U mnogim prikazima debata vezanih za uzroke i posledice Velike depresije u Americi koje sam imao prilike da čitam do sada, navode se dva različita tipa odgovora na to pitanje: jedan, tradicionalni kejnzijanski i njudilovski, koji kaže da je tržište sa svojim inherentnim nestabilnostima bilo uzrok krize koju je država morala da reši, i drugi tuip odgovora, po kome nije bila reč o grešci tržišta već o pogrešnoj državnoj politici, i to se drugo gledište pripisuje uglavnom nedavno preminulom Miltonu Fridmanu. Smatra se da je on dao free market teoriju uzroka poslovnog ciklusa i posebno Velike depresije.
Ovde je odličan članak koji pokazuje koliko je to pojednostavljeno, a možda i sasvim pogrešno gledište. Sam Fridman zaista jeste okrivio FED za Veliku depresiju, ali ne za to što je nekontrolisanom ekspanzijom kredita 20 ih godina stvorio vrlo visoku relativnu inflaciju, virtuelno niske kamatne stope i poremetio međuvremensku alokaciju kapitala, što je sve vodilo preinvestiranju u kapitalno intenzivne projekte, već stoga što nije uspeo da odži stabilan nivo cena koji on smatra monetarnim idealom, što je dozvoilo deflatorni kolaps u jednom trenutku. Drugim rečima, što nije bio dovoljno uporan u pumpanju bankarske inflacije i odžavanju niskih kamata! Tako gledano, Fridmanovo objašnjenje bi zapravo bilo jednako inflacionističko kao i kejnzijansko - ono što on zapravo kaže jeste da je sve bilo u redu do pojave deflatornog pritiska i na kraju juriša na banke, a da se katastrofa mogla izbeći proglašenjem neradnog dana i odbijanjem isplata kredita dok se ne naštampaju dodatne pare za komercijalne banke. Dakle, zaključak bi bio da je FED vodio nedovoljno doslednu inflacionističku politiku.
Naravno, ostaje otvoreno pitanje da li su za dužinu i oštrinu depresije bili odgovorni stepen inflatornog preinvestiranja ili nedovoljno brza reakcija na deflatorno dezinvestiranje. To je i dalje predmet debate: čak i neki Austrijanci, poput Robinsa i Haberlera, su kasnije prihvatili fridmanovsko gledište da se Velika depresija mogla ublažiti monetarnim ad hoc merama. Ali, važno je zapaziti da to gledište može da bude označeno ovako ili onako, ali najmanje kao nekakva "free market" teorija poslovnog ciklusa.
17 comments:
Koliko se ja secam, Fridman je kritikovao Fed ne zato sto "se nisu dovoljno mesali" (nisu dovoljno odstampali para), nego zato sto su se "previse mesali" (povukli previse para iz opticaja).
Tekst u linku je zanimljiv i, verujem, tacan. Tacno je da je Fridman ocekivao da "drzava" resi problem, ali to zato sto ga je sama i stvorila i jer je samo ona i mogla da ga resi. Ako je Fed povukao previse novca iz opticaja, onda meni najnormalnije deluje poziv Fed-u da vrati deo tog novca.
Moram priznati da mi cela ova prica pomalo lici na situaciju kada je Mizes rekao Fridmanu, Stigleru, Robbinsu i Knightu "You're all a bunch of socialists!". Mislim da nas suvise malo ima da bi gubili vreme i energiju u raspravama ko je dosledniji i veci liberal.
Amin, brother! Sto bi (otprilike) rekao pravoverni Rotbard> slobodari sa velikim (slovom) L! slobodari sa malim L! ujedinite se...
Ne slazem se. To sto ljudi koji se deklarisu kao libertarijanci ima malo ili manje nego sto bismo mi zeleli, ne znaci da debate treba da budu ucutkane u ime "mira u kuci". Protiv sam lazne solidarnosti.
Ja sam imao zestoke rasprave sa nekim Autro-Libertarijancima koji nisu nikako hteli da priznaju Fridmanove zasluge u sirenju opstih libertarijanskih ideja (jer on nije "nas"). Ali, to sto verujem da je Free to Choose knjiga koja je pojedinacno mozda najvise ucinila za "stvar" u poslednjih 30 godina, ne znaci da moram izbegavati kritiku njegovih koncepata za koje verujem da su pogresni i da donose mnogo stete, samo zato sto nas "ima malo". Ovo pitanje poslovnog ciklusa je jedno dosta tehnicko pitanje, ali ima i opste teorijske implikacije. Mozete kritikovati austrijsku kritiku Fridmana i reci da je on u pravu, a ne Rothbard, Hayek ili De Soto, ali nemojte protestovati protiv same ideje osporavanja Fridmana.
