Pogledi dvojice poznatih srpskih liberalnih ekonomista na kosovski problem.
Jedan je "državotvoran", drugi "mundijalista":
Boško Mijatović u NSPM:
Prva tema koju ćemo razmotriti je pitanje da li će tvrda pozicija Srbije doneti velike i nenadoknadive ekonomske gubitke zemlji i njenim građanima. Moje je uverenje da neće. Evo zašto. Jedini potencijalni ekonomski gubitak može poteći od slabljenja podrške Evropske unije i kasnijeg učlanjenja u istu. A to nisu verovatne opcije. Jer, EU je odavno rekla da neće uslovljavati podršku Srbiji, i onu finansijsku, popuštanjem Srbije kod kosmetskog pitanja. I zaista, kažnjavanje Srbije od EU zbog borbe za sopstvene teritorije bilo bi vrlo ružno i niko u Evropskoj uniji ne sme krenuti tim putem. Makar otvoreno. Hoću reći da verujem da od dva kanala direktne finansijske podrške EU Srbiji onaj koji obuhvata budžetsku pomoć neće biti ugrožen. Još manji rizik postoji kod kreditiranja infrastrukture u Srbiji od EU, budući da i ona ima neposredan interes da se u Srbiji glavna infrastruktura, posebno ona saobraćajna, dovede u red jer predstavlja deo panevropskih mreža. Postoje i trgovinski preferencijali koje nam je EU dala, ali verujem da oni neće biti opozvani ukoliko ne popustimo, kao i da nisu previše bitni jer se primenjuju na proizvode koji su manje važni za Srbiju, ili su kvote relativno skromne ukoliko su važni... Onaj bitniji i atraktivniji mamac – učlanjenje Srbije u Evropsku uniju – stalno nam Holbruk, Polt i slični dobronamerni građani podmeću pod nos. Kažu, kod izbora Kosovo ili Evropa – opredelite se za Evropu. Naravno, dilema je lažna i predstavlja običnu političku propagandu. Naime, prijem Srbije u EU svakako nije izvestan, čak i da ovog trenutka predamo Kosmet. Jer, prvo, Evropska unija ima krizu identiteta posle neuspelog referenduma o ustavu i, drugo, EU ni sama nije raščistila dokle da ide na istok a da ne oteža sopstveno ionako teško funkcionisanje. Naime, njen složen sistem odlučivanja, sa svakodnevnim teškim cenjkanjima, može da funkcioniše samo među zemljama koje pripadaju istom civilizacijskom krugu, dakle u krugu zemalja koje ipak podjednakim očima gledaju na osnovne stvari i koje uživaju međusobno poverenje. S druge strane, uključenje balkanskih i sličnih istočnoevropskih zemalja donosi rizik pojačanja sukoba oko elementarnih stvari ...
Zaključak je da se samo deca mogu uplašiti na način na koji to neki pokušavaju da učine sa nama.
Vladimir Gligorov u Peščaniku:
Demokratska stranka bi imala još veće koristi od rešenja kosovskog spora, ali kada bi se za to zalagala, morala bi prvo da pređe u opoziciju. Za Demokratsku stranku Srbije to je apsolutno odlučujuće za sam opstanak stranke, o udelu u vlasti i da ne govorimo. Za Radikalnu stranku je to jedino političko pitanje koje je može u nekom času dovesti na vlast. U izvesnom smislu, vodeće srpske političke partije crpu političku podršku, a njihovi lideri vlast, iz onog izvora moći kojeg je otkrio Slobodan Milošević na Kosovu na početku svog političkog uspona. Velike i male političke karijere se još uvek prave na Kosovu...
Ukoliko se pregovori vode dok se ne dođe do dogovora, s tim da obema stranama odgovara postojeće stanje više nego bilo koje kompromisno rešenje, i ako nema arbitriranja posrednika ili Saveta bezbednosti Ujedninjenih Nacija kada je reč o mogućim rešenjima, dakle ako se vode pod uslovom da „nema unapred utvrđenog rešenja i rokova“, tada je vrlo verovatan spontan ishod, znači ishod do koga će doći evolucijom postojećeg stanja stvari, koji može da dovede do podele Kosova, ako ostane bilo šta da se deli, budući da nije lako predvideti demografska kretanja posebno među Srbima, i do integracije podeljenih delova sa Srbijom odnosno Albanijom.
3 comments:
Ja ne verujem da je odnos prema kosovu najvaznije pitanje za prosecnog glasaca u Srbiji. Mislim da je bitno ali da nije najvaznije. Pogotovu nije bitno za DS. Da sutra kazu da su za nezavisno kosovo, verovatno ne bi izgubili mnogo podrske.
Nemoj da si tako siguran. Kosovo verovatno nije bitno za prosecnog biraca DS-a, ali Tadicu verovatno nisu dovoljni samo glasovi DS-a, G17 i LDP-a da bi pobedio na izborima za predsednika. Zato DS-u Kosovo nije mnogo bitno (jer im ne treba 50% glasova), ali Tadicu licno jeste (jer njemu treba).
Ako pitas prosecnog biraca, on ce ti reci da su mu najbitniji problemi nezaposlenost, siromastvo, bla, bla, bla. Ali, kada treba da glasa, glasa za DSS, a oni o nezaposlenosti i siromastvu uopste ne pricaju.
I to ce, po meni, biti problem na sledecim izborima. Tadic ima Cedu s leva pa ne moze da se priblizi centru koliko mu treba da pobedi na izborima. Sa druge strane, Toma moze, jer mu niko ne preti sa desna. Jos ako Kostunica ne podrzi Tadica jasno i glasno i ako u medjuvremenu Kosovo proglasi nezavisnost, a Jeremic i Sutanovac tada ne urade ono sto bi narod hteo, eto Tome za predsednika.
Tadic moze da proba da se priblizi centru u prvom krugu i da rizikuje da Ceda dobije dosta glasova. Pitanje je da li bi te glasove uspeo da povrati u drugom krugu.
Tadic ce u drugom krugu dobiti ldpove glasace bez obzira na to koliko se priblizio centru, tako da ja ocekujem da Tadic dobija Nikolica u drugom krugu.
Ako je uspeo 2004 uspece ponovo, sad su mu sanse jos vece...
Post a Comment