Ivan me je preduhitrio da kažem šta sam imao na temu dodele nagrade Dinkiću za najboljeg ministra finansija, tako da će se post pretvoriti u odbranu Dinkića. Slažem se da je prilično nejasno zašta je tačno Dinkić dobio nagradu. Pripisuju mu se zasluge za stvari koje je uradio kao guverner, a ono što mu se priznaje kao ministru finansija je u velikoj meri nastavak poteza prethodnog ministra.
Međutim, mislim da i pored toga ne treba da budemo zluradi. Što se PDV-a tiče najlakši deo je pripremiti zakon. Dinkić je tu odradio teži deo posla, a to je uvođenje PDV-a bez velikih problema, što je zaista retkost. Što se sive ekonomije tiče, borba jeste započela za vreme prethodne Vlade, ali je tek prva Koštuničina Vlada uvela fiskalne kase, kao osnovni mehanizam borbe. To je, u saradnji sa PDV-om, onemogućilo javnu sivu ekonomiju, tako da ne mislim da je to priznanje neosnovano. Takođe, Đelić je smanjio porez na dobit sa 20% na 14%, a Dinkić sa 14% na 10% (avgusta 2004.).
Što se javne potrošnje tiče, mislim da je pogrešno smatrati ministra finansija isključivo odgovornim za to, jer Ministarstvo finansija samo u maloj meri može da utiče na to kolika će ukupno biti javna potrošnja i našta će se pare trošiti - to je posao i ostalih ministara i cele Vlade. Posao ministra finansija se svodi na prikupljanje poreza i na kontrolu trošenja para. Iza budžeta stoji cela Vlada i Parlament. Ako je neko kriv/zaslužan za to, onda je to pre svega premijer.
Međutim, mislim da je zanimljivije pitanje zašto Dinkić skoro nikome nije simpatičan, iako ja lično mislim da je njegova uloga u periodu posle 5. oktobra bila više nego pozitivna. Tu se verovatno radi o tome da G17 nije održao konzistentnu ideologiju. Počeli su kao relativno liberalna nevladina organizacija, pa se pretvorili u, u velikoj meri, populističku stranku. Tu tranziciju su obavili veoma loše, pa su izgubili urbanu elitu, a populizam se nije najbolje primio kod prosečnog srpskog birača koji ih i dalje percipira kao liberale. I tako su ostali i bez podrške naroda i bez podrške urbane elite. Tako da će Dinkić ostati osporavan od svih šta god da uradi ili ne uradi.
37 comments:
Znaci, ukidanje sive ekonomije, tj. slobodne trgovine je pozitivno?
Nisam u to ulazio, samo sam rekao da je to opravdanje, koje je Euromoney naveo, u velikoj meri tacno.
Sa druge strane, "siva ekonomija" i "slobodna trgovina" sasvim sigurno nisu ista stvar. Po meni, slobodna trgovina mnogo vise podrazumeva nesto sto se zove "level playing field", nego "neobavezu da placas poreze". Takodje, ti pretpostavljas da su se svercom bavili mali preduzetnici, a ne drzavno-sponzorisani kriminalci.
Drzava mora od necega da se finansira. Mislim da su porezi na potrosnju manje stetni od poreza na dohodak. Upravo su veci prihodi od PDV-a i akciza omogucili smanjenje poreza na dobit i na platu. Naravno, nedovoljno, ali Euromoney nije libertarijansko glasilo.
Mislim da je za Srbiju bolje da skoro svi placaju skoro iste poreze, nego da neki placaju skoro sve poreze, a neki ne placaju skoro nista. Jedini razlog za dolazak Metroa i Merkatora u Srbiju je to sto i sva njihova konkurencija placa poreze.
Heh, meni nije simpatičan od vremena kada je rušio Živkovićevu vladu ne birajući sredstva. Šta god da je uradio posle toga, sve to ostaje u senci one bespoštedne borbe za vlast.
