon 1980. godine sa tezom da će cene vodećih sirovina 1990. godine pasti u odnosu na 1990. Erlcih je pristao. Kada je došla 1990. godina ispostavilo se da je cena svih tih sirovina zaista opala. Štaviše, cene svih značajnijih sirovina (osim nafte koja je u najvećoj meri pod kontrolom vlada koje je koriste u političke svrhe i formiraju kartele koji onemogućavaju funkconisanje sistema cena) tokom poslednjih pola veka kontinuirano padaju. Kako je to moguće, ako tržišta stalno rastu, skupa sa potrošnjom energije i sirovina?
To je moguće zato što je kapitalizam sistem koji stalno inovira tehnološke načine proizvodnje prilagođavajući se kretanjima ponude i tražnje. Ako tržište sa sistemom cena funkcioniše, ne može se desiti da se jednog jutra probudimo i shvatimo da su rezerve nafte, ili aluminijuma ili bakra iscrpene. Pre toga bismo dobili signal sa tržišta (mnogo godina pre njihovog konačnog nestanka!) da je tih sirovina manje kroz porast njihovih cena, i preduzetnici bi se postepno okretali drugim oblicima proizvodnje (jer im je skupo da plaćaju za redak resurs, a ne zato što su "ekološki svesni"). Aluminijum se koristi za gradnju automobila i aviona, ali se umesto njega mogu koristiti i neke sintetičke supstance koje su neiscrpne. Nafta i gas su energenti koji su dragocni za zagrevanje prostora i pokretanje mašina, a mogu se iscrpeti, ali nuklearnea tehnologija omogućava oslanjanje na praktično neiscrpan resurs - uranijum u zadovoljavanju istih ili sličnih potreba. Čim cena nekog resursa počne da raste, automatski sebični preduzetnici i špekulanti dobijaju podsticaj da tragaju za alternativnim, jeftinijim načina zadovoljavanja onih potreba koje su ranije zadovoljavali pomenuti resursi. To je uvek funkcionisalo, ukoliko vlada nije ograničavala proces inovacija.
To je ključni zaključak: ako postoji slobodno tržište sa cenama i vlada ne vrši regulatorni upliv, proces tržišnog takmičenja i inoviranja uvek i efikasno pruža supstitute postojećim proizvodima. Nema reusrsa na svetu za kojim je tražnja apsolutno cenovno neelastična, ukoliko je vlada veštački ne učini takvom, zabranom korišćenja supstituta. Recimo, tražnja za naftom i gasom izgleda danas mnogo neelastičnije nego što jeste zato što mnoge vlade, pod pritiskom ekoloških lobija zabranjuju korišćenje nuklearne enregije. Ako cene prirodnih resursa rastu, posebno ako nekontrolisano rastu, to je znak da vlada opstruira tržište, na ovaj ili onaj način, kao što u slučaju nafte to čini državnim vlasništvom nad postrojenjima za preradu nafte, ili u novije vreme sa kukuruzom, subvencijama za proizvodnju etanola, čime veštački podiže tražnju za kukuruzom. Dakle, cene svih, pa i prirodnih resursa na slobodnom tržištu teže padu. Zato je svaki ekonomski rast "održiv", samo ako su prirodni resursi, zajedno sa svim drugim resursima, izneti na tržište, i ako vlada ne opstruira korišćenje dostupnih poslovnih i energetskih alternativa svojim zabranama, nacionalizacijom ili subvencijama. Ako nema tržišnih cena, nema ni signala retkosti resursa, time ni načina da se on zaštiti od uništenja - Mizesova teorema iz 1921. godine.
To istovremeno pokazuje koliko je i teorija o "održivom razvoju" zasnovana na elementarnom nepoznavanju ekonomskih zakonitosti, kao i na socijalističkoj veri u vladu kao mudrijeg i kompetentnijeg upravljača prirodnim resursima od tržišta.
19 comments:
Nije li onda ovo signal da navedene sirovine ponestaju:
The price of copper has tripled in half a decade. Zinc has doubled. Wheat and soybeans rose 70 percent last year. Crude oil, silver, lead, uranium, cattle, cocoa, corn - all are at or near record prices - while gold hit a historic high of more than $915 an ounce Monday. (Ceo tekst na: http://www.iht.com/articles/2008/01/14/business/commod.php)
Ako je tako, nije li malo previse toga sto ponestaje da bi se u dovoljno kratkom roku na to moglo reagovati?
