Je neoklasična. U neoklasičnom ekonomskom modelu ustvari i nema preduzetništva. Za one koji su imali kurs iz mikroekonomije ili teorije cena, to je model savršene konkurencije. Ekonomija je stalno u ravnoteži, jer su sve mogućnosti za promenu iscrpljene. Ništa ne može biti potcenjeno ili precenjeno, jer tržišne sile odmah reaguju da to isprave.
Postoji anegdota da je Stigler, neoklasičar iz Čikaga, jednom video 20$ na trotoaru, ali nije hteo da se sagne da ih uzme. Razmislio je, ovo je prometna ulica, i da je ovo stvarno 20$ neko bi ih do sada već uzeo. Ne mogu se pare tek tako vući po ulici a da ih niko ne uzme. Ko zna šta je to što liči na novčanicu.
Lako se vidi da je ova teorija pogrešna. Ali bar ja je uvek instinktivno kupim, jer kad čujem za neku biznis inicijativu, ne mogu da verujem da može da radi. Tipičan odgovor je: hm, ako je to toliko pametno, kako to da ga niko do sada nije uradio? To ne može da radi, jer kad bi radilo, već bi postojalo. U oba slučaja nemaš tu šta da tražiš.
Verovatno vas ima još koji ovako razmišljate, i to je najbolji način da nikada ne uđete ni u kakav biznis.
Ali ja bar u teoriji znam koja je teorija ispravna: austrijska. Izrael Kirzner, austrijanac (ne i Austrijanac), vidi tržište kao proces gde neravnoteže stalno postoje. Preduzetnik je neko ko sve pažljivo posmatra i otkriva te neravnoteže. Ako vidi neku razliku u ceni, on reaguje da tu razliku ispravi (ne da bi je ispravio nego da bi zaradio). Tržište prema tome nije "savršeno". I ne može biti savršeno ili nesavršeno, jer je tržište samo proces, proces otkrivanja prilika za razmenu. Da bi ovaj proces nesmetano radio najbolje je ne ometati ga. Nije nam potrebna teorija o "savršenosti" tržišta, jer ona nije ni tačna, ni korisna. Tržište treba shvatiti kao proces otkrivanja neravnoteža i njihovog ispravljanja.
8 comments:
Ok je to, ali...
Ako i inace 90% biznis ideja propadne, onda je bolje biti neoklasicar-pesimista, nego austrijanac-optimista. :)
To zavisi od toga kolika je nagrada za onih 10% koje uspeju. Kad se uzme tako ponderisani prosek sigurno je bolje biti preduzetnik nego ne biti. Da nije tako ekonomija bi stalno opadala, a ne rasla.
Na kraju se svodi na to kolika ti je averzija prema riziku.
"Ako i inace 90% biznis ideja propadne, onda je bolje biti neoklasicar-pesimista, nego austrijanac-optimista. :)"
-
pa ako je realnost da od deset ideja 1 uspe a 9 propadne, mislim da mi je Beč bliži!
Marko, tačno je da je bitno "kolika ti je averzija prema riziku" ali tu nije kraj.
Likovi koji imaju averziju prema riziku ne mogu da utuve sebi u glavu kako to da neko može da nema ili da ima manju averziju prema riziku. I onda jednostavno dotične smatraju za ludake i uskrate im ljudsko pravo na svojinu - kradu ih i pljačkaju - sa izgovorom da prave društvo dostojno čoveka. I to zovu socijaldemokratija.
Socijaldemokrata bi ti rekao da je lako njima da osecaju manju averziju prema riziku kad mogu sebi da priuste gubitak - neko ko ima imovinu od hiljadu evra je sasvim prirodno mnogo manje spreman da rizikuje hiljadu evra nego neko ko ima sto hiljada evra.
Averzija prema riziku zavisi i od "startne pozicije", a nije samo psiholoska karakteristika. Cak se isti ljudi u razlicitim situacijama razlicito ponasaju - iznos koji je Bil Gejts sada spreman da rizikuje, nije bio spreman pre 30 godina.
Socijaldemokrata bi upravo to rekao, ali to ne bi bilo tačno, jer socijaldemokrata je glup ili pokvaren ili oboje. Socijaldemokrata ima suženu svest a nema gen za preduzetništvo. Zato spremnost da se rizikuje vezuje samo uz imovno stanje - ne može nikako da shvati da su neki ljudi spremni da rizikuju sto hiljada evra kada imaju kuću pod hipotekom. Ne može da shvati - ali traži "svoj deo" od sto hiljada evra.I ne grize ga savest, za socijaldemokratu tu se radi o samoživom ludaku. Pa šta ako rizikuje svoje pare? Socijalizam je iz raja izašao, samo ga nećemo tako zvati, truba je, socijaldemokratija je in.
Marko socijaldemokrata hehehehe : )
Post a Comment