Lazar pita - ko treba da plaća NIP? Pitanje ulazi u suštinu poreske politike, ali i izbornog sistema.
Većinski sistem kakav postoji u Americi dovodi do dve posledice. Prva je dvopartijski sistem, a druga je pork-barreling, odnosno, što bi se u Srbiji reklo, podmićivanje birača. Iako mnogi misle da je to srpski fenomen (poput NIPa, recimo), po meni se radi o karakteristici demokratije. U svakom demokratskom (a čini mi se i nedemokratskom) sistemu političari otvaraju nepotrebne mostove (sjajan primer pogledajte ovde), puteve, bolnice, škole, zato što to birači traže, a ništa ih ne košta. Lako je kritikovati političare zbog toga, ali političari koji to ne rade, nemaju previše uspeha u politici. Sve dok narod ne shvati da sve to košta, neće ni političari promeniti svoje ponašanje.
Proporcionalni izborni sistem, kakav postoji u Srbiji, je manje podložan takvoj politici jer birači ne znaju ko je tačno njihov poslanik. To, naravno, dovodi do pogubne posledice da se poslanici ponašaju neodgovorno. Takođe, proporcionalni sistem omogućava relativno ekstremnim grupama da uđu u parlament, što neki (ali ne i ja) vide kao lošu stvar.
Naravno, svi su svesni ovih problema, tako da su izmišljena (barem) dva mehanizma kako bi se suzbile loše strane oba izborna sistema. Neke države imaju dvodome parlamente gde su poslanici u jednom domu birani većinski (i samim tim su lokal-patriote), a poslanici u drugom domu proporcionalno (koji treba da misle na nacionalni interes). Neke države imaju u istom domu poslanike koje su birani većinski i poslanike koji su birani proporcionalno (recimo, pola je birano većinski, a pola proporcionalno).
Poenta je da optimalnog načina nema, ali je to Arrow matematički dokazao još 1950. godine.
Problem sa trećim Landsburgovim predlogom je kako finansirati "projekte od nacionalnog značaja", poput recimo vojske, sudova, policije, ili čak autoputa. Vrlo je moguće da građani Horgoša veoma malo koriste autoput. Tako da, kada je moguće ustanoviti ko ima koristi od određenog, što bi gazda Velja rekao, "projekta" (poput autoputa), onda je i rešenje jasno - privatizacija, ili, u najmanju ruku, naplata pune cene. Problem je sa onim stvarima kod kojih je teško identifikovati osobe koje imaju korist od "projekta". Recimo, kada vojska kupi novi PVO sistem i stavi ga na Kopaonik, da li samo građani Raške treba da ga plate?
11 comments:
zasto,,po tebi, nije lose ako ekstremne grupe udju u parlament
Landsburg se bavi samo pork barrelingom ne i javnom potrosnjom uopste. Tako da treci predlog ima smisla.
Mislim da teret dokaza treba da snosi onaj ko tvrdi da to jeste lose.
Jednostavno, mislim da je dobro da svaka iole relevantna drustvena grupa ima predstavnika u parlamentu.
Jasno mi je da je takav sistem nestabilniji od dvopartijskog, ali ne mislim da je stabilnost jedina vrlina politickog sistema. Mislim da bi bilo dobro da svako ko dobije 0.4% glasova ima poslanika u parlamentu, odnosno da se uvede prirodni cenzus.
Mozda gresim, ali nalazim neku analogiju sa ekonomijom. Zamisljam propis koji kaze "mozes da se bavis maloprodajom samo ako imas vise od 20 objekata". Takva vrsta barijera ulasku nije dobra u privredi, ne vidim zasto bi bila dobra u politici. Cenzus su uvele velike partije kako bi se zastitile od malih partija, a nas sistem finansiranja partija (gde se parlamentarnim strankama daju pare iz budzeta, ali je u isto vreme veoma ograniceno privatno finansiranje) samo pojacava taj efekat.
I naravno, mislim da nema sanse da postojece parlamentarne stranke izglasaju smanjenje cenzusa, tako da je ova prica cisto teorijska.
Lazare, ok je to, ali koji su tacno projekti "pork barel"? Tacan kriterijum za tako nesto ne postoji.
Da li je to Horgos - Pozega? Ko ce od toga imati koristi? Oni koji se voze, ili oni koji zidaju? Da li ce izgradnja vise pomoci Pozegi (gde se zida), ili Beocinu (gde je cementara), ili Crnoj Travi (odakle su zidari), ili Beogradu (odakle su firme koje zidaju)? (zanemarujem da je koncesija, recimo da se finansira iz poreza)
Mislim da je tesko napraviti razliku izmedju obicne javne potrosnje i pork barrelinga. To je jedna ista stvar. Na kraju krajeva, pork barreling ne mora da bude vezan za odredjenu teritoriju. Ako sutra Partija penzionera udje u skupstinu, onda ce i penzije da budu pork barrel.
Pa nije bas da ne postoji kriterijum. Odbrana i policija sigurno nisu pork barrel. Kod puteva je malo teze izracunati ali nije nemoguce, znaci i beocin i crna trava i beograd.
Pork Barrel i sveukupna javna potrosnja su mozda kod nas ista stvar zbog izbornog sistema, u americi to svakako nije slucaj. Sam si dao primer mosta u Aljasci. Zna se ko u tom slucaju ima korist a ko placa racun.