Pokušavam da se oduprem averziji koju osećam prema Dinkiću lično, zbog načina na koji je rušio Živkovićevu vladu, zbog niza sumnjivih poslova njegove partijske ekipe, zbog same njegove pojave koja asocira na bahatost (mada ruku na srce to nije), zbog učešća u prvoj Koštuničinoj vladi i ćutanja o mnogim njenim nepodopštinama, itd.
Ali, hajde da u ovom za njega radosnom trenutku razmišljamo pozitivno.
1. Dinkić je među osnivačima i koordinator NVO G17, bez koje DOS (koji je rušio Miloševića) ne bi imao ekonomski program, a time ni tolike šanse za uspeh.
2. Ako je tačno (ono za šta ga najgori optužuju), da je 5. oktobra uveče s heklerima zauzeo Narodnu banku - i za to kapa dole, kamo sreće da smo te večeri navratili još ponegde.
3. Kao guverner je stabilizovao dinar, bar relativno gledano.
4. Zajedno s Đinđićem i Đelićem zatvorio u januaru 2002. četiri najveće državne banke. Da je samo ovo, zaslužio bi svaku nagradu, jer to je posle hapšenja i izručenja Miloševića u Hag najdalekosežniji dobar potez postpetooktobarskih vlasti, čije rezultate vidimo i danas po tome što uopšte IMAMO IKAKVE BANKE (neka zbog ovih CAPS ne gunđa onaj ko se ne seća 1993) a ne bismo ih imali da još postoji Beobanka.
5. Nastavak poreskih reformi, o čemu su ostali diskutanti već pisali.
6. Dosledniji odnos prema ICTY čak i od DS, a jedva malo mekši od LDP. Davanje odrešenih ruku Ivani Dulić Marković da: a) započne prve stvarne reforme plemensko-socijalističke poljoprivrede ikad ovde; i b) podigne lestvicu moralnih kriterijuma glede odnosa prema bliskoj prošlosti i Hagu.
Na kraju, ozbiljne zamerke G17: reforma zdravstvenog osiguranja nije ni započeta, ni nagoveštena! A o NIP-u i da ne govorimo. Sve što nije cepanje NIP-e, spektakularno, pred kamerama, ne zadovoljava me, i ide na negativnu stranu raboša onoga ko NIP uopšte uzme u usta.
U vezi dinkica nisam pametan sta da mislim. onekle se slazem i sa Ivanom i sa Markom.
Uopste, u svemu tome je najzanimljiveije kako su dosli na ideju da daju nagradu bas Dinkicu.
Ipak Dinkicevo delo do sada treba ceniti u odnosu na konkrenciju.
Pitanje je ko je vise (najvise) dobra za ekoniju srbije uradio u posednjih 7 godina.
Mozda i nije Dinkic ali je svakako u vrhu.
Sto se tice metodlogojie politckog rada meni je posebno sporno politcko ubistvo Miroljuba Labusa. I kao profesora i kao kasnije politicara jako sam cenio ono sto je on radio. Druga velika mrlja je rusenje Zivkoviceve vlade.
Medjuim sto se tice politicke perpüsektive G17 ja ne bih bio tako skeptican. Prvo mislim da je G17 najgore pregurao. Bilo je veliko pitanje da lice preziveti Labusovu smenu i uspeti da sacuva stranku na okupu. Kada je to preziveo, kada je stvarno isprljao ruke prilicno sam siguran da ce G17 nastaviti da traje.
drugo u priolog toga poznajem nekoliko mladih, jako kvlitetnih ljuci koji su aktivni u G17 i koji se tamo dobro kotiraju. Za perpsektivu stranke je to jako vazno. Konacno G17 ima koliko to cudno zvicalo prepoznatljivost i konzistentu politiku. Ako cemo posteno oni su jedni koliko toliko öliberali na politickoj sceni Srbije. Niti imaju niti ce imati konkrenciju (osim ako neko od vas ne resi da pravi jos jednu stranku :)) a za tu plitiku uvek pce postoajti makar 5% podrske.
Igipo
O rusenju Zivkoviceve vlade ne znam dovoljno, ali o "politickom ubistvu Labusa" znam. Mislim da ce se svako ko je iole informisan o tome sta se tada desavalo sloziti da se pre radilo o samoubistvu, nego o ubistvu.
