Lazarev prethodni post, ali i obilata kuknjava po novinama ovih dana me je primorala da skrenem pažnju na elementarnu činjenicu - visoka marža nije isto što i visok profit. To bi novinari, pa čak i ekonomski eksperti, morali da znaju.
Marža za trgovinsku firmu predstavlja prihod iz kojeg ona plaća sve troškove - zaposlene, komunalije, poreze, doprinose. Zato visoka marža nije dokaz slabe konkurencije (jer se može objasniti i visokim troškovima) već bi dokaz bio nenormalno visok profit, stavljen u odnos sa ukupnom imovinom firme. Međutim, o tome niko ne priča, verovatno zato što nikada nisu ni radili u trgovinskoj firmi, pa ne znaju.
Uzmimo numerički primer. Firma ima imovinu (a i kapital) vrednosti 100 miliona evra i godišnje operativne troškove (plate itd.) od 30 miliona. Pretpostavimo da je ukupna prodaja te firme 200 miliona evra godišnje. Kolika bi marža morala da bude da bi firma ostvarila 4% prinosa na imovinu? Nužno je da joj od tih 200 miliona makar 34 miliona bude marža, što znači 17% od bruto, odnosno 20,5% od neto iznosa [34/(200-34)]. Marža od 20,5% bi od strane naših novinara i analitičara bila proglašena visokom, ali je profit (prinos) koji je ona omogućila, od 4%, sasvim normalan.
Dodatna stvar je da, ukoliko se pojavi novi konkurent, pa padne promet naše imaginarne firme na ispod 150 miliona, čak ni marža od 20% na bruto, odnosno 25% na neto iznos ne može da omogući profit. Naši analitičari bi ovakvo pogoršanje poslovanja firme (jer joj je pao promet) tumačili kao poboljšanje, jer firma naplaćuje višu stopu marže!
4 comments:
Evo i podataka za Delta maxi
2006 2005
Prihod 18,771,697 30,452,415
Neto dobitak 1,843,033 1,593,377
Kapital 6,667,609 4,450,485
Imovina 21,392,189 11,719,037
ROA 8.6% 13.6%
ROE 27.6% 35.8%
OK, to stvarno lici na veliki prinos i na monopol, ali mi je, sa druge strane, ukupni prihod (znaci, prodaja, a ne bruto marza) od 30 milijardi dinara (400 miliona evra) suvise mali za tako nesto.
U stvari, bilo bi mnogo bolje videti (ako postoji, a sumnjam) konsolidovani bilans uspeha za Maxi, C market i Pekabetu. Sasvim je moguce da Maxi koristi imovinu C marketa ili Pekabete i da te dve firme interno subvencionisu Maxi.
Činjenca jeste da Maxi ima veliki prinos (podaci nisu baš najtačniji jer se ROA računa sa operativnim dobitkom a ne sa neto dobitkom a ROE se računa sa tržišnom vrednošću kapitala koja je nepoznata) ali čak i da nema Maxi-ja to ne bi ništa bilo bolje za potrošače jer u ostalim prodavnicama cene nisu ništa niže nego u Maxi-ju. Ovde se samo radi da li će više zaraditi proizvođači ili trgovci. Za mene kao potrošača, to je svejedno.
Maxi (Delta) svoju veličinu može da "zloupotrebi" samo kod proizvođača gde dobija veće rabate i odložena plaćanja, kod potrošača je to nemoguće kada na svakom ćoški postoji prodavnica koja nije u sastavu Delte.
Što se tiče prelivanja dobiti iz C Marketa i Pekabete, to je vrlo lako moguće jer je C Market i prošle godine imao značajan gubitak.
Zašto se ne postavi pitanje zloupotrebe monopolskog položaja Telekoma, koji je prošle godine nekim dobavljačima samo poslao dopis da je u buduće valuta 180 dana?
Naravno da ovo nije najprecizznija racunica, ali i nije bila poenta u tome, vec u cinjenici da je marza prilicno irelevantna.
Sto se Telekoma tice, moram priznai da meni nisu bas jasni odnosi Antimonopolske komisije i "sektorskih regulatora", poput RATEL-a, RRA, NBS i slicnih.
Post a Comment