Savremeni liberali su dosta podeljeni oko sledećeg pitanja: da li je uopšte legitimno postojanje bilo kakve države? Jedna grupa, koju čine Mizes, Hajek, Milton Fridman, Bjukenen, Nozik i masa drugih tvrdi manje-više da je legitimna samo minimalna država ograničena na zaštitu života, vlasništva i sprovođenje ugovora (uz eventualno neka javna dobra, što je opcionalno). Ta struja (minarhistička) se oslanja na nasleđe klasičnog liberalizma (Lok, Smit, Hjum, Kant, Tokvil, Konstan itd).
Druga struja su libertarijanski anarhisti, Rothbard, Hoppe, David Friedman, Block, i drugi, koji kažu da svaka država krši aksiom neagresije i da u slobodnom društvu nijedna vrsta monopola, pa ni monopol fizičke sile, ne može biti legitiman. Njen preteča i uzor je Gistav de Molinari.
Interesantno je da poslednjih 10-ak godina anarhisti dobijaju sve više na snazi. Čak i neki od najpoznatijih minarhista menjaju svoj radikalno negativan stav prema anarhističkim gledištima. Najbolji primer je Buchanan, koji u jednom skorašnjem članku kaže, osvrćući se na staru teoriju Winstona Busha i Gordona Tullocka da će pojedinci u anarhiji delovati nasilno: "As I now reflect on that burst of interest in the theory of anarchy, I now realize that we were perhaps too influenced by the Bush-Tullock presumption to the effect that the behavioral hypotheses used were necessarily empirically grounded" i dodaje :"their pessimistic assumptions led us to neglect at that time any effort to work out just what an ordered anarchy would look like. What would be the results if persons should behave so as to internalize all of the relevant externalities in their dealings among themselves?".
Ovo je jedno od nerešenih i potpuno otvorenih pitanja u savremenom liberalizmu - da li treba monopol sile da bi se ljudi ponašali miroljubivo i internalizovali eksterne efekte svog ponašanja? Čitajući pre više godina (još uvek kao doktrinarni minarhista) odgovore koje su anarhisti napisali na Nozickov grandiozni pokušaj da opovrgne anarhiju i opravda minimalnu državu u Anarchy, State and Utopia, bio sam konvertovan u anarhiste. Shvatio sam da ne postoji dosledan argument za minimalnu državu i da je anarhija jedina intelektualno dosledna politička ekstenzija liberalizma. Čini mi se da Buchanan stidljivo nagoveštava promenu mišljenja sličnu toj.
Ali, ja sam svestan da je anarhija danas neostvarljiva kao rešenje. Jedino polovično i nedosledno gledište koje mogu preporučiti na ovo pitanje, i koje sam kod Nervsona prvi put našao tako otvoreno formulisano, jeste da je anarhija teorijski opravdana a da je minimal state jedino danas praktično rešenje. Ne znam koliko ta dijalektika može da opstane...
5 comments:
Buchanan je u opasnosti da upadne u zamku levicarskih anarhista i komunista: moglo bi sve lepo da funkcioniše samo kada bi smo bili malo bolji ljudi. Ali očigledno je da nismo takvi. Ne mora se polaziti od Hobsovog nasilnog čoveka-vuka, dovoljno je poći od običnog racionalnog i samozainteresovanog čoveka pa videti da anarhija najverovatnije završava u nasilju između organizovanih grupa.
Mozda je srednje rešenje ponudio Mancur Olson: država kao "stacionarni bandit". U stanju anarhije banditi pljačkaju sve što mogu, a najjači među njima na kraju uspeva da zavede red na određenoj teritorijji i tu ima monopol na uportebu sile. Ne treba nam nikakvo teorijsko opravdanje za to -- država nije i ne može izvedena iz principa slobode pojedinca, ali ona je "stacionarni bandit" i bolje je da je tu dok god obuzdava ostale bandite da švrljaju. Tako je ustvari i istorijski nastala država.
Naravno, neke vlade su gore od bilo kojih bandita (Pol Potova Kambodža itd.) i u tom slučaju je anarhija manje zlo.
I ja sam konvertovan u anarhiste, ali ne nakon citanja kritike Nozika, vec jednom drugom prilikom, nakon par sati price i dosta,dosta rakije.
Kasnije sam se vratio u minarhiste i ne pijem u poslednje vreme :)
Dobro sad ozbiljno, mislim da je minimal state jedino moguce resenje i teorijski najprihvatljivije i najlakse odbranjivo, moze se raspravljati koje funkcije se mogu privatizovati a koje ne. Da li night watchman sstate ili minimal state etc.
Cardinal de Richelieu
Riselje je u pravu. Rakija i prica su zaista najveci neprijatelji minimalne drzave.
Sjajna vam je rasprava ali bih ja preporucio malo manje teorije.
Minimalnu državu ne shvatam funkcionalno minimalnom već teritorijalno-socijalno minimalnom. Suština je da se taj levijatanski deo naših života smanji (ne volim reč "decentralizuje" zbog pogrešnih konotacija) tako da individualni akteri-ugovarači imaju maksimalan uvid u vrstu, nivo, domet i kvalitet odluka koje se njih tiču. Ovo mi je došapnuo Mr.Tocqueville...
Ovo je, pak, jedino moguće na vrlo malim teritorijama (posebno zbog one priče o jurenju nevaljalih koje ne poštuju ugovor). Šta da radimo, suverenitet mora biti teritorijalan i dalje, ali to znači da funkciju mora da prati odgovarajuća forma (znači, što manja)...gotovo darvinistički recept!
Kao ekonomistu, mene najvise interesuje Fridmanova (Dejvidova) analiza koju je izneo u Machinery of Freedom - da li bi se konkurencija privatnih security firmi pretvorila u monopol, bilo zbog opadajucih troskova, bilo zbog stvaranja kartela, sto bi sustinski ponovo dovelo do drzave. Budici da to ne znamo, a i da ne vidim kako mozemo nesumnjivo saznati, sve se svodi na nas licni odnos prema riziku. Buduci da sam prilicno konzervativan po tom pitanju, ne bih smeo da eksperimentisem, tako da mi se minarhija, za sada, cini optimalnim resenjem.
Medjutim, cak i ako pretpostavimo da se privatna obezbedjenja i ne bi pretvorila u drzavu, ne vidim kako resiti pitanje vojske. Postoje dva resenja... Jedno je da se zemlja nalazi izolovana na nekom ostrvu i da policija raspolaze sa dovoljno protivavionskih i protivmornarickih topova da odvrati svaki napad... A sto se tice zemlje kao sto je Srbija, mozda je jedino resenje pravljenje nuklearke koja bi odvratila svaki napad. Pitanje je, ko kontrolise nuklearku?
Post a Comment