Smatram da je ta nagrada politički obojena i da nema pokrića u stvarnosti. Obrazloženje nagrade ne odgovara istini. Pre svega mora se istaći da bankarski sistem u Srbiji nije obnovljen, već uništen, da bi onda bio prepušten strancima. Da nagrada nije utemeljena na stvarnim postignićima i rezultatima govori i podatak da je spoljni dug veći iz godine u godinu, i da trenutno iznosi više od 12 milijardi evra. Takođe, povećava se i debalans u platnom i u spoljnotrgovinskom poslovanju.
Da pojasnim,mislim da je nagradu dobio zato što je dobro "uradio dimaći zadatak"
Meni lično nije nikada bio simpatičan ,a naročito posle onako sramnog i bahatog ponašanja prema profesoru Labusu kao i bliskosti njegove stranke sa pojedinim sumnjivim ljudima.
A šta tek reći o njegovoj izjavi da mu je cilj da dobije Nobelovu nagradu za ekonomiju?
Smatram da je ta nagrada politički obojena i da nema pokrića u stvarnosti. Obrazloženje nagrade ne odgovara istini. Pre svega mora se istaći da bankarski sistem u Srbiji nije obnovljen, već uništen, da bi onda bio prepušten strancima. Da nagrada nije utemeljena na stvarnim postignićima i rezultatima govori i podatak da je spoljni dug veći iz godine u godinu, i da trenutno iznosi više od 12 milijardi evra. Takođe, povećava se i debalans u platnom i u spoljnotrgovinskom poslovanju.
Da pojasnim,mislim da je nagradu dobio zato što je dobro "uradio dimaći zadatak"
Meni lično nije nikada bio simpatičan ,a naročito posle onako sramnog i bahatog ponašanja prema profesoru Labusu kao i bliskosti njegove stranke sa pojedinim sumnjivim ljudima.
A šta tek reći o njegovoj izjavi da mu je cilj da dobije Nobelovu nagradu za ekonomiju?
Joker
Dinkiću svakako treba čestitati na poslu koji je uradio kao guverner. Meni iskreno smeta što je u kampanji 2004. obećao smanjenje poreza na dohodak na 50% da bi posle izbora taj porez čak povećao za 1 ili 2%. Istina pred sam kraj njegovog mandata je porez na dohodak konačno smanjio, hvala mu, ali je ipak pokazao koji su mu prioriteti.
Ja i dalje mislim da je on ubeđen da je državna intervencija efikasan način alokacije resursa i da su kadrovska rešenja najveći problem. Što je naravno pogrešno.
Takođe, Igipop je u pravu, Dulićeva je genijelna i stoga čestitke Dinkiću, ali Tomica stvarno nije dorastao zadatku, iako mi je lično simpatičan.
Joker,
Pa dug je bio veći (relativno, procenat GDP) ranije nego sada. Visina duga uostalom i nije samo po sebi merilo uspeha. Sama činjenica da možemo da se zadužimo govori više o kvalitetu ekonomije.
Banke nisu prepuštene strancima već je tržište otvoreno za sve igrače. Izgleda da građanima Srbije ne smeta odakle dolaze vlasnici jer štede više u stranim nego u domaćim bankama.
Što se tiče Labusa, pa i on je imao neke sumnjive tipove oko sebe, ako se ne varam večeru sa ljudima iz Danone-a pred aukciju Knjaza, kada se zalagao za kršenje procedure. Labus je sve samo nevin u tom slučaju. Niko ne kaže da je Dinkić cvećka, ali zaista nije gori od ostalih.
Lazare,
Brojke kojima ja raspolažem kažu
da je Dinklić 2000. godine zatekao inostrani dug od 5 milijardi.Možda su one pogrešne,ne znam.
Meni nije jasno kako je moguce za sedam godina sa stopom rasta od oko sedam posto, GDP po glavi stanovnika poraste sa 1000 na 5500 dolara.(to je Dinkićeva izjava)
Inače,ne tvrdim da je Labus bio političar bez mane(takvih nema) i mislim da je to sa Danoneom tačno,ali u poredjenju sa Dinkićem i njegovim kadrovima(svaka čast Ivani Dulić), bio je Majka Tereza.
