Omiljena ministarka

Ministarka Smiljanić odgovara na pitanje "Kada će biti uvedena konkurencija u fiksnoj telefoniji", za novi Ekonomist:

"Da bi bio uveden novi operator, ili novi operatori, u fiksnoj telefoniji potrebno je da Ratel, u saradnji sa Ministarstvom, izradi nekoliko pravilnika među kojima su najvažniji Pravilnik za izdavanje dozvola za izgradnju mreže i Pravilnik za univerzalni servis."

Ovo prvo ne znam baš šta je, ali ovaj drugi pravilnik deluje zanimljivo, posebno zato što mi se od početka činilo da će upravo to biti problem (pogledajte moj komentar na Slavišin tekst). Ministarka kaže da će problem univerzalnog servisa rešiti tako što će postojati fond u koji će telekomunikacione kompanije ulagati deo svog prihoda i iz koga će se finansirati širenje mreže fiksne telefonije u neisplative krajeve. Ideja, čini mi se, ima nekog smisla, ako već neće da prosto ukinu obavezu univerzalnog servisa i dozvole potpuno slobodno formiranje cena.

Zanimljivo mi je da ministarka kaže da "Obezbeđivanje osnovnih komunikacionih usluga Ministarstvo ne tretira kao socijalnu pomoć određenim kategorijama stanovništva, nego kao pravo svakog građanina na elementarni standard." Svaki građanin ima pravo i na hleb, pa nisam čuo da država subvencioniše pekare koje dostavljaju hleb po selima.

Sve je to manje bitno od sledeće rečenice: "Ministarstvo, zajedno sa Ratelom, planira da izrada i usvajanje pravilnika bude gotovo do kraja ove godine, tako da početkom 2008. sve bude spremno za uvođenje novih operatora u fiksnoj telefoniji."

Ako se plan ostvari, zaista će mi postati omiljena ministarka.