Danas je veliki dan! Prema anketama od petka, izgleda da ćemo u drugom krugu videti Sarkozija (ankete: podrška od 27 do 30 posto) i Raojalovu (ankete: podrška od 22 do 26 posto). U nekim istraživanjima Bajru se približava Segolen, ali uglavnom je na nivou Le Pena (oko 16-17 obojica). Naravno, kod Le Pena treba računati na „faktor radikali“, jer ljudi ne govore uvek da će glasati za njega. Ipak, postoji i faktor „Filip de Vilije“ koji bi mogao da poništi ovu latentnu lepenovštinu. De Vilije bi mogao pokupiti nekoliko procenata na priču francuskog konzervativizma. To znači ukratko ovo: evroskepticizam, antiglobalizam, ekonomski protekcionizam, forsiranje SME, fleksibilizacija tržišta rada, PLUS katolicizam, otvoreni antiislamizam, PLUS fetiš manuelnog rada, PLUS predlog da se uvede obavezna „patriotska služba“ za sve mlade u trajanju od šest meseci. Mada, Le Pen se trudio da proširio svoje biračko telo među „subalternima“ pariških predgrađa, držeći tirade Magrebljanima o tome kako ih je Francuska zaboravila i da su oni punokrvni Francuzi. Možda ovo može samo da ga košta, da otera ljude De Vilijeu. Ko zna...
Liberalizam u programima kandidata? Ovu jednačinu mesecima pokušavaju da reše ljudi sa Libérte Chérie . Nisu uspeli. Sve je to umuljano u solidarizam i „francuzizam“, potreban je vrlo osetljiv detektor da bi se izmerile liberalne čestice. Sarkozi je nekakav liberal-jakobinac, Roajalova je ispala više retro (država dadilja) u poređenju sa Bajruom koji hoće da inovira mama-državu i pretvori je u pravu trećeputašku vaijantu...
Da, Bajru. Nisam sigurna da je dobra odluka stranke Alternative Libérale da se zvanično podrži Bajru. O tome se sada otvoreno diskutuje među francuskim liberalima. Bajru je otvoreni trećeputaš, „klintonovskog tipa“, samoineovani pomiritelj levice i desnice...Nije tražio ukidanje subvencija državnim firmama, skoro da potpuno ignoriše pitanje poreske politike, zalaže se za neke veoma socijalne zahvate u javnom sektoru. Ispostavilo se da neki drugi kandidati, kroz svoje koktel-ideologije predlažu više tržišnih rešenja...
Dakle, Bajru (i Roajalova) ignorišu kobna pitanja poreske politike, dok De Vilije, Le Pen i Sarkozi daju neke predloge. De Vilije predlaže ukidanje „poreza solidarnosti“ za bogate (ISF - Impôt de Solidarité sur la Fortune, plaća se na imovinu veću od 760 hiljada evra) za koji kaže da je ideološki porez. Le Pen se zalaže za "fiskalni šok" smanjenja marginalne poreske stope. Sarkozi predlaže smanjenje tzv. bouclier fiscal ("fiskalnog štita") na 50%, u odnosu na sadašnje ograničenje da porez na prihod ne može preći 60% prihoda. Bajru se protivi ovome, smatrajući da je u redu ako bi se npr. kroz formu poreza ISF oduzme više od 60% prihoda „bogatašu“. Pored toga, Bajru zastupa uvođenje ekološkog poreza (carbon tax).
Pitanje nezaposlenosti predstavlja glavnu temu svih ključnih kandidata, a sve ih povezuje „kult rada“ u govorima. Sarkozijeva parola „raditi više, da bi se zaradilo više“ postala je reper za ostale kandidate. Svi su imali nešto da kažu o 35-časovnoj radnih nedelji, jedino se Roajalova nije eksplicitno odredila prema ovome. Sarkozi predlaže „vraćanje izvesne slobode“ i smanjenje socijalnih davanja na prekovremeni rad, kako bi se „više radilo i više zaradilo“. De Vilije je na istoj liniji, ali nešto radikalniji, budući da on predlaže da se vrati sloboda pregovaranja između poslodavca i zaposlenog. Bajru se zalaže za ukidanje poreskih opterećenja na prekovremeni rad, ali Bajru ima druge socijalne planove: npr. izgradnju 20.000 „hipersocijalnih“ stanova. Sarkozi i Le Pen predlažu ukidanje nejednakog statusa radnika u privatnom sektoru i državnim firmama, ali vrlo stidljivo. Što se tiče pitanja urušavanja neodrživog penzionog sistema, niko ozbiljno ne ulazi u ovu temu.
Da sumiram: nije lako biti liberal u Francuskoj danas. I ne samo danas. Nema lakog rešenja i nema Mr.Right kandidata. Još uvek važi ono što sam čula na jednom samitu: da li je to neki poseban francuski usud da ništa istinski liberalno ne može da se ukoreni tamo, od Tokvila do danas?
No comments:
Post a Comment