Meni se cini da je cela ideologija odrzivog razvoja proizasla iz jedne jednostavne cinjenice - nedostatak maste.
Vidis da se nafta trosi, znas da postoji samo ogranicena kolicina u zemlji i lako doneses ocigledan (ali pogresan) zakljucak - nafte ce pre ili kasnije nestati! Iz toga zakljucis da nesto mora da se uradi jer nam sledi Mad Max scenario.
Vidis da se sume seku, znas da je povrsina pod sumama ogranicena, ekstrapoliras dosadasnje trendove i doneses ocigledan zakljucak - nestace suma! Nesto mora da se uradi, jer ako se ne uradi, sta ce onda da stvara kiseonik? Podavicemo se!
Sve to na prvi pogled zaista deluje ocigledno i ja ne mogu da krivim nekoga ko tako rezonuje.
To sto si ti napisao u postu uopste nije ocigledno, cak je kontraintuitivno. Ljudi ne shvataju da vec sada imamo makar 20 resenja za nedostatak nafte, ali da se primena skoro nijednog (osim nuklearki) ne isplati jer je nafta jos uvek jeftina. Kada veoma poskupi, "alternativna energija" ce postati mainstream energija, jer ce se tada to isplatiti.
Sa sumama je situacija jos smesnija, jer sume NISU neobnovljiv resurs. Sumu mozes danas da zasadis i da je imas "u upotrebi" vec za koju godinu, ako bas bude bilo neophodno.
Medjutim, sve mi je to ok u razvijenim zemljama. Na kraju krajeva, dovoljno su bogate da mogu da bacaju pare na takve ekstravagantnosti. Ali, nametati takve skupe nebuloze zemljama u kojima narod bukvalno umire od gladi i od izlecivih zaraznih bolesti je ne samo neodgovorno, nego nehumano u najdubljem smislu reci - to ubija ljude. Primer sa DDT-jem i malarijom je verovatno najbolji i najodvratniji primer "zelene" politike.
Malo sam razmisljao u vezi sa svojim prvim komentarom (u vezi sa cenama sirovina), tj. kakva je razlika izmedju situacije u drugoj polovini XX veka (kada su cene sirovina iz pomenute opklade padale) i sadasnjeg trenutka. Druga polovina XX veka je
bila period intenzivnog tehnoloskog razvoja (kao sto je prva polovina bila period intenzivnog naucnog razvoja) i tada je
doslo do mnogo tehnoloskih otkrica koja nisu bila direktno vezana za potrebe privrede i trzista. Bio je to period kada su se
otkrica i izumi nizali jedan za drugim i nadovezivali jedan na drugog. Tako je recimo i bakar (koji je figurirao u Simonovoj opkladi) bio zamenjen optickim kablovima ne zato sto se neko uplasio da ce bakra da nestane, vec su opticki kablovi uoceni kao superiorno resenje u odnosu na bakar, cime je smanjena potreba za bakrom, a time i njegova cena. Medjutim, kao i u
svakoj drugoj delatnosti i u tehnologiji vlada zakon poznat pod nazivom "law of diminishing returns", tj. najlakse je obrati vocke koje su na najnizim granama, a posle je sve teze i teze. Sada se nalazimo u fazi kada je najveci broj undamentalnih
izuma vec iza nas, a novi izumi predstavljaju rekombinaciju vec poznatih stvari, cesto u svrhe koje bas nemaju mnogo smisla.
Prema tome, situacija je sasvim drukcija, i objektivno i psiholoski. Ako dobijamo signale da neki znacajni resursi
ponestaju, mi smo pod psiholoskim pritiskom da nadjemo adekvatan odgovor u ogranicenom vremenu (a cak i ne znamo koliko je
to vreme) i to u trenutku kad nam se suzavaju putevi ka novim otkricima. Ekonomisti su veliki optimisti jer veruju da ce
inzenjeri sve to resiti, ali inzenjeri su mnogo manji optimisti, posebno kad je rec o oblastima kojima se bave, jer mnogo
bolje shvataju da se realan, fizicki svet ne upravlja po nasim teorijama nego po sopstvenim zakonima, koje, hteo, ne hteo svako mora da postuje.
