Čudesno jak dinar

Za Mlađena Kovačeviča rast dinara je čudo:

Као један од индикатора пада конкурентности привреде, али истовремено као последица прецењене вредности националне валуте, јесте изражен раст спољнотрговинског и дефицита текућих трансакција са иностранством. ...
Додајмо да је у прошлој години био готово девет пута већи него 2000. године. Иако у таквим условима вредност динара расте, а приори је јасно да је то последица стицаја околности, боље рећи тешких деформација и на страни понуде и на страни тражње девиза. Поготово је нелогично да је амерички долар толико изгубио вредност према динару, ако се зна да Србија ни у једној битној делатности, у последњих неколико година, па ни у 2006, није смањила огроман јаз у односу на привредна кретања у САД.

Akademik Kovačević iznosi teoriju da spoljnotrgovinski bilans i kurs zavise od konkurentnosti; da konkurentnost Srbije pada u odnosu na SAD a deficit raste; ali da dinar, umesto da zbog toga pada u odnosu na dolar, nekako ipak raste.

Dakle iznosi teoriju, onda kaže da je stvarnost demantuje, i onda to nazove čudom! Kaže nelogično je. Ne pada mu na pamet da mu je možda teorija pogrešna. Teorija je u redu, ali greši dinar, nije obavešten u kojem smeru treba da se kreće.

Već sam se izjašnjavao na blogu i drugim mestima, ali da ponovim šta mislim o ovome: Kurs dinara raste zbog velikog priliva investicija, doznaka i donacija u zemlju i što Vlada ograničavanjem izlaska kapitala i destimulisanjem uvoza ne dozvoljava devizama da izađu iz zemlje. Deficit postoji zbog te iste stvari, velikog priliva deviza. Da nema ograničenja izlazu deviza iz zemlje deficit bi bio još veći (što bi bilo dobro) a kurs dinara prirodno niži (što bi takođe bilo dobro). Takozvana konkurentnost nema veze sa ovim. I spoljnotrgovinski bilans i kurs su najvećim delom posledica kapitalnih tokova.