Nije sva potrosnja ista ako se zalazemo za minimalnu vladu. Ako ti je cilj nepostojanje vlade onda je stvarno sva potrosnja ista.
Ja sam uzeo NIP kao primer pork barrel potrosnje jer mi se ucinilo da najbolje odgovara ovom americkom terminu gde korist ima odredjena grupa ljudi a racun placaju svi. Siguran sam da u NIPu ima projekata koji odgovaraju ovom opisu.
A to za teritoriju i penzionere si u pravu.
Marko: "Prirodni" cenzus od 0.4% je posledica arbitrarne (dakle - sasvim artificijelne) odluke o 250 poslanika u parlamentu. Zašto ne 25? Zašto ne 2.5 miliona? Ili bilo koji drugi ceo pozitivan broj? Svi su podjednako prirodni.
Lazare: Cilj nije nepostojanje vlade. Cilj je da ne bude pljačke tj. da živimo civilizovano. Da za vladu, i sve ostalo, plaća onaj ko to čini dobrovoljno. A da se ne otima od onog koji to ne želi da plaća. Nužna posledica toga je da više ne može biti teritorijalnog monopola na silu i pljačku - i ne može biti vlade.
U pogledu ostalog se slažemo.
U pravu si Andrej, mislim da nam je najbolje da podjemo od stvari oko kojih se slazemo u svim buducim diskusijama :)
potpuno se slazem sa andrejom
Lazare, ja isto mislim da postoji neka razlika izmedju "normalne" javne potrosnje i pork barrelinga, ali mi nije sasvim jasno kako bih je definisao, a da to ne bude "pa znam sta je kad je vidim".
Tvoja definicija (otprilike - ono sto mi mislimo da treba da se finansira nije pork barreling, a ono sto ne treba jeste) nije dobra. Zasto? Pa zato sto se u Americi trosenje na odbranu smatra tipicnim primerom pork barrelinga, pocev od toga gde ce biti locirane vojne baze, pa do obezbedjivanja ugovora za Boing i ostale. To sto mi mislimo da drzava treba da finansira odbranu ne znaci da je sva potrosnja u toj oblasti ok. Bukvalno svaka drzavna politika ima redistributivne efekte, gde neko placa vise, a neko manje nego sto dobija od te politike. Po meni, pork barreling je samo ekstremni slucaj toga. Sustinski, mislim da se radi o "nijansama sive", a ne o crno-beloj podeli.
Andrej: Ja prirodni cenzus ne bih definisao kao 0,4%, nego kao 100% podeljeno sa arbitrarno utvrdjenim brojem poslanika. Nemam nista protiv 5%, ako to znaci da ima 20 poslanika.
Nisi u pravu Marko. Lundsbergov predlog da se izborne jedinice odredjuju po abecedi odnosno prezimenima glasaca, bi upravo eliminisale pork potrosnju i u slucaju odbrane. Kongresmeni ne bi imali motiva da se zalazu da se vojna baza sagradi u teksasu umesto u arizoni. Malo je verovatno da dovoljno ljudi koji se recimo prezivaju na A zivi u Teksasu da bi imali korist od nove vojne baze.
Inace danas ne mozes da zatvoris ili otvoris samo jednu bazu. Vec mora dovoljno kongresmena da se dogovori pa se zatvarju ili otvaraju u grupama.
Takodje, ako gledas po abecedi, tesko da ces moci da udovoljis samo penzionerima, tako da u vecinskom sistemu ni to nije problem.
Lundsbergov predlog je sjajan za americki vecinski izborni sistem.
Ja sam pomenuo jos policiju i sudstvo, koje se uglavnom finansiraju na lokalnom nivou tako da i ne predstavljaju problem po pitanju federalne potrosnje.
Kod nas, sa proporcionalnim sistemom, bi bilo fer da ljudi koji imaju najvise koristi vise i placaju. Siguran sam da znas primere ovakvih projekata kod nas. Ja sam i dalje ubedjen da neke stvari iz NIPa spadaju u ovu kategoriju. Juce si imao clanak u Blicu u kome gradonacelnik Uzica kaze da su miljenici vlasti i da ocekuju dosta novca iz NIPa. Tipican pork barrel.
Nismo se razumeli. Ja nisam komentarisao predlog sa prezimenom, vec ovaj "sto se vise tamo trosi treba vise i da plate" (treci bulit u tvom postu). Sto se prezimena tice, slazem se da bi to bio napredak. U stvari, bilo koji metod glasanja koji nije sistematski vezan za neku osobinu biraca (mesto boravista, godiste, pol, nacionalnost) je dobar. Problem moze da bude ako recimo madjarska imena cesce pocinju sa Z nego srpska. :)
Policija i sudstvo se u Srbiji iskljucivo finansiraju sa nacionalnog nivoa, odnosno iz drzavnog budzeta, tako da cela pork bareling rasprava u velikoj meri zavisi od konkretne situacije u konkretnoj zemlji. Sto su prihodi i rashodi centralizovaniji, vise sanse za tako necim. Sto znaci da ih treba decentralizovati sto je vise moguce i svesti transfere iz centralnog budzeta na minimum. I naravno, ukinuti politiku regionalnog razvoja. Politicki - nema sanse.
Ja uopste ne sporim da je NIP pun pork barrel projekata. Moja poenta je bila da je CEO NIP jedan veliki pork barrel. Uz dovoljno siroku definiciju pork barrelinga, cela javna potrosnja se moze tako shvatati.
Post a Comment