Sto se nafte tice, ona je zaista kritican resurs, i za sada ne postoji nijedan izvor energije, posebno ne neki koji bi se mogao koristiti u takvim razmerama i u sve svrhe u koje se koristi nafta, a koji bi imao isti odnos ulozene i vracene energije, da ne pominjem ostale probleme. Verovatno postoji i vise od 20 zamena za naftu, ali u laboratorijskim uslovima, ili u sasvim ogranicenim primenama, a njihovo sirenje (u smislu "deployment") zahteva ogroman kapital i energiju za koje se ne zna da li su raspolozivi, uz ogranicavajuci faktor vremena. Ako nekoga interesuje kakva je situacija sa naftom i alternativama, preporucujem mu da procita tzv. Hirsch report iz 2005. godine koji je rezultat studije radjene za americko ministarstvo za energetiku, a koji razmatra nekoliko mogucih scenarija.
"Medjutim, kao i u svakoj drugoj delatnosti i u tehnologiji vlada zakon poznat pod nazivom "law of diminishing returns", tj. najlakse je obrati vocke koje su na najnizim granama, a posle je sve teze i teze."
To nije tačno -- naprotiv, po svoj prilici vlada zakon rastućih prinosa. Pogledaj recimo Murov zakon koji kaže da se memorija duplira svake dve godine. To su rastući prinosi, i to eksponencijalno.
Ako pogledaš širu sliku i istoriju sveta, videćeš da je ljudima trebalo 100.000 godina da izmisle poljoprivredu ili točak. Onda od tada još 10,000 da izmisle parnu mašinu. Od tada, samo 100-200 godina do automobila, aviona, ubrzo kompjutera. Sve do Murovog zakona o rastu kapaciteta kompjutera. Svuda oko nas su rastući prinosi na tehnologiju. Jedan izum podstiče drugi, kao i kod muzike, literature, itd.
Ali ta teza o opadajućim prinosima se ipak ponavlja otkad je sveta i veka. Postoje zabeleženi izjave iz 17. veka gde ljudi kažu da sve što je moglo biti izmišljeno, izmišljeno je. Nije čudo da se inženjerima to i sada čini i da ne mogu da zamisle dalji progres -- jer sama suština izuma je da je to nešto što je do sada bilo nezamislivo. To je u definiciji izuma.
Ja sam i sam rekao da jedan izum podstiče drugi, s tom razlikom da su u drugoj polovini XX veka ti izumi bili znacajni, a sada su minorni. Primer sa memorijom to i potvrdjuje, jer zaista nije mnogo znacajno da li imas duplo vise ili manje memorije, vec je mnogo znacajnije da li mozes da svake godine povecas proizvodnju energije za 3% i proizvodnju hrane za x%, a to je sada problem.
Sto se tice tvoje hronologije, i ona potvrdjuje tezu o zakonu umanjenih dobitaka, jer ako se vreme izmedju znacajnih pronalazaka stalno smanjuje ocigledno je da u nekom trenutku mora doci do zasicenja.
Taj niz otkrica koje pominjes (i koje preskaces, npr. barut, papir, stampa) nije bio linearan, nego se odvijao u raznim civilizacijama koje su dozivljavale uspon i nestajale, ponekad odnoseci sa sobom i svoja znanja. Niko nam ne garantuje da se to nece desiti i sa ovom civilizacijom, naprotiv, razumno je pretpostaviti da ce i ona doziveti svoje opadanje i kraj.
Meni je, recimo, mnogo razumniji strah od napretka nauke, nego strah od nedostatka napretka nauke.
Iskreno, mislim da cemo pre doci u situaciju u kojoj cemo ovladati toliko mocnom naukom da cemo unistiti sami sebe nego sto cemo doci u situaciju u kojoj nema vise sta da se izmislja.
Koliko ja vidim, ne postoji nijedan razlog zasto prinosi, na primer kukuruza, ne bi mogli genetskim inzenjeringom da se udesetostruce. Takodje, ogromne povrsine Zemlje su neiskoriscene (a EU i SAD i dalje subvencionisu farmere da NE SADE nista). Zamislite kada bi se modifikovala psenica tako da moze da uspeva u Sibiru...