Joker
Uh, uh, Joker, gomila pogresnih podataka.
Prvo, suvereni dug Srbije je 2000. bio oko 12 milijardi dolara. Od toga je otpisano (kroz pregovore sa Londonskim i Pariskim klubom) oko 6. Novo spoljno zaduzivanje (od 2000. do danas) nije vece od 2 milijarde, tako da je danas suvereni spoljni dug oko 8 milijardi dolara, znaci za 1/3 nominalno manji nego 2000. godine, uz znacajno zaduzivanje u medjuvremenu.
Novom zaduzivanju treba dodati i priznati dug po osnovu stare devizne stednje, Jezde, Dafine i zajma za preporod Srbije u ukupnom iznosu od oko 5 milijardi dolara. Tako da je danas suvereni devizni dug oko 13 milijardi, znaci kao 2000. godine uz ogromne nove obaveze prema domacem stanovnistvu.
Sto se GDP-ja tice, sasvim je moguce da je uz stope rasta GDP-ja od 7% postici da je GDP porastao sa 1000 na 5000 dolara per capita. Osnovni faktor je rast domacih cena u evrima (dolarima). Ako je hleb kostao 20 feninga, a danas kosta jednu marku, to vodi do povecanja GDP-ja za 5 puta. Znaci, rast od 7% se odnosi na povecanje FIZICKE proizvodnje, a GDP per capita oznacava VREDNOST (proizvodnja puta cena u dolarima).
Pa kad krenusmo sa Dinkićem pogledajte malo neke komentare u vezi Strategije održivog razvoja Republike Srbije koja će se ticati njegovog sadašnjeg radnog mesta. Slučajno naleteh na ovaj sajt sa ovim komentarom pa nešto mislim da može biti korisno jer je malčice kritički nastrojen komentar o jednom važnom pitanju.
Link je
Komentar na Strategiju održivog razvoja Republike Srbije
Napominjem da je komentarisana tema Транзиција и одрживи развој привреде Србије . Može da bude interesantno. Zar ne. Tim pre što je Dinkić ovim priznanjem proglašen za tranzicionog heroja.
Kao što Marko kaže za rast GDP, radi se o takozvanoj realnoj apresiaciji dinara. GDP se računa u dolarima ali kako je dinar u medjuvremenu znatno ojačao u odnosu na dolar, to objašnjava i rast GDP-a u dolarima.
Srbija je od 2000 do danas imala možda 100% (možda grešim) inflacije dok je dolar imao manje od 20%, pa kada sabereš razliku u inflaciji a vidiš da je kurs isti ili čak ojačao, vidiš da je dinar realno apresirao u odnosu na dolar. Ali u pravu si da se GDP računa u dinarima ne bi imao skok sa 2,000 dolara posle promena na oko 5,000 sada. Na moju sreću GDP se ipak računa u dolarima.
Anonymous:
Nisam citao komentare na Strategiju odrzivog razvoja, ali sam zato citao Strategiju. Imacu sigurno post ovih dana...
Ali, kazi, MOLIM TE, kako si stavio link u komentare???
Što se tiče linka u komentaru to sam uradio koristeći komanadu za refernciranje u HTML http://htmlhelp.com/reference/html40/
Inače komentari Strategije su na linku
http://feeds.feedburner.com/sors-komentari
Da li možete i nama nepismenima da objasnite korak po korak kako da ostavimo link u komentarima. Ja sam skinuo taj program ali i dalje ne kapiram kako radi.
Na linku http://htmlhelp.com/reference/html40/special/a.html
pogledajte deo posvećen atributima anchora i to HREF (referenciranje hiperteksta). Tu imate i nekoliko primera referenciranja na linkove u HTML-u.
Hvala, probao sam i radi!
