Da bi ilustrovao ovu teoriju Džulijan Sajmon je 1980. ponudio opkladu Polu Erlihu, koji je predviđao skori kraj industrijske civilizacije zbog smanjenja ponude materijala za proizvodnju. Sajmon je dozvolio Erlihu da izabere koje god hoće materijale za proizvodnju (uključujući i naftu) i da izabere bilo koji datum u budućnosti za kraj opklade. Bez obzira na izbor datuma i proizvoda Sajmon je predvideo da će svi biti jeftiniji. Erlih je dao listu od pet proizvoda i svi do jednog su 1990, deset godina kasnije, zaista bili jeftiniji.
Pogledajte grafikon koji prikazuje cenu nafte od 1869 do danas. Iako je danas nafta oko $70 po buretu, prosečna dugoročna cena je oko $21. Da li će NIS zaista vredeti više za par godina ako se nafta spusti na svoju dugoročnu prosečnu cenu?
8 comments:
Post je naravno interesantan, ali ono što je u njemu ispričano nema nikakve veze sa privatizacijom NIS. Iako se to tako priča, vlada ništa ne pretpostavlja niti nudi bilo kakve argumente. Situacija je vrlo jednostavna: političari ne žele da se odreknu kontrole nad monopolom. Sve ostalo je dimna zavesa: "argumenti", "pretpostavke", ...
Oni se samo trude da proizvedu utisak da zaista nešto procenjuju i zaključuju. Dimna zavesa, ništa više od toga.
Đelić je rekao da se NIS ne prodaje danas jer će u budućnosti biti veća cena. Mada slažem se da to verovatno nije proizvod neke ozbiljnije analize već kao što Andrej kaže stvar kontrole.
Ne znam odakle ti to da cena NIS-a presudno zavisi od cene nafte? NIS-ove rezerve nafte su relativno male, a sve ostalo kupuje na trzistu. Ako skoci cena sirove nafte, NIS-u skacu i prihod i troskovi za isti iznos.
Cena NIS-a zavisi od dve stvari - cene prerade nafte i od marze u maloprodaji. Svetska cena prerade zavisi od traznje za gorivom i od ponude, odnosno od izgradjenih kapaciteta za preradu. Traznja ce verovatno da raste, a verovatno i broj rafinerija (mada, mozda nesto sporije zbog teskoca u dobijanju svih dozvola i saglasnosti za izgradnju). Tako da ocekujem da svetska cena prerade ostane otprilike tu gde je, znaci znatno ispod NIS-ove cene. Sto znaci da, ako ukinu Uredbu, od NIS-a ce ostati samo pumpe. Druga mogucnost je da neko dovoljno investira u rafinerije i spusti cenu prerade i i digne randman (strukturu proizvodnje) na svetski nivo.
Marza je sada limitirana na 5 dinara po litru. Pitanje je kolika bi bila kada bi se ukinula kontrola cena, ali ne verujem da bi bila znacajno veca od 5 dinara.
Sve u svemu, stvarno ne vidim kako cena NIS-a moze da bude mnogo veca od sadasnje.
Koje je onda tvoje racionalno objašnjenje za povećanje cene NIS u budućnosti, kao što tvrdi Đelić? Mislim pored kontrole.
Ja pretpostavljam da skuplja nafta znači veći profit za distributere ili rafinerije, kako hoćeš. Više prostora za veću maržu. To što je kod nas marža trenutno ograničena je nebitno, to se vodi kao privremena mera.
Koliko ja pratim berzu, Exxon ne vredi manje od kako cena nafte raste.
Ok, Exxon ima izvore nafte. Ali veća cena nafte veća marža veći profit. I u preradi i u prodaji.
Pretpostavka jeste nategnuta ali ne vidim šta je drugo čovek mogao da misli. Ne vidim kako bi niža cena nafte mogla da pomogne većoj ceni NIS. Glupo je pretpostaviti da će NIS postati najefikasniji prerađivač ili distributer, u svetu, regionu, gde hoćeš.
Lazare otkud tebi to da Boža Đelić ima neko racionalno objašnjenje? On da stvarno misli da će NIS toliko vredeti on bi sakupio drugare iz Davosa, uzeo kredit, kupio NIS i zaradio pet milijardi dolara.
Pa postoje bar dva nacina da cena NIS-a skoci. Prva je kresanje troskova kroz otpustanje svih nepotrebnih radnika. To ce svakako da uradi svako ko kupi firmu i verujem da se tu moze dosta ustedeti. Uz nase plate i uz dosta labavo sprovodjenje regulative vezane za zastitu okoline, mozda NIS i sa sadasnjom tehnologijom moze da bude konkurentan, ne znam. Druga mogucnost za porast cene NIS-a je porast kupovne moci stanovnistva, povecavanje broja automobila, povecavanje saobracaja (traznje) generalno. Treca mogucnost je da ce eventualna izgradnja naftovoda Konstanca-Trst znacajno sniziti nabavnu cenu sirove nafte, ne znam...
Sa druge strane, svaka nova pumpa koju napravi MOL, OMW, Hellenic ili Lukoil obara cenu NIS-a. Jos ako oni pocnu da kupuju pumpe koje su sada u vlasnistvu privatnika, NIS moze lako da propadne ako se ukine Uredba (tih pumpi ima oko 500, isto koliko ih ima i NIS... doduse, NIS ima mnogo bolje lokacije).
Smanjenje efikasnosti (otpuštanje) bi bilo uračunoto u cenu. Kao što si primetio, svako bi to uradio. Ista priča i sa tražnjom. Rast standarda, rast tražnje.
Meni se i dalje čini da bi veća cena nafte značila veći profit za NIS. Negde sam čitao da naftne kompanije nisu smanjivale marže kada su cene sirove nafte počele da skaču pre par godina. A i zašto bi. (Kritičan članak, nemam link, davno sam čitao).
Da li je Đelić mislio na cenu nafte kada je pričao o povećanju vrednosti NIS, ne znam, pretpostavljam. Moguće je da su Andrej i Slaviša u pravu i da se nije radilo o racionalnoj proceni.
Post a Comment