Svetski ekonomski forum kaže da je Danska najkonkurentnija u EU, slede Finska i Švedska.
Tržišne liberale stalno muči pitanje kako objasniti očigledan i dugotrajni uspeh skandinavskih zemalja. Jeffrey Sachs je nedavno proglasio da Hayek nije bio u pravu, jer skandinavske zemlje, iako socijalne države sa velikom državnom potrošnjom, funkcionišu jednako dobro ili bolje od tržišnih ekonomija.
Jedan od odgovora na ovaj naizgled paradoks je upravo poredak skandinavskih zemalja na raznim listama konkurentnosti i ekonomskih sloboda. Ove zemlje su uvek u vrhu. Države troše mnogo, ali se uglavnom ne mešaju u ekonomiju direktno ili preteranom regulacijom. Biznis okruženje je dobro. Za razliku od njih, Japan ili Južna Koreja kojima takođe u proseku dobro ide, regulišu i vode razne industrijske politike, ali ne troše više od 30% GDP. Izgleda da jednu od ove dve stvari možete imati, ili veliku potrošnju ili regulaciju. Ali pogubno je kad država i mnogo troši i mnogo reguliše. Kad bih morao da biram, rekao bih da regulacija može naneti mnogo više štete nego neki procenat državne potrošnje gore ili dole.
Druga stvar je da je pravna država izgleda mnogo važnija od ekonomske politike. Ako institucije funkcionišu treba vam mnogo loše ekonomske politike da biste nešto upropastili. Ako nema pravne države onda vam liberalizacija i privatizacija ne pomažu. To je ono što su probale zemlje Južne Amerike i donekle Rusija 90-ih.
2 comments:
I ja mislim da su zastita vlasnickih prava, sloboda ugovaranja, sprovodjenje ugovora itd vazniji od tekuce ekonomske politike.
Sto se tice skandinavije, mislim da gresis. Cini mi se da ipak nije moguce imati visoku potrosnju u toku dugog vremenskog perioda. Pocetkom 90ih su morali da rade deregulaciju, ali je tada pored smanjenja regulacije bilo i znacajno smanjenje javne potrosnje, ako imam prave informacije, tada im je nezaposlenost otisla jako visoko. Sada su dosli desnicari i videcemo da li ce krenuti u obaranje trosenja.
Druga stvar je koliko su time usporili svoj rast, a posebno da je to los recept za nerazvijene ili slabo razvijene zemlje. Moj stav je da ce javna potrosnja dugorocno gledano padati sa danasnjeg nivoa (kontinentalnih evropskih zemalja), osim u slucaju da dodje do ozbiljnog ugrozavanja mira i danasnjeg poretka u svetu. Pa i AS je stavio mir na prvo mesto
Tako, je. Stopa privrednog rasta u Svedskoj je znatno niza nego u Americi, da ne govorim o Irskoj, Novom Zelandu i drugim slicnim zemljama sa mnogo liberlanijim politikama. Svedjani su sve do psole II svetskog rata imali nisu potrosnju i regulaciju, sto je uz odustvo rata stvrilo znacajan prosperitet. Posle rata pocinju sa svojim eksperimentom, ali on vec 70-ih ulazi u krizu, a 80-ih u tesku krizu. Bilt pobedjuje 89 ili 90, sa sloganom, Svedska mora da krene ispocetka". I pocinje veliki talas privatizacije i deregulacije. Jos valja napomenuti da Svedjani imaju vaucerski sistem u skolstvu koji se Fridman toliko bezuspesno upinajo da uvede u Americi, kao i delimicno privatizovan penzioni sistem.
Dakle, slazem se da ako su druge politike dobre, visoka potrosnja ne mora biti katastrofalna (ali je opterecujuca). No osnovna poenta je da bi situacija u Svedskoj bila BOLJA da je drzavna potrosnja manja. nefer je pred intervencionizam postaviti zahtrev da ne vodi u direktnu i momentalnu katastrofu da bi bio prihvatljiv, a pred liberalizam da donosi brz i odrziv rast i blagostanje. Treba meriti istim arsinom obe ideologije. Tako mereno, svedski "socijalizam" je cist i potpuni fijasko.
Post a Comment