Marko,Lazare,
hvala na pojašnjenju u vezi GDP-a (UVEK JE KORISNO NAUČITI NEŠTO)ali meni i dalje nije jasno da li to TEORETSKI treba da znači da gradjani Srbije žive pet puta bolje
Joker
Naravno da ne, cak ni u teoriji. To bi znacilo da Svajcarci zive 80 puta bolje od stanovnika Mozambika... GDP je samo jos jedna od nesavrsenih mera kvaliteta zivota.
Razloga nesavrsenosti ima mnogo, ali mislim da je najvaznija ta sto se ne uzima u obzir slobodno vreme. Drzava u kojoj se radi 16 sati dnevno moze da ima veci GDP od one u kojoj se radi 8 sati dnevno, ali, naravno, nije sve u GDP-ju.
Mislim da bi pametnije bilo da se ljudi okanu pitanja "da li zivimo bolje?" i da se usredsrede na nalazenje odgovora na pitanje "da li JA zivim bolje?".
"У том случају би се дошло да закључка да је БДП за седам година већи 5,5 пута. То номинално јесте тако. Реално су ствари мало другачије. Грађани истовремено немају осећај да боље живе 5,5 пута. То се не одражава на квалитет живота. Поготово када се зна да смо незадовољни стандардом, а стране инвестиције су на незадовољавајућем нивоу"
Данило Шуковић, директор Центра за економска истраживања у Институту друштвених наука
Ovaj komentar je bio osnov za moje pitanje.E pa sad ili ja brkam babe i žabe ili .....?
Joker
Ne, nego ocigledno g. Sukovic nije cuo za izraz "realna apresijacija".
Radi se o tome da se KOLICINSKI danas u Srbiji proizvodi recimo 50% vise nego 2000. godine. To se dobije uz godisnje stope rasta od po 5-6% (ako bas zelis tacno mozes da izracunas, ali otprilike je to 1,05 ili 1,06 na sedmi stepen).
Ali, posto su domace cene u medjuvremenu znacajno porasle (koliko tacno, ne znam, ali recimo da se radi o oko 200% - 50-ak posto od 5. oktobra do kraja 2000, plus oko 90% u 2001, plus 20-ak posto u 2002, a od onda oko 10ak posto godisnje) to je onda VREDNOST proizvodnje porasla znacajno u dinarima(vrednost jednako kolicina puta cena).
Medjutim, tu treba dodati i cinjenicu da je 5. oktobra 2000. godine jedan dolar vredeo 68 dinara, a danas vredi 56, tako da je VREDNOST proizvodnje u dolarima porasla jos vise nego u dinarima.
Kada sve to pomnozis dodjes do oko 5,5.
Ali, realno, ako se ista moze reci samo na osnovu GDP-ja je da je danas 50-60% bolje, jer je ostali efekat cisto cenovni - jesu plate u dolarima vece, ali su vece i cene u dolarima. Kako to nije jasno direktoru Centra za ekonomska istrazivanja pri Institutu drustvenih nauka, nije ni meni jasno.
Citiraću iz prethodnog komentara "а стране инвестиције су на незадовољавајућем нивоу". Problem nije u stranim investicijama već generalno u nedovoljnim investicijama.
Ispada da su domaće investicije nešto sramno, nešto što nije poželjno. A nije tako. Pogledajte najrazvijenije zemlje koje nekim stranim investitorima raznim suptilnim merama sprečavaju investiranje (mislite li da je to slučajno?). Primeri su brojni počevši od EU (Nemačka, Francuska, Slovenija) pa preko našeg okruženja (Hrvatska).
Potrebno je raskinuti sa štetnim dogmama da je samo strani investitor dobar investitor a domaće treba najuriti (da bi negde drugde bili strani investitori).
Ispravna logika je domaći investitor je bolji investitor od stranog investitora jer ako ništa drugo ovde troši novac zaradjen kod nas i pomaže da naša lokalna ekonomija (u globalnim okvirima) bude održivija jer je veći obrt našeg kapitala kod nas (a to obično znači da se i naš kapital investiran negde drugde vrati kod nas).
