Ne kažem da naši akademici treba da budu digerati i svetske blogerske zvezde poput Cowena, Boudreauxa ili Boettkea, niti da naši blogovi treba da pomrače slavu CafeHayek-a ili Reason-a (blogovski deo časopisa). Mada, imajući u vidu sve prednosti blogerskog delanja, nije jasno zašto naša prof. dr. Perić-Detlić ne bloguje. Možda postoje dobri razlozi za to?
1. Blogovanje je relativno zahtevan posao, ma koliko blogeri uživali u tim slatkim mukama. Morate da pišete svaki dan ili svake nedelje, odnosno da održavate neki nivo redovnosti. Inače blog izdahne, kao onaj nesrećni Tamagotchi. Elem, srpski akademici, i to naročito oni koji ne razbijaju atome ili razmatraju seksualne navike morskog krastavca, dakle, oni su malčice…lenji. Znam kako je, i mene, brate, mrzi da pišem, jedva da sklepam nešto za te platne bodove, grdna muka. A zamisli da svaki dan nešto napišem!? Daj, kod nas bar 20% akademije jedva/nikako na mejlove ne odgovara (provereno!)
2. Blogovanje je po definiciji ne-akademskog karaktera. Za profesorku Perić-Detlić to automatski znači degradaciju i tektonski udar na teško stečeni autoritet. Kako može jedan univerzitetski profesor da radi isto što i tupave šiparice, zaludne domaćice i napaljeni libertarijanski aktivisti? Mora čovek da drži do svog statusa. Nisu svi svojevoljno degradantni kao neki čudak Cowen koji tvrdi suprotno: “It is not an intellectual step-down,” Cowen says of blogging. “I think a lot of academics do not feel that way…”
3. … If you blog and make a mistake, the world lets you know in 10 minutes.” Ha, možete da ispadnete budala, za tili čas. Profesorki Perić-Detlić to se nikako ne može desiti…strateški marketing!
4. Blogovi akademika razlikuju se od blogova šiparica po tome što mogu da sadrže dimenziju ZAŠTO o jadima te šiparice. Po tome se naučnici razlikuju od novinara i književnika. Time dolazimo do sledećeg logičnog razloga zašto srpska akademija ne bloguje: srpski akademici su sociolozi, ekonomisti…a treba da budu frikolozi i frikonomisti tj. da koriste svoja metodološka i teorijska oruđa da razmatraju sve i svašta. Bukvalno. Ako svoju metodologiju možete da primenite samo na našminkane statističke podatke i svoju autističnu teoriju koristite za objašnjenje nepostojećih ili besmislenih fenomena – onda ste mudrolog, sociolog, ekonomista itd. a akademsko blogovanje podrazumeva “using economics and data analysis to explore topics that are not normally talked about.” Tako kaže profesor Cowen.
5. Blogovanje je pretežno entuzijastična aktivnost. Ili bar tako počinje. Ne znam koliko ima blogova, akademskih posebno, koji su nastali kao foliranje. Za razliku od fol časopisa koji se sponzorišu poreskim parama srpskih, norveških ili finskih obveznika, žive život morskog krastavca i ne menjaju našu karmu ni za jotu. Dakle, blogovanje akademicima ne donosi bodove, ne donosi pare, ne donosi ugled. Sve to bloger-akademik već treba da ima. Sve to treba da je već odradio u naučnim časopisima i drugde.
1. Blogovanje je relativno zahtevan posao, ma koliko blogeri uživali u tim slatkim mukama. Morate da pišete svaki dan ili svake nedelje, odnosno da održavate neki nivo redovnosti. Inače blog izdahne, kao onaj nesrećni Tamagotchi. Elem, srpski akademici, i to naročito oni koji ne razbijaju atome ili razmatraju seksualne navike morskog krastavca, dakle, oni su malčice…lenji. Znam kako je, i mene, brate, mrzi da pišem, jedva da sklepam nešto za te platne bodove, grdna muka. A zamisli da svaki dan nešto napišem!? Daj, kod nas bar 20% akademije jedva/nikako na mejlove ne odgovara (provereno!)
2. Blogovanje je po definiciji ne-akademskog karaktera. Za profesorku Perić-Detlić to automatski znači degradaciju i tektonski udar na teško stečeni autoritet. Kako može jedan univerzitetski profesor da radi isto što i tupave šiparice, zaludne domaćice i napaljeni libertarijanski aktivisti? Mora čovek da drži do svog statusa. Nisu svi svojevoljno degradantni kao neki čudak Cowen koji tvrdi suprotno: “It is not an intellectual step-down,” Cowen says of blogging. “I think a lot of academics do not feel that way…”
3. … If you blog and make a mistake, the world lets you know in 10 minutes.” Ha, možete da ispadnete budala, za tili čas. Profesorki Perić-Detlić to se nikako ne može desiti…strateški marketing!
4. Blogovi akademika razlikuju se od blogova šiparica po tome što mogu da sadrže dimenziju ZAŠTO o jadima te šiparice. Po tome se naučnici razlikuju od novinara i književnika. Time dolazimo do sledećeg logičnog razloga zašto srpska akademija ne bloguje: srpski akademici su sociolozi, ekonomisti…a treba da budu frikolozi i frikonomisti tj. da koriste svoja metodološka i teorijska oruđa da razmatraju sve i svašta. Bukvalno. Ako svoju metodologiju možete da primenite samo na našminkane statističke podatke i svoju autističnu teoriju koristite za objašnjenje nepostojećih ili besmislenih fenomena – onda ste mudrolog, sociolog, ekonomista itd. a akademsko blogovanje podrazumeva “using economics and data analysis to explore topics that are not normally talked about.” Tako kaže profesor Cowen.
5. Blogovanje je pretežno entuzijastična aktivnost. Ili bar tako počinje. Ne znam koliko ima blogova, akademskih posebno, koji su nastali kao foliranje. Za razliku od fol časopisa koji se sponzorišu poreskim parama srpskih, norveških ili finskih obveznika, žive život morskog krastavca i ne menjaju našu karmu ni za jotu. Dakle, blogovanje akademicima ne donosi bodove, ne donosi pare, ne donosi ugled. Sve to bloger-akademik već treba da ima. Sve to treba da je već odradio u naučnim časopisima i drugde.
Neko bi rekao da akademsko blogovanje liči na ono što ekipa oko Dawkinsa i Pinkera zove Treća kultura. U stvari, nije. Blogovanje à la Marginal revolution jeste neka Četvrta kultura. Odnosno, nije poenta akademskog blogovanja u tome da se docira, da se populariše nauka, ono kao, nauku mladima, nauku narodu, uneti nauku u svet. Fora je uneti svet u nauku.
No comments:
Post a Comment