Prosvetari i država - nevolje u raju

Ministar prosvete i sporta Vuksanović može da bude ponosan što je postigao (uz malu pomoć prijatelja koji drži državnu kesu) san svakog ministra prosvete: savršeni socijalni dijalog koji se polako pretvara u još savršeniju formu - socijalni monolog. To izgleda ovako: ono što prosvetni sindikati pomisle - pomisli i ministar, ono što prosvetni sindikati požele - poželi i ministar.

Sindikat predškolske delatnosti nedavno je zahtevao da se finansiranje plata za predškolsko vrati u okrilje Majke Države Centralne (MDC), pošto je okrutno da se ova usluga finansira na lokalnom nivou. Zamislite socijalno nepravednu razliku u platama vaspitačice iz Lazarevca i vaspitačice iz Svrljiga! Neodrživo, neprihvatljivo, nesocijalistički! No tu je ministar prosvet(ara) da kaže: mi podržavamo da plate za predškolsko idu iz MDC, nema veze što to ne spada u obavezno školovanje (pripremni program za polazak u školu već sada finansira MDC, što je valjda ok, u pitanju je OBAVEZNI program).

Tako socijalno-monološki dani teku...Ministar Prosvetnih Sindikata i Ministar Finansiranja Prosvetnih Sindikata složno grade svoju obrazovnu politiku: sindikati su prioritet reforme, sindikalne želje su zapovest, sindikalni zahtevi su sveti zahtevi. Ko pita One Koji Zaista Finansiraju ove lepe želje! Šta oni dobijaju za nastavnikovih 400-tinak evra plate? Pošto se ova igra tako igra, sindikati se sada ni time ne zadovoljavaju, već kažu da će povećanje u stvari iznositi od 3 do 11 odsto na godišnjem nivou (zašto i za šta 11 posto??? šta će korelirati sa tzv. Povećanjem Ulaganja U Obrazovanje?). Onda kažu da nije dovoljno da plata nastavnika bude 50% veća od republičkog proseka, treba svi faktori obrazovne politike da dobiju povećanje (poznati faktor Tetkica&Domar). Dragi solidarni, mudri sindikati...