Ovo sa stranim investicijama je već prešlo u bezobrazluk. Strane investicije da ali još bolje domaće investicije. Zar mislite da je slučajno naše tržište kapitala nerazvijeno. Jedan od razloga je da se ne bi investirao domaći novac (pošto najperspektivnija tržišta za investiranje poklanjamo strancima - stranim investirama, pardon ne poklanjamo ih već ih prodajemo za naknadu domaćim lobistima (da sačuvaju tržišnu nišu nedirnutom za nekog sa strane) koja je 1 promil od vrednosti tih tržišta). Lobista stranaca je na svakom ćošku pa i u vlasti (možda i ponajviše). Lobista stranaca štiti strani interes a tek onda (ako nešto ostane) domaći.
Gospodo ekonomisti probudite se. Ovo je 21. vek a ekonomske igre su mnogo surovije (ali i suptilnije) nego u 20. veku.
Održivost lokalne ekonomije zavisi od pravilnog razumevanja globalnih trendova a jedan od novih principa je misli globalno ali investiraj prvo lokalno (jer lokalne uslove bolje poznaješ i manji su troškovi ulaska na tržište) a onda i globalno (jer tu uslove lošije poznaješ a i veći su troškovi ulaska na tržište).
Marko,
za mene je Sukovic bio kao neko ko bi trebalo da odlično poznaje ovu materiju(pa ipak je direktor centra za ekonomska istraživanja).Medjutim kada čitam ova tvoja pojašnjenja vidim svoju zabludu....odnosno sve me sludelo
Postoji li način da i on pročita ovo tvoje objašnjene i da nešto nauči ili da bar sučelite argumente
jer stvarno je strašno ako si ti u pravu(a verujem da jesi jer mi je užasno logično to što si napisao),a on ovo ne razume.Jadni li su onda rezultati istraživanja tog Centra
Joker
Joker:
Ja ne verujem da on to covek ne zna, vrlo je verovatno da ga je novinar bledo gledao dok je on to pricao, pa je posle u redakciji nekako morao da sklopi tekst po secanju i tu napravio glupost. Ne bi bilo prvi put.
Anonymous:
Mislim da ste u pravu u delu u kojem kazete da strane investicije nisu bolje od domacih. Isto tako, mislim da NISTE u pravu kada kazete da su domace investicije bolje.
Po meni, obe vrste su podjednako dobre. Zasto? Pa zato sto se pojam "domaceg" i "stranog" jako brzo promeni. Sta je bilo domace lako postane strano i obrnuto. Vlasnistvo nad firmama se jednostavno jako brzo i lako menja, tako da je podela na domace i strane prilicno besmislena.
Uostalom, cija je Delta, nasa? Moja sasvim sigurno nije. Vas se mozda sete kada dele dividende, ali mene nikako da pozovu. Dok me ne pozovu, ne mogu da kazem da je "nasa". Njihova je, isto kao US Steel.
Marko Paunović
Slažem se sa vama delimično jer ako je DELTA naša pa Mišković odluči da je proda onda on taj novac investira u drugi biznis a ako je to investicija u Srbiju onda je to i "naše" u smislu da pokriva novu tržišnu nišu jer je on preduzetnik koji malo toga radi slučajno.
Ukoliko USS odluči da proda svoju firmu u Srbiji sa stanovišta naše ekonomije malo toga se menja jer kupac želi da nastavi biznis a USS će novac investirati negde drugde (možda na Daleki istok).
Sa stanovišta ove logike naše i strano je različito u tom delu. Naše je ono što se vrti u našoj ekonomiji i što ima veće šanse da u njoj i ostane. Strano je ono što ima velike šanse da izađe iz naše ekonomije. I USS je naš dok posluje kod nas ali i nije naš jer profit troši negde drugde. Mišković je naš jer posluje kod nas i profit investira kod nas a ako investira u inostranstvu onda opet profit stigne pre ili kasnije kod nas.
Tu leži razlog zašto stranci više vole svoje investitore kod sebe a ne strane, ali takođe vole da njihovi investitori investiraju kod nas pa da se profit vrati kod njih.
