Kambodža ima maksimalne ekonomske slobode i praktično nema državnih monopola. Rast GDP-a im je u proseku preko 10% dok je prošle godine bio skoro celih 14%. Koliko je meni poznato, ovo je jedina zemlja koju MMF savetuje da troši više novca iz budžeta na investicije. Vlada Kambodže odbija jer smatra da prevelike državne investicije obeshrabruju privatne investicije i da nisu održive na dugi rok. Sjajno! Impresioniran sam ekonomskom politikom u Kambodži.
Sa druge strane, u nedelju su po drugi put u istoriji održani lokalni izbori u Kambodži (vidi sliku predsednika vlade). Vladajuća partija je osvojila najviše glasova (nezvanično oko 55% ) što nikoga nije iznenadilo. Kambodža je jedna od retkih zemalja u okruženju koja organizuje izbore, ali je ipak jako daleko od potpunih političkih sloboda. Freedom House izveštaj i dalje smatra Kambodžu neslobodnom.
Kambodži se zamera to što nema slobodne medije, česta hapšenja aktivista i političke intimidacije. Na primer, jedan od vodećih opozicionih lidera, bivši predsednik vlade, nalazi se u egzilu jer je u nekoliko ekspeditivnih procesa pred izbore osudjen na skoro dve godine zatvora. Ovaj lider je takođe tužen zbog preljube, što po novousvojenom zakonu može da mu obezbedi od jedne do tri godine zatvora. Ne treba pominjati da nikome osim bivšem premijeru još nije podignuta optužnica po ovom zakonu.
U principu, i dalje smatram da će ekonomske slobode proizvesti političke slobode, ali mi zaista nedostaje neki savremeni primer. Ne bih imao ništa protiv da Kambodža bude prva zemlja koja će potvrditi ovo pravilo.
PS
Čitaoci Tržišnog rešenja su dobrodošli u Kambodžu gde mogu iz prve ruke da se uvere u stanje ekonomskih i političkih sloboda. Smeštaj obezbeđen.
2 comments:
Ne znam šta bi tačno bio "savremeni" primer, ali primer Čilea je vrlo poučan. Pinočeova diktatura (1973-1989), koliko god da je bila krvava što se tiče progona neistomišljenika, ubistava političkih protivnika (preko 3.000) i haranja tajne policije (po zemlji i inostranstvu), toliko je ostavila i ponešto što koristi kasnijim generacijama - ekonomske reforme, koje su učinile Čile jednom od ekonomski najslobodnijih zemalja sveta i uzorom za ekonomske reforme u drugim zemljama. Kad su se stekli međunarodni uslovi (pad Berlinskog zida), tranzicija u demokratski poredak je izvršena relativno mirno i isti je danas vrlo stabilan. Rezultati ekonomskih reformi su ostali, pa čak i sadašnja predsednica i bivši predsednik (koji su oboje socijaldemokrati-trećeputaši) nisu tu ništa menjali.
Da mozda Cile, ali u Cileu smo imali politicke slobode pre pinocea ako se ne varam. Mislim da se pitanje vise odnosi na zemlje koje nisu imale politicke slobode ranije, ali su se vremenom razvile pod pritiskom ekonomskih sloboda. Mozda lupam, ali kao naprimer burzoaska revolucija u francuskoj.
Post a Comment