Koliko se secam, negde sam cuo da mi sada uspevamo da "zaustavimo" samo oko 1% energije koju dobijamo od Sunca. O nuklearkama i svemu ostalom da ne govorim. Problem sa svim tim je sto je jos uvek skupo, citaj - tehnoloski je problem. Ili, alternativno, nafta je jos uvek jeftina.
"Sto se tice tvoje hronologije, i ona potvrdjuje tezu o zakonu umanjenih dobitaka, jer ako se vreme izmedju znacajnih pronalazaka stalno smanjuje ocigledno je da u nekom trenutku mora doci do zasicenja."
Bravo. To što ima sve više izuma, samo potvrđuje tvoju tezu da izuma više neće biti. A šta onda može da opovrgne tvoju tezu? Da sam pokazao da ima sve manje i manje izuma, da li bi to opovrglo tvoju tezu?
Kljucna stvar je ovde da su sanse da se odrzivi razvoj ocuva da se razvoj en ogranicava. Ogranicavanjem eksperimentisanja na trzistu ogranicava se mogucnost novih tehnoloskih proboja i njihove upotrebe za ljudske svrhe. Stoga je najsigurniji recept da se runira zivotna sredina taj da se uvedu politike koje ce ograniciti ekonomski rast (recimo u ime "odrzivog" razvoja). Poslednjih vekova i decenija svet je sve efikasniji energetski. To je posledica privrednog rasta - sve veci proizvod se ostvaruej sve manjim utroskom energije, kao sto se smanjuje i utrosak rada. Kapital i tehnologija su kljucni faktori razvoja. Dakle, sto jaci kapitalizam i potrosacko drustvo, to vece sanse za ocuvanje i ekoloski odgovorno koriscenje resursa.
Ne, ja ne tvrdim da izuma nema sve vise i vise, naprotiv. Ja samo tvrdim da je sve manje znacajnih izuma, tj. onih koji su od znacaja za odrzavanje sistema. Na primer, izum koji bi zamenio naftu u svim njenim primenama vredeo bi vise od milion izuma u racunarskoj tehnici, jer je sadasnji nivo racunarske tehnike sasvim dovoljan da se odrzi postojeci sistem( ukljucujuci i njegovo sirenje). Ja cak i ne tvrdim da je nemoguce da se dodje do takvog izuma, samo mislim da je verovatnoca mala.
Nuklearna energija nije neograničena. :)
Održavanje kakvog "sistema"?
Ljudi izmišljaju šta im se sviđa i šta im treba. i-podove, telefone, automobile, corn-flakes u novom obliku, svejedno. Nema sistema. Zašto bi izum koji bi zamenio naftu vredeo više? Nafta je strašno jeftina, gužve na ulicama su sve veće i veće, čak i u siromašnim zemljama i onima koje uvoze naftu.
Evo nekoliko naj-izuma u 2007.
Top 10 Scientific Breakthroughs in 2007
samo da globalno zagrejavanje ne bude "greška tržišta"
Najbolji primer koliko je energija zapravo danas jeftina i koliko su ostale sirovine jeftine bez obzira na kolebanaj nominalnih velicina jeste da se svetska ekonomija ni malo nije uznemirila zbog dramaticnog skoka cene nafte u toku 4-5 godina sa oko 20 dolara na oko 100 doalra po barelu. Pre 30 godina cena nafte od mislim 85 dolara je dovela do strahovite globalne recesije.
S druge strane, anonimous, ako su cene sirovina u dolarima skocile duplo u poslednjih 10 godina to moze biti posledica pada dolara za otprilike toliko u istom periodu u odnosu na evro.
U clanku koji sam naveo porast cena se objasnjava na drugi nacin, tj. porastom potraznje, pre svega iz Kine i Indije. Posto devalvacija dolara nije prirodna pojava, mogucno je pretpostaviti da su ga americke vlasti namerno obezvredile da bi ta poskupljenja amortizovali, iskoristivsi privilegovanu poziciju dolara kao svetske valute (mada je obezvredjivanje dolara vezano i za druge stvari, pre svega u vezi duga prema Kini i trgovinsku razmenu sa svetom).