Jednostavna računica o kojoj se u Srbiji ne vodi računa. Čak imamo ekonomiste koji to ne shvataju.
Hvala na zapažanju.
Mislim da je za svakoga nebitno da li je firma u kojoj radi "naša" ili "strana". Mislim da je bitno koji posao neko radi, koliku platu ima, koji su uslovi za napredovanje ...
Da li može neko da mi objasni kako 8 miliona puta "nije bitno" u zbiru postaje "bitno"?
pingvin
Ne bih se složio da je nebitno da li je firma "naša" ili "strana".
Ako gledate zaposlenog to možda nije bitno ali ako gledate ukupnu ekonomiju onda je itekako bitno.
Napravite bilans novčanih tokova kod dve uporedive firme iz iste branše od koji je jedna naša a druga strana. Videćete da je za našu ekonomiju itekako bolja naša od strane jer više novostvorene vrednosti ostane u našoj ekonomiji.
Naše firme češće koriste pogodnosti da nabavljaju ulaze na našem tržištu od stranih jer ga bolje poznaju. Strane firme imaju tendenciju da što više inputa nabavljaju iz inostranstva iz sestrinskih firmi. Ista je situacija i sa izlazima, odnosno naše firme imaju tendenciju da zadovolje potrebe domaćeg tržišta pa tek stranog (pri čemu imaju manje troškove plasmana izlaza zbog boljeg poznavanja tržišta). Normalno, sve ovo pod uslovom da imamo dobro odmerenu makroekonomsku politiku i izbalansiranu zaštitu od nelojalne konkurencije iz sveta.
Naše firme obezbeđuju veći broj radnih mesta u našoj ekonomiji nego strane (upravo zbog maloprerečenog).
Kao što sam rekao računica je prosta jedino je pitanje da li se ekonomisti bave tim računicama ili im je komotnije da ćute (očekujući lobi naknadu za ćutanje o nekim ekonomskim istinama).
Joker,
Ja mislim da bi tebi bilo korisno da obratiš pažnju na GDP PPP (purchasing power parity) index. Taj indeks uzima u obzir i troškove života.
Zašto je to bitno? Zbog različitih nivoa cena u različitim zemljama. PPP indeks bi trebalo malo da objasni (bar u poredjenju sa drugim zemljama) zašto se u Srbiji ne 5 puta bolje ako nam je GDP porastao 5 puta.
Ako pogledaš GDP rank srbije na Wiki-jevom sajtu videćeš da smo na 73. mestu. Međutim ako pogledaš GDP PPP ranking srbije tu smo na otprilike 93. mestu. To znači da novac vredi manje u Srbiji nego u nekim drugim zemljama, odnosno da je Srbija relativno skupa. Ako nam GDP raste brže nego u drugim zemljama, onda se sigurno penjemo na GDP listi. Međutim, ako nam rastu i cene onda ne moramo da se penjemo i na PPP listi, jer će dolar više vredeti u kambodži na primer.
Evo su i linkovi, mada nisu baš najsvežiji podaci, za srbiju su podaci iz 2004. ne mogu da nađem sada nešto bolje.
GDP nominalni
GDP PPP odnosno realni
Anonimous hvala na objašnjenju za linkove.
Lazare, hvala na pojašnjenju i linkovima
Joker
Marko,
"Ali, realno, ako se ista moze
reci samo na osnovu GDP-ja je da je danas 50-60% bolje, jer je ostali efekat cisto cenovni - jesu plate u dolarima vece, ali su vece i cene u dolarima. Kako to nije jasno direktoru Centra za ekonomska istrazivanja pri Institutu drustvenih nauka, nije ni meni jasno".-16:31
"Ja ne verujem da on to covek ne zna, vrlo je verovatno da ga je novinar bledo gledao dok je on to pricao, pa je posle u redakciji nekako morao da sklopi tekst po secanju i tu napravio glupost. Ne bi bilo prvi put"-
Šta je tačno?
