Polt:
Filip Moris, s pravom, očekuje da srpska vlada ispoštuje ranije preuzete obaveze i da nađe neko rešenje. Ukoliko se to ne desi, onda se šalje poruka nepredvidljivosti za strane investitore. Ovo je važan test za srpsku vladu da pokaže da su ovde uslovi poslovanja predvidljivi, jer ako se to desilo Filip Morisu šta onda može da očekuje neka manja kompanija.
Treba li država da poštuje ranije preuzete obaveze? Ako se obaveze odnose na ograničenje tržišta -- ne. Signal koji se šalje budućim investitorima bi bio da ne sklapaju monopolske dogovore sa državom, jer mogu biti izigrani. Odlično. Monopolski ugovori sa državom i treba da budu ništavni.
Ako Srbija garantuje monopol kompaniji i onda zbog toga dobije veću cenu, dobitak je samo prividan, zemlja je na neto gubitku. Ako je DIN prodat po ceni većoj za 60 miliona nego što bi vredeo bez monopola, to je zato što je Filip Moris od monopolizacije očekivao dodatnu dobit od 100 miliona. Ko onda plaća tu razliku od 40 miliona? Povećana dobit od prodaje je vidljiva za budžet, dobit od monopolizacije je vidljiva za Filip Moris, a trošak nevidljiv jer je raspoređen na potrošače. Štaviše, ovaj ukupan trošak građana je po pravilu veći od tih 40 miliona razlike. Cela transakcija je neto gubitak.
Prema tome, optimalna politika prema Filip Morisu je -- žao nam je, država Srbija monopolske ugovore neće sprovoditi. Budući investitori neka ulažu samo ako hoće da se takmiče na fer tržištu.
10 comments:
1. Naša država treba da ispoštuje sve obaveze koje iz proističu iz CEFTA, uključujući smanjenje carina na cigarete.
2. Država treba da nadoknadi štetu onima koji su je pretrpeli usled njenog odustajanja od ranije eksplicitno preuzetih obaveza (poput nemenjanja carinskih stopa na cigarete određeni broj godina).
3. Država ubuduće ne treba da zaključuje privatizacione ugovore kojima prodaje neku vrstu monopola na domaće tržište.
I ja mislim da se mora nadoknaditi steta philip morrisu, izmeniti ugovor ili slicno
Opet na trzisnom resenju pitanje kontinuiteta, i opet konsistentni stavovi blogera i komentatora. Ako su blogeri i komentatori konsistentni vladine institucije ne moraju da budu.
Neodgovorno je od vlade da potpisuje ugovore koje ne moze da ispostuje. Ta vlada je dobila mandat na 4 a ne na 10 godina koliko je garantovala protekciju.
Jos je neodgovornije od kompanije da pristaje na obecanja za koja zna da ne moraju biti ispunjena.
Filip Moris i Majkl Polt (nije mi jasno sto se on javlja), trebaju da konstantuju "bilo je lepo dok je trajalo." Mogu slobodno da idu okolo i da pozivaju investitore da ne ulazu u Srbiju. Samo nasa Vlada veruje da bez konferencija na kojima se predstavljaju prednosti ulaganja u Srbiju nema ulaganja.
Bolje bi im bilo da smanje poreze i da liberalizuju tokove kapitala, nego sto prebacuju racun gradjanima zarad pozitivnih komentara ambasadora i neodgovornih biznismena.
Lighthouse, slazem se sa tobom da drzava ne treba da prodaje monopole, ali nije trebala ni do sada. FM ne treba da dobije nikakve subvencije.
Ne mogu da se slozim da neka naredna vlada moze tek tako da kaze - puj pike ne vazi. To znaci da je isto moglo i da se uradi sa npr. spoljnim dugom - zao nam je, al to je radio Tito i ekipa, mi smo sad novi momci...s druge strane i PM je znao gde dolazi i ako su vec takvi genijalci sa jos genijalnijim konsulatnima, mogli su malo bolje da porade na rizicima trzista. A te free trade zone, ugovore i integracije ionako nesto ne volim jer ako nekom nije jasno da mu je liberalna politika isplativa, neka sam trpi troskove. Sve u svemu, trosak deala sa PM je bio predvidiv, bili smo spremni da ga podnesemo, pa neka tako lepo i ostane.
