Nedavno je bilo deset godina od reforme jednog segmenta socijalne politike u SAD. Snažno osporavani koncept socijalne pomoći welfare to work, uveden je 1996. godine, u trenutku kohabitacije Demokratske stranke (administracija) i Republikanske stranke (Kongres i Senat). Zakon je uveo ograničenje trajanja prava na socijalnu pomoć na 5 godina, obavezu sposobnih za rad da se zaposle nakon 2 godine primanja pomoći itd. Odličnu analizu efekata ove reforme naći ćete ovde.
Kritičari su taj novi pravac socijalne politike u početku ocenili kao "najgoru stvar koju je Klinton uradio". Govorili su da je zakon usmeren "protiv dece i porodice". Senator Ted Kennedy je rekao da predstavlja "zakonsko zlostavljanje dece"...
Nakon deset godina, ispostavilo se da je ovaj aspekt reforme socijalne politike možda jedna od najboljih stvari Klintonove administracije: danas je broj ljudi koji su na socijali duplo manji, nije povećano siromaštvo samohranih majki (to je bio glavni argument kritičara!) a nije došlo do povećanja udela onih sa najmanjim šansama za uspeh na tržištu rada.
