Dobar intervju Milana Parivodića, savetnika premijera, u Blicu:
Svake godine trpimo velike gubitke u ubiranju poreza zbog toga što NIS nije restruktuiran i kontrolisan od strane vlasnika privatnog kapitala. Gubici od nerestrukturiranja NIS se na godišnjem nivou mere cifrom od najmanje 100 do 200 miliona evra. Lično mislim da NIS treba privatizovati u procentu između 49 i 51 odsto, koji je relevantan za ozbiljne partnere.
Ako se oko toga slažu DSS i G17, ostaje samo da DS pristane. Mada, sumnjam, imajući u vidu da su se izgleda konačno dogovorili oko podele plena. U stvari, to je veoma zanimljivo - dok je DSS vodio NIS, nisu bili za većinsku privatizaciju, a DS se nije izjašnjavao. Sada, kada je izgleda dogovoreno da DS uzme NIS, DS ne želi većinsku privatizaciju, a DSS naprasno želi. G17, koji nije ni u jednom trenutku "računao" na NIS, sve vreme traži većinsku privatizaciju.
6 comments:
Sta mislis, sta ce ih na kraju (pre ili kasnije) naterati da ga privatizuju? Nova podela plena?
Nemam pojma... Cinjenica je da nema spoljnog pritiska, MMF je sada irelevantan, slicno i Svetska banka. EU takodje ne moze da trazi tako nesto, jer i tamo ima drzavnih kompanija. Tako da, ako donesu odluku da ga privatizuju, to ce biti iskljucivo lokalna odluka.
Cinjenica da nerestrukturirani NIS mnogo kosta gradjane ove zemlje politicarima nije dovoljno dobar argument. Ima nekoliko drugih argumenata.
1. Iako ima mnogo ljudi kojima drzavno vlasnistvo nad NIS-om odgovara, ima i uticajnih ljudi koji zele otvaranje trzista (recimo, predstavnici svih stranih naftnih kompanija, plus vlasnici privatnih pumpi u Srbiji). Vlasnici benzinskih pumpi finansiraju mnoge partije na lokalu, tako da verujem da ce, kao rezultat takvih "bocnih pritisaka" Vlada pre ili kasnije da dozvoli slobodan uvoz derivata, ali ce to da pravda Ceftom, SAA-om i WTO-om. To mora da dovede do privatizacije, jer NIS propada u suprotnom.
2. Dodatni pritisak moze da bude iz "ekoloskih" razloga. Kada konacno shvate da NIS nikada nece da ulozi pare u smanjenje zagadjivanja, mozda odluce da ga privatizuju, ali i da nametnu obavezu kupcu da ulozi pare u filtere, nesto slicno sto su uradili (uradice) u Boru. Naravno, ovo nece biti glavni razlog, ali moze da pomogne da se ideja "proda" stanovnistvu koje, cini mi se, vecinski ne zeli privatizaciju NIS-a.
3. Poslednji razlog je cisto politicki - prodaja NIS-a bi omogucila jos jedan NIP, koji bi mogao da pomogne strankama u ovoj vladi da obezbede jos jedan mandat nakon ovoga.
4. I naravno, tu su Rusi, "prvi medju jednakima", koji sigurno zele NIS.
Zar privatizacija u procentu oko 50% nije u stvari poluprivatizacija?
Da li je "privatizacija" kada je procenat privatnog vlasništva ispod 50% uopšte privatizacija?
Imao sam post upravo na tu temu 24. maja. Odgovor je da ne znam sta je privatizacija. Odnosno, znam sta ja podrazumevam pod privatizacijom, ali ocigledno svako ima neko svoje tumacenje toga sta to znaci.
On second thought, uopšte se ne slažem sa tobom da je "dobar" intervju. Čovek je etatista i takve stavove i iznosi. Nema tu ništa dobro.
Post a Comment