Zašto je ćirilica jedino zvanično pismo? Pretpostavljam da je briga za očuvanje nacionalne tradicije tačan odgovor.
Ali zašto je dobro čuvati tradiciju? Da li je tradicija nekakva vrednost po sebi? Ako jeste, onda bi trebalo da u Srbiju vratimo lapot i u Crnu Goru krvnu osvetu i ozakonimo ih. Jer je i to nacionalna tradicija, koja je po definiciji dobra. Izgleda da tradicije i običaji uopšte nemaju vrednost kao takve, nego je njihova vrednost samo instrumentalna. Što znači da ih treba ostaviti da se menjaju tokom vremena, da dobre ostaju a one koje gube vrednost polako nestaju.
Ako je Vukova reformisana ćirilica imala ulogu u opismenjavanju naroda pre 150-200 godina (mada Basara ne misli tako), možda sada polako gubi vednost. U međuvremenu su se desila dva svetska rata, globalizacija, internet, evropske integracije... I što je najvažnije, veliki broj građana koristi latinicu. Ima li odgovora zašto se tačno forsira ćirilica, a da to nije konzervisanje tradicije radi tradicije?
11 comments:
Do pre nekog vremena bih se apsolutno slozio sa komentarom. Sustinski, to je besmisleno i ne verujem da ce imati bilo kakve realne efekte. Medjutim, nedavno sam procitao knjigu Tyler Cowen-a "Creative Destruction". Ono sto on kaze (a mislim da ne mozemo sumnjati u njegov liberalizam) je otprilike da je odredjeni nivo "nacionalnog ponosa", ili "razlicitosti" neophodan svakom drustvu, bar u nekom kulturoloskom smislu. Tako da, sve dok me ne teraju da pisem cirilicom, ja nemam nista protiv da obavezno pismo u drzavnoj upravi bude cirilica. Obavezan font u americkoj federalnoj upravi je, cini mi se, Times New Roman 12pt. Ja tako shvatam i ovu odredbu Ustava.
Ćirilica kao zvanično pismo znači samo muke Tantalove za državne službenike. Ne,to nije uvek jednostavno kao prebacivanje na standardizovan font Times... Poznati su mi problemi kada treba konvertovati onim glupim konvertorom 200 strana izveštaja za ministra ili UN itd. jer NIKO, ama baš niko koga znam ne kuca na kompu direktno ćirilično (čak ni ja, a koristim isključivo ćirilicu u rukopisnoj varijanti. Totalno je neefikasno i budalasto. Neki bi rekli: evo ga opet autodestruktivni srpski hibris..,
Kada rekoh "za UN" mislila sam na Min.inostranih poslova, koje posle tu ćiriličnu verziju prebacuje na engleshtinu. Proizvodnja birokratkih spisa u Srbiji ume da bude zabava do zore.
u principu nije lose poredjenje.
Miss Tocqueville se dakle slaze sa principom ali misli da su tranzakcioni troskovi preveliki za prakticnu primenu?
Marko, upravo to, mislim da nacionalne tradicije ili različitost ne treba da budu cilj po sebi (iako je lepo kada oni postoje spontano). Ako je latinica za 1% lakša i prihvaćenija, to je dovoljno ih prihvatimo obe, ili izbacimo ćirilicu.
To je praktičan problem, nema veze sa liberalizmom jer niko i ne zabranjuje latinicu.
Moja poenta je da sve zavisi od toga koji kriterijum se odabere. Ako se gleda efikasnost, Slavisa je apsolutno u pravu. A kako država po prirodi nije efikasan organizam (naprotiv, rembember Mises?) uopšte ne očekujem bilo kakvo smanjenje transakcionih troškova.
A što se tiče Cowena - jedina tužnija stvar od sociologa koji poželi da bude ekonomista, jeste ekonomista koji postane sociolog (naročito kulturološko-antropološke specijalnosti). I to jedan austrijski ekonomista!
miss voli ad hominem argumente...
po obicaju bulazni
Uglavnom se trudim da ne argumentujem ad hominem, a ovo je nekako ispalo tako. Delimično. Moj gadan stav dolazi iz iskustva iščitavanja radova u kojima ekonomisti preforsiraju novootkriveni faktor kulture i postanu neverovatni kulturni deterministi, skoro više nego neki originalni kulturni determinista. A to mi je malo tužno, budući da ekonomiste smatram ljudima sa jakom logikom koji ne moraju da pribegavaju mističnim, holističnim i sličnim silama u naučnim objašnjenjima (za razliku od npr.većine sociologa i antropologa)
Priznajem onu drugu polovinu svoje ad hominem brljarije i obećavam da ću dobro proučiti šta je konkretno Cowen pisao, pa onda oceniti stvar.
Pa iskren da budem, knjiga me je prilicno razocarala, tako da je nisam ni procitao do kraja. U sustini, svodi se na nabrajanje gomile primera kako je globalizacija pomogla "primitivnim" kultirama, bilo tako sto im je omogucila pristup novim instrumentima, bilo tako sto im je omogucila pristup novim trzistima.
Medjutim, ono sto mi je bilo zanimljivo je i to sto je dao i gomilu primera kada je globalizacija unistila lokalne kulture (dobro, ne bas cele kulture, ali neke elemente lokalne kulture). A ono sto je jos zanimljivije je to da te kulture nisu unistene od strane americke ili neke druge "imperijalisticke" kulture, nego od strane neke regionalne kulture. Primer - dominacija regea u celom regionu Kariba, iako originalno jamajcanski fenomen.
A da li to sve ima ikakve veze sa cirilicom, ne znam. Sto se mene tice, najbolje bi bilo da se to i ne pominje u predlogu Ustava, ali sta sad da se radi. Ako ce cirilica spasiti autohtonu srpsku kulturu, poput Guce, Rostiljijade, Pasuljijade i Kupusijade, onda je bolje da sto pre predjemo na latinicu. Medjutim, nadam se da ova odredba u predlogu Ustava nece uticati ninasta.
Kao skromni prilog diskusiji o cirilicnom pismu i sire, o srpskom jeziku i pogubnosti Vukove jezicke reforme po srpsku nacionalnu kulturu, mozda ce, kao indikacija posluziti jedan manje poznat tekst Jovana Cvijica, koji je volsebnim putem nestao iz zvanicne bibliografije (navodno je sumnjivo autorstvo), gde Cvijic osnovano pretpostavlja, da je jezik, kojim se govorilo u srednjovekovnoj Srbiji, bio srodan juznosrbijanskom kosovsko-pomoravskom dijalektu danasnjeg srpskog jezika. Cini mi se da intonacija Basarinog "svetogrdja" ima uporisne elemente. U svakom slucaju, dobro je sve sto dovodi u pitanje dobro utvrdjene zvanicne istine.
Post a Comment