Ne mislim da taktika vojnickog zbijanja redova i "osuda sektasenja" i levih i desnih skretanja, a u ime "akcionog jedinstva naprednih snaga" prilici liberalima. Otvorena debata i odsustvo svetih krava je nasa pozicija (bila oduvek).
Mizes.org po običaju, da svoju iskrivljenu interpretaciju pa je onda efektno kritikuje. Ispade da je Friedman zagovarao inflacionističku politiku, što je smešno. Fridman je bio protiv centralnih banki i za konstantni obim novčane mase a da cene zbog produktivnosti padaju (a pošto je video da to neće proći onda za konstantni porast tako da cene stoje). ALi pošto je činjenica da Fed postoji i da je već zeznuo stvari on raspravlja šta Fed treba da uradi. Ako je novčana masa pala za 30% za vreme Depresije, zaslugom Feda, šta predložiti nego da se poveća za toliko? A kad se to uradi ukinuti Fed.
Mislim da je Fridman cak i sam priznao da je, kada je pocinjao da se bavi ekonomijom, bio Kejnzijanac, kao gotovo i svi tada. Cast izuzecima - recimo Mizesu i Hajeku.
Ja sam recimo njegovu kritiku politike Fed-a tokom velike depresije shvatio upravo kao dokaz kakvu stetu drzava moze da napravi i kako da bi "izvadila stetu" moze da uvede drzavu u jos vecu bedu.
U tom smislu, njegovo zalaganje za drugaciju monetarnu politiku nisam shvatio kao antiliberalnu , vec sam je video kao pragmatican pristup - umesto da predlozi ukidanje Fed-a i bude ismejan, on je predlozio reformu funkcionisanja Fed-a koja je do sada u velikoj meri prihvacena sirom sveta i koja dosta dobro funcionise. A koja, buduci da je zasnovana na jasnim pravilima koja svi poznaju, sustinski ukida diskreciju Fed-a jer je svaki potez manje-vise predvidiv.
Sto se debate tice, nisam uopste mislio da se "o tome ne sme pricati!" Jednostavno, mislim ono sto sam rekao, a to je da ne treba da trosimo energiju na to, jer je, cini mi se, mozemo pametnije upotrebiti.
Jednog dana, kada pobedimo, mozemo da raspravimo po kome cemo nazvati glavnu ulicu - po Fridmanu ili Mizesu :)
"Ako je novčana masa pala za 30% za vreme Depresije, zaslugom Feda, šta predložiti nego da se poveća za toliko? A kad se to uradi ukinuti Fed."
A ko ce onda da brine za stabilnost cena? Ja nisam nikad cuo da se Fridman zalagao (gresim li?) za konstantnu novcanu masu, gde bi onda stabilizacionisticka doktrina bila samo takticko prilagodjavanje. Naprotiv, on je bio ucenik Irvinga Fishera koji je bio doktrinarni stabilizacionista, tj verovao je u stabilnost cena kao monetarni ideal. Ako je prirodna tendencija konkurentske privrede deflacija, a ti stabilne cene smatras idealom, onda si ti inflacionista, zar ne?
Ovo nije vazno zbog etiketa da li je neko ovakav ili onakav, vec zbog samog problema ekonomskog ciklusa. Ako je relativna inflacija kreator poremecaja, onda bi fridmanovski, umereni inflacionizam mogao da bude i opasniji od ekstremnog kejnzijanskog, jer zbog iluzije stabilnosti sprecava da vidimo poremecaje u relativnim cenama.
"U tom smislu, njegovo zalaganje za drugaciju monetarnu politiku nisam shvatio kao antiliberalnu , vec sam je video kao pragmatican pristup - umesto da predlozi ukidanje Fed-a i bude ismejan, on je predlozio reformu funkcionisanja Fed-a koja je do sada u velikoj meri prihvacena sirom sveta i koja dosta dobro funcionise. A koja, buduci da je zasnovana na jasnim pravilima koja svi poznaju, sustinski ukida diskreciju Fed-a jer je svaki potez manje-vise predvidiv."
Zar nije obratno slucaj - FED upraznjava kejnzijansko stimovanje kamatnih stopa da se utice na nivo poslovnih aktivnosti, a ne cilja porast novcane mase, najmanje konstantan?
