Ima u Kantovoj "Kritici čistog uma", negde na samom početku, jedna legendarna anegdota. Kant opisuje spor između racionalista i empirista, gde jedni brane određeno gledište iz pogrešnih razloga, a drugi ga napadaju, opet iz pogrešnih razloge. Kaže Kant, kao da "jedni muzu jarca a drugi podmeću sito".
Pogledajte članak Stojana Stamenkovića u novom broju Ekonomist magazina i videćete najnoviju verziju ove kantovske anegdote. Pravni tim koji radi za kompaniju Delta tvrdi da ne treba primenjivati antimonopolske zakone još neko vreme, dok ne ojača domaća industrija i domaći brendovi. Muzu ljudi jarca. A Stojan podmeće sito - ne, to je loše, treba odmah početi s primenom tih zakona, jer će u protivnom monopoli srozati kvalitet proizvoda i životni standard stanovništva.
Umesto podmetanja sita, bolje bi bilo da je rekao ovima da počnu da muzu kozu, a ne jarca, tj. da odustanu od protekcionističkih priča o "domaćim brendovima", i da shvate da te zakone o zaštiti konkurencije ne bi uopšte trebalo primenjivati, kako sad tako ni ubuduće.
1 comment:
Možda ne razumem dobro poslovice, ali čini mi se, da "jebe lud zbunjenog" dobro opisuje tu Kantovu dilemu.
Post a Comment