Nafta je skocila sa 50 i nesto dolara od pocetka 2007. na skoro 100 dolara na kraju godine. U ovom trenutku gotovo da postoji konsenzus da Amerika ulazi u recesiju, a niko se ne usudjuje da daje dugorocne prognoze. Samo kazu, na kratke staze bice gadno. Znaci da nije tacno da se nista ne desava. Tek je pocelo, a kako ce da se razvija to cemo tek da vidimo. Mozda ce to iti "business as usual", ali bi se malo ko na to kladio, sto se i vidi po kretanjima na berzi, koja i jeste kladionica.
Eufemizam "odrzivi razvoj" u stvari znaci "odrzivi rast", jer je citav sistem, i tehnoloski i ekonomski, zasnovan na stalnom rastu. Ali u konacnom svetu ne moze biti beskonacnog rasta. Poznato mi je da je Julian Simon tvrdio da su konacne velicine poznate u samo u matematici ali ne i u prirodi, ali ja zavrsih neke inzenjerske skole, i stekoh sasvim suprotan utisak.
List DANAS 31.januar-
Vlada bi trebalo do kraja februara da usvoji strategiju održivog razvoja Srbije, najavljeno je juče sa sednice Saveta za održivi razvoj, kojom je predsedavao vicepremijer Božidar Đelić. Na sednici je razmatran Nacrt strategije u čijoj je izradi od septembra do decembra 2007. kroz javne rasprave učestvovalo 2.000 ljudi, saopštio je Savet. Strategija održivog razvoja podrazumeva privredni razvoj Srbije usklađen s društvenim potrebama i potrebama životne sredine
Anonimus, održivog rasta moze biti. Ekonomski rast nije ograničen. Pošto ste inženjer a ne ekonomista, moraćete da nam verujete na reč.
Nije prvi put da se čuju takvi argumenti, bilo ih je još od Rikarda (koji je i izmislio te opadajuće prinose) i Maltusa. Pa se rast ipak ne samo nastavlja nego i ubrzava.
Ako vi tako ni iz čega tvrdite da "mora jednom da stane", a ne potkrepljujete nikakvim činjenicama, to je religija i gledanje u kuglu, a ne nauka.
Isto kao što ćete morati da nam verujete o recesiji i ostalom. Evo samo ovo -- američka vlada NE kontroliše kretanje dolara. Nije moguće pretpostaviti da su to namerno uradili, jer se zna da nisu. Monetarna politika Feda je javna informacija, nema potrebe za pretpostavkama.
Sto se tice americke recesije, vecina privatnih i drzavnih analiticara predvidja rast BDP ove godine oko 1-2%, dakle ne recesiju, i porast nezaposelnosti sa 4.7% na oko 5,1% sto takodje nije bog zna sta. Da li ce se tako i odigrati stvari ne znamo, ali mainstream predvidjanja nisu vezana za recesiju nego za usporavanje rasta.
Da traznja za naftom u Indiji i Kini raste u to nema sumnje, ali ne rastu cene zbog toga, ili barem ne rastu primarno zbog toga. Proizvodnju nafte kontrolise kartel drzava koje imaju rafinerije i naftovode u svom vlasnistvu: oni vestacki ogranicavaju proizvodnju, da bi odrzali visoku cenu. Rezerve nafte su enormne, svakim danom se otkriva sve vise novih, i sto se tice tehnoloskih i drugih rezloga nafta nema ni jedan razlog da poskupljuje. Jedini razlog je kartel OPEC koji koordinira price fixing da bi izmuzao sto vise para za sebe.
Sto se tice rasta iammo dve mogucnosti: da ostavimo resurse domiantno u privatnom vlasnistvu, da osiguramo vlasnicka prava i slobodu trgovine i da onda vidimo kakvim ce to rastom rezultovati, ili da neka elita genija uzme na sebe pravo da ona u ime covecanstva proceni koji rast je "odrziv" i koji stepen koriscenja ovog ili onog resursa ej "odrziv". Ako nisi spreman da aminujes etabilranje takve neke elite mudraca koji ce odlucivati u ime svih nas, ne mozes da pricas o "odrzivom razvoju" kao o kategoriji koja ima neki logicki smisao. Ili trziste ili drzava, tj ili skup slobodnih pojedinaca kroz ponudu traznju i vlasnicka prava, ili odabrana grupa vlastodrzaca kroz svoje naredbe i uredbe, zasnovane na povlascenom centralnoplanskom znanju o tome sta je dobro a sta lose koriscenje resursa. Nema treceg.
Post a Comment