Slavišin post o obaveznom glasanju me je podsetio na suprotni predlog - ograničavanje biračkog prava za određene kategorije ljudi. Za to se može izneti više primera i argumenata. Jedan - sada u Srbiji i u skoro svim drugim zemljama nije dozvoljeno glasanje onima koji su mlađi od 18 godina. Dva - u Americi nije dozvoljeno glasanje svima koji imaju prebivalište u gradu Vašingtonu. Tri - kada bi pitali ljude u Srbiji "da li svima treba dozvoliti da glasaju?", odgovor bi sasvim sigurno bilo većinsko NE (na primer, poznajem mnogo ljudi koji misle da starijima od 70 godina ne treba dozvoliti da glasaju).
Što se mene tiče, mislim da pitanje ko može da glasa uopšte nije od presudnog značaja. Mislim da je mnogo važnije pitanje - "o čemu uopšte može da se glasa?". I tu dolazimo do kvake 22. Mislim da o tome ko može da glasa ne bi trebalo da se odlučuje demokratski, jer imam utisak da bi narod vrlo rado mnogima ograničio pravo glasa - svima onima koji ne misle kao on. Biračko pravo treba da svima bude garantovano Ustavom, koji ne može lako da se menja.
2 comments:
Baš tako, pravo glasa treba da je što šire, ali domen odlučivanja glasanjem treba da se bitno suzi. S jedne strane, demokratija je nezamenljiv mehanizam sprečavanja kvarenja vlasti, jer obezbeđuje konkurenciju i mirnu smenjivost vlasti. S druge strane, ne sme se demokratija apsolutizovati, jer se tada pretvara u tiraniju većine (koja ubrzo postaje tiranija manjine). Opseg demokratskog odlučivanja treba ograničiti i pisanim (Ustav, podela vlasti horizontalno i vertikalno) i nepisanim pravilima. Život i druga ljudska prava, kao i svojina, moraju biti zaštićeni od preglasavanja. Ono o čemu je legitimno glasati samo su oni zajednički poslovi koji su neizvodivi/neisplativi u privatnom aranžmanu, pri čemu je teret dokazivanja da o nečemu treba glasati na strani države.
Mala dopuna, u Vašingtonu glasaju na predsedničkim izborima, imaju jedan elektorski glas. Ne glasaju za Kongres (odn. glasaju i tu za nekakve posmatrače u Kongresu koji nemaju pravo glasa).
Post a Comment