Preporučujem ovaj tekst zato što je vrlo indikativan kada je reč o slobodi izbora u sferi obrazovanja. Naime, kako belgijski zakon daje mogućnost školovanja kod kuće, osnivač briselskog think tanka Centre for the New Europe i član Mont Pelerin Society, Paul Belien, svoju decu je "iškolovao" na ovaj način. To su Paul Belien i njegova supruga činili od početka devedesetih sa četvoro svoje dece koja su u međuvremenu upisala fakultete.
Pre tri godine (pod uticajem čuvara i promotera Konvencije o pravima deteta UN), na snagu je stupio zakon prema kome roditelji koji žele da decu školuju kod kuće moraju da potpišu deklaraciju. Njome oni treba da garantuju da će decu obrazovati "poštujući ljudska prava i kulturne vrednosti deteta i drugih..." Da li to znači da roditelji treba da potpišu da SVOJU (!)decu neće podvrgnuti okrutnim metodičkim rešenjima, da ih neće gađati lenjirom, terati da kleče na kukuruzu ili pak "haresirati" na neki ogavniji način? Ili to jednostavno podrazumeva da se svako mora obavezati da će svoju decu isključivo podučavati svetom UN kanonu ljudskih prava, multikulturalizma, pluralizma i dženderizma? Hm, čemu onda homeschooling?
Elem, pošto je pomenuti bračni par odbio da potpiše ovaj zavet u slučaju svog najmlađeg deteta, nastupili su problemi. Prosvetna inspekcija ih optužuje za nepoštovanje minimalnih obrazovnih standarda (ne uspevam da shvatim kakve veze ima savladavanje Pitagorine teoreme sa "ljudskim pravima " iz Konvencije o pravima deteta) tako da postoji mogućnost prisilnog institucionalizovanja obrazovnog procesa deteta (dakako, u ruke nastavnika koji nisu morali da potpišu ovu garanciju!).
Uprkos svemu, pokret obrazovanja kod kuće raste - u SAD daleko brže nego u Evropi. Jedina pretnja ovoj obrazovnoj revoluciji može biti duga dušebrižnička ruka UN-ovih biro-eksperata...
No comments:
Post a Comment