Postalo je nešto kao ritual da se Bušova administracija napada i od nje ograđuje, čak i kad je reč o bivšim saveznicima ili ljudima za koje se očekuje da slično misle kao on. Ipak, ima malo znalačkih kritika Bušove strategije na Bliskom istoku. Frensis Fukujama čiju sam novu knjigu (jedan deo) imao prilike da čitam ponavlja zapravo propagandne fraze levičarske štampe u Americi o "neuspesima" Buša, sve u želji da ostane u mainstreamu, i da se umili intelektualnom javnom mnenju. Čak i pokajnički odustaje od teze o kraju istorije, tvrdeći kako nikad nije pisao da je liberalizam trijumfovao na kraju istorije, već "modernizacija" sa svojim pretenzijama ka "političkoj participaciji građana" !!!
U takvoj atmosferi pravo je osveženje analiza Michaela Ledeena o promašajima Bušove bliskoistočne politike. Problem je, kaže Ledeen, ekspert American Enterprise Institute-a, to što Amerikanci vode rat na uskom terenu, u Iraku i Avgansitanu, a pravi gospodari terora su Sirija i Iran. Njegova prognoza je da mira u Iraku neće biti, kao ni u Palestini i Libanu, dok se režimi u Iranu i Siriji ne promene. Ledeen tvrdi da to treba učiniti podstičući unutrašnju revoluciju i pobunu protiv tih režima, jer vreme ističe i vojna akcija će na kraju biti neizbežna (ne znam koliko je to realno, ali ovo što radi Buš, a to je ništa, svakako je najgora opcija).
Ledeen misli korak napred i ne libi se nepopularnih ali poštenih zaključaka (za razliku od većine svojih kolega). I verujem da je u ovoj stvari u pravu. Ili nije trebalo ulaziti u celu avanturu sa Irakom i svim tim što ide sa bliskoističnim angažmanom Amerike, i povući se kompletno i vojno i politički, ili se ozbiljno suočiti sa činjenicom da bez vojnog ili pučističkog uklanjanja režima u Teheranu i Damasku nema ništa od mira i normalnosti tamo.
No comments:
Post a Comment