Vlada koja je sklopila privatizacioni ugovor s PhM (uzgred, i sa BAT) nije radila u svoje ime nego u ime države, i taj ugovor obavezuje državu, tj. svaku buduću vladu, dok ne prođe period za koji je obaveza preuzeta. Kad bi ugovori koje sklapa vlada važili samo dok je određena vlada na vlasti, sad ne bi važila ni Haška konvencija o ratovanju, ni Međunarodni pakt o ljudskim pravima, ni Dejtonski ugovor, a možda ni odluke Berlinskog kongresa iz 1878. (Srbija ponovo deo države Turske?).
Država ne mora biti konzistentna, tj. može (i treba!) zaključiti da je CEFTA važnija od ugovora s PhM i BAT, ali PHM-u i BAT-u mora nadoknaditi štetu nastalu usled nekonzistentnosti, tj. nepridržavanja međunarodnih ugovora.
Praktično, pak, mislim da država treba da pokuša da se nagodi sa proizvođačima cigareta da pristanu da im ona nadoknadi deo štete i da se na tome stvar završi.
Ne kaže vlada puj pike ne važi tek tako bez osnova. Ključno je da je ugovor o monopolu pravno ništavan, kao npr. i kartelski ugovori među firmama. To su znali i u Filip Morisu pa zato nisu ni potpisali ugovor o monopolu nego sklopili "dogovor" sa vladom.
Mislim da je rasprava krenula u pogresnom toku....
Prvo, drzava nikada nije potpisala bilo kakav ugovor kojim se garantuje nivo zastite PM-u i BAT-u. Iz prve ruke znam da je to njima samo USMENO garantovano (doduse, sedelo je pola prethodne vlade na tom sastanku). Znaci, takav ugovor nije potpisan, upravo zato sto je vlada znala da je ta vrsta obecanja (nema novih licenci, garantovana carinska zastita plus jos diskriminatorska akciza) neustavan. Sam ugovor je bio samo klasican ugovor o prodaji kapitala, kao i kod svake druge privatizacije. Da postoje takve odredbe u ugovoru, budite sigurni da bi do sada to pitanje potegli mnogo ostrije.
Samim tim, ne postoji nikakva obaveza da se bilo kome bilo sta nadoknadi. Mozda postoji moralna obaveza, ali nista vise od toga.
Ako to nije bio deo ugovora, ili vlada na neki drugi način nije nedvosmisleno preuzela obaveze, onda, naravno, sadašnja vlada ima mnogo veći manevarski prostor. Ima li neko konkretne podatke o tome šta je, i na koji način, tadašnja vlada (navodno) obećala kupcima dve fabrike duvana? Ako me sećanje ne vara, dala je neku javnu izjavu, da se duvanska politika neće menjati određeni broj godina, nije li tako bilo? No, ne znam je li išta o tome pisalo u ugovorima.
Otprilike (naravno, sta su tacno obecali znaju samo oni koji su to obecali - to jest bivsi i, mozda buduci, premijer) obecano im je da do kraja 2004. nece biti izdavane nove licence za proizvodnju cigareta, kao i da ce se doneti novi zakon o akcizama koji tacno precizira dinamiku promene akciza do 2009. godine. I to je ispunjeno. Znaci, nove dozvole nisu izdavane (Vlada je nalozila Upravnom odboru tadasnje Agencije za duvan da donese odluku da se nove licence nece izdavati, sto je Ustavni sud ocenio neustavnim, ali ta odluka US nikada nije objavljena u Sluzbenom glasniku), a obeceni Zakon o akcizama je donet.
Medjutim, kako je Zakon o akcizama donet, tako moze i da se promeni - u skupstini. A vlada nije mogla da kaze da se Zakon nece menjati, jer to ne moze da kaze - o tome odlucuje skupstina. I to je tako u svakoj demokratskoj zemlji, ukljucujuci i Ameriku.
Jedino trajnije resenje za PM i BAT je bilo da su izlobirali da u nedavno doneti Ustav udje odredba "gradjani Srbije smeju samo da puse cigarete koje proizvode Philip Morris ili BAT". Nazalost, propustili su sansu... Ali, posto su nas svi ubedjivali kako je dobro sto novi Ustav moze lako da se menja, ta sansa nije prokockana zauvek. :)
Тако сам срећан што сам добио зајам од госпође Каила Абубакер, а сада се мој живот вратио у нормалу, а посао ми иде несметано захваљујући госпођи Каила Абубакер. Можете ли га контактирати и ако вам данас треба кредит? Пошаљите му е-пошту путем: (финанерлибертицапиталс@гмаил.цом)
Post a Comment