Hugo Čavez nastavlja sa reformama. Venecuela u septembru menja vremensku zonu za dodatnih pola sata. Cilj je pravednija raspodela sunčevog svetla. Kao jedan od razloga se navodi pomoć siromašnoj deci koja kreću rano u školu. Kao da nije mogao da pomeri početak škole za pola sata.
Ušteda sunčevog svetla je počela da se primenjuje početkom 20. veka, a inicijator ideje William Willet je objasnio da bi produženi dan omogućio dužu rekreaciju (čovek je bio zaljubljenik u golf) i u isto vreme obezbedio uštede električne energije. Inicijativa je prošla ali ostaje pitanje da li dolazi do uštede električne energije.
Menjanje vremenske zone danas je više političko pitanje. U Šri Lanci se vremenske zone menjaju sa manje više svakom vladom. Valjda je pitanje koliko su različiti ili u skladu sa Indijom. Očigledno su isti razlozi u pitanju i u Venecueli.
Nisam siguran koje bi bilo libertarijansko rešenje i da li ga uopšte ima. Pretpostavljam da je uvođenje tržišta u ovaj sektor mogući odgovor. Svako može da prati vreme koje god hoće. Kako ne verujem da je to igde zabranjeno, odnosno kako ne postoji policija koja proverava časovnike, mislim da nema mesta libertarijanskoj kritici.
1 comment:
David Landes u Bogatstvu i siromastvu naroda daje dobar primer kako je kinesko racunanje vremena njih prilicno unazadilo.
Poenta je u tome da je car propisao da u Kini i dan i noc traju po 12 sati, tako da je trajanje jednog casa variralo iz dana u dan (bilo kratko zimi, a dugacko leti). To je potpuno onemogucilo Kineze da naprave casovnik, izum za koji Landes tvrdi da je izvrsio potpunu revoluciju u Evropi.
Post a Comment