Zašto pad dolara nije loš

Dosta mojih prijatelja priča o padu dolara ovih dana. Ne zato što žive u Americi, naprotiv. Svi ljudi koji primaju plate u dolarima a žive van Amerike su zabrinuti jer im se plate realno smanjuju. I to je život. Koliko sam shvatio, ljudi u Americi nisu previše zabrinuti jer, za sada, ne osećaju nikakve posledice korekcije vrednosti dolara.

Naišao sam na sjajan članak u Economist-u koji analizira ovaj problem. Oni kažu, otprilike, da pad dolara trenutno nije problem u Americi, naprotiv. Korekcija kursa čini američke proizvode i usluge jeftinijim od istih u Evropi. Problem uvozne inflacije nije izražen jer su valute zemalja koje najviše izvoze u Ameriku prilično vezane za dolar. Ovde je bitno primetiti da Fed u Americi ne vodi politiku kursa. Oni ne smanjuju vrednost dolara da bi pomogli svojim izvoznicima već je to posledica njihove monetarne politike koja se svodi na kontrolu kamatnih stopa. Kurs se formira na tržištu.

Pad dolara je posledica smanjivanja kamatnih stopa u Americi i relativno visokih kamatnih stopa pogotovu u zemljama Evropske Unije. Koliko ja kapiram ekonomiju, niske kamatne stope su dobre za razvoj. Krediti su jeftiniji pa ljudi troše više novca, a takođe, ljudi manje štede a više ulažu jer im se ne isplati da štede. Nažalost, ne mogu svi da spuštaju kamatne stope. Niske kamatne stope zbog više investicija i potrošnje mogu da utiču i na rast inflacije. Kako onda Amerika može da priušti niže kamatne stope?

Jedan od odgovora je zbog liberalnog tržišta rada. Prilikom snižavanja kamata u Evropi, zbog veće potražnje dobara i usluga, zaposleni vrše pritisak za povećanje plata. Oni to mogu da rade jer poslodavci ne povećavaju broj zaposlenih lako plašeći se da ne mogu kasnije lako da ih otpuste ako se promeni ekonomska klima. Ako rastu plate, uglavnom rastu i cene. To utiče na povećanje inflacije. U Americi sa druge strane tog pritiska zaposlenih nema, jer poslodavac može lakše da otpusti radnike, što znači da ih lakše i zapošljava. Kada ima više posla američke firme zaposle više ljudi, kada imaju manje oni otpuste višak. Ljudi koji rade u firmi, ne mogu da traže veće plate jer znaju da će poslodavac lako da zaposli zamenu. Tako liberalno tržište rada omogućava Fed-u da drži niske kamatne stope i stimuliše ekonomiju bez straha od inflacije.

Kao posledica niske kamatne stope utiču na smanjenje vrednosti dolara. Ali kurs pogađa manje ljudi (npr. moje prijatelje i američke turiste) nego što bi pogađale visoke kamate (praktično sve). Zato Fed-u slabiji kurs dolara ne pada teško.

Usput, Economist kaže da Fed namerava i dalje da spušta kamate dok ECB to ne može da radi. Dakle, ako im verujete, i dalje nije kasno da menjate dolare za evro.