U jednom svom cuvenom intervjuu Fridman je zestoko napao Hajeka, Rotbarda i Robinsa i ostale autrijance za teoriju o "necinjenju" vis a vis poslovnog ciklusa. Ako se slagao sa njima u pogledu ukidanja FED-a, zasto ih onda kritikuje zbog tog gledista?
Ja nisam nikad cuo da se Fridman zalagao (gresim li?) za konstantnu novcanu masu, gde bi onda stabilizacionisticka doktrina bila samo takticko prilagodjavanje.
To je napisao u knjigi Capitalism and freedom
Toga se ne secam tacno (voleo bih da znam tacan kontekst), ali se secam da u Free to Choose pise o rastucoj novcanoj masi po konstantnoj stopi i stabilnim cenama, sto je njegova glavna teza.
Osim toga, cisto logicki gledano,kako moze istovremeno teorijski biti za konstantnu novcanu masu i hvaliti 20-e godine proslog veka (pre kobnih gresaka za smanjenjem novcane mase u sred krize) u Americi kao period zdrave ekonomske politike, kad su cene tada bile stabilne a novcana masa rastuca?
On se zalagao za stabilan NIVO cena, sto uz rastucu proizvodnju zahteva rastucu kolicinu novca u opticaju. Zato je predlagao da kolicina novca u opticaju raste otpilike po stopi po kojoj se uvecava GDP. Da li je to dobro ili lose, zasto i kako to treba raditi je posebno pitanje....
Medjutim, hteo bih da vratim diskusiju na sustinu... Sustina, bar kako je ja shvatam, Fridmanove analize Velike depresije nikada nije ni bila da se kaze "kako je Fed trebalo da se ponasa". Sustina je u tome da su Kejnzijanci Veliku depresiju koristili kao kljucni argument da dokazu da drzava MORA da se mesa u ekonomiju. Fridmanova analiza je dokazala (bar po meni) da je upravo zbog drzavnog mesanja depresija bila ostrija nego sto je morala da bude.
Dakle, njegova analiza Velike depresije nije ni bila zamisljena kao jos jedan dokaz da je slobodno trziste superiorno resenje, vec kao dokaz da je ceo Kejnzijanizam zasnovan na pogresnoj pretpostavci - da je za Veliku depresiju krivo trziste. I mislim da je u tome uspeo.
Argument koji koriste na mizes.org bi se mogao primeniti i na vaucere za obrazovanje. I tu bi se moglo reci da je Fridman intervencionista koji se zalaze da drzava finansira prosvetu... Ja to svakako ne bih tako tumacio.
Toga se ne secam tacno (voleo bih da znam tacan kontekst), ali se secam da u Free to Choose pise o rastucoj novcanoj masi po konstantnoj stopi i stabilnim cenama, sto je njegova glavna teza.
Nisam dobro prečitao zato malo popravljam. U Capitalism and freedom je napisao, da trebaju CB dati denar u obtok po rastucoj novcanoj masi po stopi među 3-5%.
"On se zalagao za stabilan NIVO cena, sto uz rastucu proizvodnju zahteva rastucu kolicinu novca u opticaju. Zato je predlagao da kolicina novca u opticaju raste otpilike po stopi po kojoj se uvecava GDP. Da li je to dobro ili lose, zasto i kako to treba raditi je posebno pitanje.."
Dakle, zalagao se za ideal stabilnog nivoa cena, a ne konstantne novcane mase, vec konstantno ili blago RASTUCE novcane mase, dakle ralativne inflacije. To sam i ja tvrdio, a nekoliko vas osporavalo.
To ujedno ukazuje i na sustinu problema: da li kod Fridmana postoji nesto kao teorija poslovnog ciklusa. Ili integracija mikro i makroekonomske teorije. Mislim da je ocigledan odgovor da ne postoji jer nije jasno kako mogu biti povezani uvidi teorije cena koji govore da je pad cena normalno stanje ekonomije u kojoj raste produktivnost tj ponuda dobara i usluga, sa makroekonomskom dogmom o stabilnim cenama. Poenta teksta na mises.org je da ne moze biti okvalifikovano kao free market stanoviste ni jedno koje postulira stabilnsot cena kao ideal, jer ono postulira dalekosezni vladin intervencionizam u kreditne i monetarne stvari.
