Ovo je Donald McCloskey o takozvanoj Coaseovoj teoremi -- članak koji sam hteo da linkujem u komentarima ali link nije radio.
McCloskey je jedan od najboljih pisaca u ekonomiji, naročito u oblasti metodologije. Takođe i veliki erudita, koji drži katedre i objavljuje u mnogo drugih oblasti. Da sve to bude zanimljivije, Donald je pre nekoliko godina postao Deirdre. Više o tome na njenom vebsajtu.
2 comments:
Koliko god trivijalno zvucalo, "Koazova teorema" (znaci, ne prava, nego ova pod navodnicima) se zaista svodi na "kada nema transakcionih troskova, resursi idu onome ko najvise ponudi."
Medjutim, jedna tako ocigledna i trivijalna stvar je, po meni, ipak izvrsila potpunu revoluciju u posmatranju eksternih efekata. Sa jedne strane, olaksala je posao sudijama u imovinskim sporovima, koji sada mogu da kazu "kako god da presudim, sa drustvenog aspekta nema veze - znaci, ne mogu da pogresim".
Sa druge strane, i mnogo bitnije, izbila je jedan od argumenata za intervenciju drzave (nama su na Ekonomskom fakultetu u Beogradu punili glavu primerima poput seljaka koji gaje cvece i pcele i kako, zato sto ne uzimaju eksterne efekte svoje proizvodnje na onog drugog ima logike da im drzava "pomogne" da saradjuju, odnosno da subvenicionise i jednog i drugog?). Posle Coasa sve to pada u vodu i ostaju samo situacije sa velikim brojem ucesnika gde su pregovori zaista teski i skupi - recimo zagadjenje vazduha.
I trece, meni licno najvaznije, Kouz je pokazao da steta nastaje ne zbog delovanja samo jedne strane, nego zbog uzajamnog delovanja obe strane. A ko treba da prestane sa svojim delovanjem, ili koga treba opreyovati, uopste nije ocigledno.
U tom smislu, Coasova teorema jeste trivijalna, ali mi sada trivijalno deluje i ideja marginalnih troskova, na primer. To sto je trivijalno, ne mora da znaci da nije genijalno.
I na kraju, jedna sasvim licna stvar. Za cetiri provedene godine na EF u Beogradu, niko mi nije ni POMENUO Kouza. Cujem da ga sada pominju. Izgleda da "bolonjski proces" ipak funkcionise. :)
Kakvog Coasa, niko nije pomenuo Hayeka, Friedmana, Stiglera, nikoga. U Razvoju ekonomske misli su pominjali neke ekonomiste, uglavnom Kejnza, ali u onoj konfuznoj knjizi iz koje se ništa ne može razaznati a kamoli naučiti. Da nije bilo Global Booka i danas bi ziveli u mraku.
Post a Comment