Joker
Anonymous:
Ja bih isto tako mogao da kazem da je za mene, koji sam Pozarevljanin, bolje da zabranimo investicije u Pozarevcu svima koji nisu Pozarevljani, jer ce Smederevci da inpute kupuju u Smederevu. I isto tako bih mogao da nekoga ko kaze "pa to je glupost" da optuzim da radi u korist smederevskog lobija.
Razlika izmedju "mi Pozarevljani" i "mi Srbijanci" apsolutno ne postoji.
Takodje, Vasa osnovna pretpostavka da domaci vise kupuju domace, a stranci vise strano uopste nije ocigledna. I jedni i drugi kupuju tamo gde je odnos kvalitet/cena bolji. Ako mislite da su nasi sentimentalni grdno gresite. Ako mislite da kupuju ovde iz neznanja, onda je bolje da dodju stranci i da ih nauce gde je odnos kvalitet/cena najbolji, jer ce od toga korist da imaju potrosaci, sto kroz nizu cenu, sto kroz bolji kvalitet finalnog proizvoda.
Joker: Naravno da nemam pojma sta je tacno. Mozda zna, a mozda i ne zna. To znaju samo on i novinar.
Marko Paunović
Vaše razmišljanje stoji u određenoj meri i ono je samo jedna strana novčića. Treba voditi računa da sam mislio na ekonomiju države sa svim njenim instrumentima.
Ukoliko su uslovi obezbeđenja inputa u dve sredine identični i ja pokušam da obezbedim inpute iz druge sredine (zbog neznanja da iste imam pored sebe) onda troškovi nisu identični već su veći za troškove transakcije između dveju lokalnih ekonomija. Zato prvo proveravamo da li robe imamo na lokalnom tržištu, pa onda regionalnom, pa nacionalnom pa tek onda međunarodnom. Investitori najčešće proveravaju da li mogu da obezbede inpute za proizvodnju na lokalnom (regionalnom, nacionalnom) tržištu. Tu su naši investitori u prednosti jer bolje poznaju sistem (tajna uspeha mnogih socijalističkih direktora je u tome što su upoznali lokalna nabavna i prodajna tržišta).
Ukoliko država odluči (kao što je odlučila u nekim slučajevima) da su joj značajniji strani investitori (dogma značaja stranih investicija za nacionalnu ekonomiju koja je pristupima lokalnom ekonomskom razvoju prilično narušena) onda će im obezbediti pogodnosti koje se svode na subvencije kojima pokrivaju više troškove za inpute. Imamo paradoksalnu situaciju da lokalni investitori i lokalna radna snaga finansiraju strane investicije putem državnih subvencija (pogodnosti, olakšice nazovite kako hoćete to). Drugim rečima nisu strane firme tako uspešne zato što su bolje već zato što imaju subvencije naše države (poreska oslobađanja, transfer troškova očuvanja životne sredine, transfer troškova socijalnog osigurawnja, itd.). Ovo je posebno vidljivo kada je strana investicija došla zbog plasmana na domaćem tržištu. Da ne govorimo o nekim drugim pogodnostima (stranom investitoru svi izlaze u susret a domaćeg gledaju kao lopova.
Ja sam za tržišna rešenja ali prava tržišna a ne obmanjivačka.
Ako se vi sve vreme zalazete za to da se ukinu subvencije stranim investitorima, to ste trebali odmah da kazete i ja bih se sa time odmah slozio. :)
Ali, iz Vaseg prethodnog teksta (u kojem tvrdite da su domace investicije bolje) sam ja zakljucio da se Vi zalazete da strance treba dodatno oporezovati, odnosno domace subvencionisati. Ako je Vas stav u stvari da porezi treba da budu jednaki, a da subvencija ne treba da bude, onda se slazemo u potpunosti.
Kod nas zaista postoji taj fetis stranih investicija. Kao da su dobre samo zato sto su strane. Domace preduzetnike saplicu na svakom koraku jer su "lopovi" i "jer su se obogatili na nesreci naroda", a stranci su dobri, "jer uvode nove metode" i "imaju siguran plasman".
Marko Paunović s
Vidim da se slažemo. Dijalogom smo došli da nesporazuma u stvari nema.
Pozdrav
Post a Comment