Tacno je da postoji opsta percepcija Fridmanovog monetarnog stanovista kao free market. Prvo zbog nejgove opste reputacije, a drugo zbog toga sto je optuzio FED kao krivca. I teve jer je za manje diskrecije od kejnzijanaca. Ali, kejnzijanci kazu, pa i sam Fridman priznaje da je uzrok Velike depresije bilo trziste, da se dakle moralo intervenisati ovako ili onako, a da je samo pocinjena tehnicka greska u nacinu na koji se intervenisalo (povlacenjem novca i nastavljanjem isplata - ispade cak da je FED mnogo vise bio free market od Fridmanovog predloga!). To kaze i sam Fridman koji napada austrijance zbog "do nothing teorije". Neslaganje Fridmana i kejnzijanaca nije oko uzroka poslovnog ciklusa vec oko nacina tehnicke upotrebe centralne banke da se sam ciklus (koji je izazvan od strane trzista) predupredi tj stabilizuje.
Inace, slazem se da je 60-ih godina Fridmanova pozicija izgledala kao libertarijanski ekstremizam, ali je tada mnogo toga sto danas smatramo mainstreamom bilo smatrano libertarijanskim ekstremizmom. Ne treba u principijelnim procenama danas da se ogranicavamo na horizont 60-ih godina. Danas je jasno da je Fridmanova pozicija u monetarnim stvarima inflacionisticka i intervencionisticka, iako je on u celini gledano, na drugim poljima uradio mnogo na promociji ideja slobode.
Kada je vec pomenut navodni Fridmanov intervencionizam u obrazovanju, samo jedna dopuna> Drago mi je sto je PrviMarko primetio ono sto tvrdi Libertarijanci obicno ne vide. Fridman se zalaze (i to je narocito jasno u novijim tekstovima) za vecu ponudu obrazovnih usluga koja ce u krajnjoj liniji dovesti do umiranja losih skola&usluga. U tom smislu nema niceg loseg u tome da postoje vauceri, charteri, skole u vlasnistvu roditelja, EMOs, homeschooling, i sva razna cuda koja cvetaju (hteli to nastavnicki sindikati i birokrate ili ne). Cak mi ne smeta ni to sto Hillary C. gura vaucere (doduse, najgore vrste>parcijalnog tipa i samo u visokom sk.) Neka cveta hiljadu cvetova, inace ce biti korova do guse. To je Fridman dobro kapirao i u svojoj 90 godini!
Znam da ce ovu Fridmanovu poziciju mnogi shvatiti kao evolucionizam hajekovskog tipa, ali danasnje obrazovanje ne moze doziveti transformaciju (bilo gde) tako sto se pritisne dugme za privatizaciju i sve bude gotovo dok kazes REVOLUCIJA.
A uloga drzave vrlo je slicna fenomenu o kome raspravljate. Drzava je napravila monopol i haos u obrazovanju (posredno i neposredno, zavisi o cemu pricamo) i to je mnogo pre Kejnsa, pa sada nije moguce ispraviti stvari tek tako bez njene intervencije. Sto znaci da moraju postojati drzavni vauceri (manje ili vise kontrolisani), charteri i slicne stvari...
Ivan: "pa i sam Fridman priznaje da je uzrok Velike depresije bilo trziste"
Ben Bernanke: "Regarding the Great Depression. You're right, we did it. We're very sorry." (Friedmanu, nedavno)
Pa celi smisao Friedmanovog monetarnog rada je da je Fed kriv. Ima hiljade stranica sa statistikom u kojima pokazuje da depresija nije ni bilo sve do formiranja Feda, da Fed nije ni trebalo da bude formiran i da treba biti ukinut.
Drugo, nije se zalagao za ideal stabilnog nivoa cena nego predvidivog kretanja novčane mase. Rasprava sa kejnzijancima je bila da li kolicina novca uopste utice na cene. On je tvrdio da dominantno utiče i da zbog toga njeno kretanje treba da bude predvidivo i zato uvesti pravilo kretanja novčane mase. Ključna stvar je da nije bitno kako se novčana masa kreće, da li je konstantna ili raste po 10%, ili čak opada, koliko je bitno da postoji jasno pravilo po kojem se kreće.
Tu je i ključna razlika sa austrijancima, koji misle da ako se količina novca povećava dolazi do poremećaja relativnih cena, kapitana dobra potrošna dobra, i tako sve do depresije. Možda su i u pravu. Friedman je mislio da je novac u tom pogledu neutralan i da se sve cene sledeći količinu novca kreću nekako paralelno i da to nema nikakve posledice. Depresije nastaju samo ako centralne banke diskrecionon manipulisu novcanom masom, gore dole. Ali ako i nije bio u pravu oko toga, ne znam kako to može da se dovede u vezu sa intervencionizmom, statizmom itd. Ako je pravilo rasta novčane mase 0%, to bi dovelo da pada cena, da li onda Friedman ne bi bio intervencionista (kao što je i pominjao)? Ne znam kakve to veze ima.
Kad je u pitanju poslovni ciklus, to sa nekakvim "prirodnim stanjem" u kojem cene padaju mi je veoma sumnjivo. Ne znam zašto je pad cena superioran ideal. Da cene padaju usled produktivnosti je ustvari neoklasična ideja cenovne konkurencije. U realnosti je vrlo malo cenovne konkurencije, glavni vid konkurencije je kvalitetom. Ne postoji uniformni proizvodi čiji bi smo pad cene merili.
Video-rikorderi?
Kompjuteri?
Mobilni telefoni?
Slavisa:"Kad je u pitanju poslovni ciklus, to sa nekakvim "prirodnim stanjem" u kojem cene padaju mi je veoma sumnjivo. Ne znam zašto je pad cena superioran ideal. Da cene padaju usled produktivnosti je ustvari neoklasična ideja cenovne konkurencije. U realnosti je vrlo malo cenovne konkurencije, glavni vid konkurencije je kvalitetom. Ne postoji uniformni proizvodi čiji bi smo pad cene merili."
Ali smo uprkos tome ceo XIX vek u Americi, sa izuzetkom Gradjanskog rata, imali kontinuiran pad opsteg nivoa cena. Da li to znaci da je po tebi konkurencija imala drugacije teorijsko znacenje u XIX veku i danas? Da ne govorimo o ovome sto je Andreja spomenuo, da i danas, u hronicno inflatorno vreme, najnaprednije industrije pokazuju trend drasticnog opadanja cena tokom vremena.
Friedman je cak i u svom govoru pri dodeli Nobelove nagrade govorio o idealu stabilnog nivoa cena, tvrdeci da su pre uvodjenja centralnih banaka, postojale relativno stabilne cene. Dakle, on veruje da je prirodno stanje ekonomije bez centralne banke nulta stopa inflacije. To nije samo (mada jeste i to) otpor prema diskrecionoj monetarnoj politici, vec i posledica teorijskog stava koji je medju americkim ekonommistima i politicarima oduvek bio vrlo odomacen. Irving Fisher je bio stabilizacionista, celokupne 20 godine su bile u znaku napora FED da stabilizuje ekonomiju tj cene. I po Fridmanu je sve bilo manje vise ok pre 1929, kad je napusten stabilizacionisticki kurs.
Kako god stajala stvar sa uzrocima, Friedman veruje da je vlada resenje problema poslovnog ciklusa, kako god da se pojavio. On je podrzao njudilovske programe sa obrazlozenjem da se nesto moralo uciniti i napadom na austrijsku politiku 'do nothing'. Medjutim, novija istrazivanja su jasno pokazala da vlada nije izvukla SAD iz Depresije i da je recesija 37-38 bila gora i dublja Velike depresije. Onda je dosao rat, i pravi oporavak je usledio tek posle rata kad je vecina programa njudila ukinuta.
Mene zanima zašto je pad cena superiorniji ideal od stabilnog nivoa. Ako se izuzme da je to "prirodno stanje", jer se prirodno stanje ne može definisati sa relativnim cenama. To što su u 19. veku padale je samo drugi način da se kaže da je cena zlata rasla. I u Španiji su u 16. veku cene rasle pa niko ne kaže da je to prirodno stanje nego da je cena zlata opala.
I šta je u tom smislu manje intervencionistiški od monetarnog pravila? Koliko ja vidim postoje 2 izlaza - jedan je čisti zlatni standard (sa zlatnim novcem, pa da onda sve zavisi od cene zlata), drugi je konstantna ponuda papirnog novca (sa čime bi se Fridman složio jer je to njegovo pravilo od 0%).
Mislim da je teorija o 'prirodnom stanju' zasnovana na proseku rasta kolicine zlata: ona je ako ne gresim oko 1,5 do najvise 2% godisnje. Svaka zemlja cija proizvodnja raste brze od toga imala bi deflaciju. Ovo moze biti drugacije samo ako se otkriju neke enormne do tad nepoznate rezerve zlata, kao sto se desilo u Spaniji u XVI veku. Ali, ako to izuzmemo velika skupoca proizvodnje zlata cini deflaciju skoro sigurnim epilogom.
Post a Comment