Pages

26 June 2006

Najveci donator u istoriji

Warren Buffet, berzanski investitor i drugi najbogatiji čovek na svetu sa 42 milijarde dolara, objavio je da će 85% svog bogatstva dati u dobrotvorne svrhe.

Argument da država treba da ima socijalnu funkciju je da pojedinci nemaju interes da daju u socijalne svrhe, pa se zato to mora kolektivizovati. Warren Buffet se ne bi složio. Kao ni Bill Gates, kojeg je Buffet sada spustio na drugo mesto liste najvećih donatora na svetu.

3 comments:

Anonymous said...

"Argument da država treba da ima socijalnu funkciju je da pojedinci nemaju interes da daju u socijalne svrhe, pa se zato to mora kolektivizovati"

Nije odsustvo privatnog interesa razlog za kolektivizaciju. Socijalnu funkciju drzave su smislili politicari nenormalno alavi na vlast. Kad dodju izbori onda se obecavaju vece penzije, veca socijalna pomoc, aktivne mere zaposljavanja itd. i dobijaju se glasov. Ko je prvi krenuo sa socijalnom funkcijom drzave - Bizmark o kome ne treba puno pricati ili F.D.Roosevelt koji je imao 4 mandata kao predsednik. Cisto poredjenja radi, George Washington je odbio da se kandiduje po treci put iz principijelnih razloga. Dakle, vecina politicara, jer vide da mogu, pa zasto ne bi iskoristili sansu. Resenje? Pa mozda ono sto Buchanan predlaze, ustavom ograniciti itd...

Slaviša Tasić said...

Tacno, ali ovo je standardni ekonomski argument za drzavnu pomoc siromasnima. Isti kao i za javna dobra, npr. cist vazduh.

Resenja u demokratiji izgleda da nema... Ustavom se moze ograniciti, ali to nigde ne funkcionise. U Americkom ustavu nigde ne pise da drzava treba da ima socilajnu funkciju, pa je opet ima.

Anonymous said...

Pa dobro, ali socijalna funkcija drzave ima svoja ogranicenja. U suprotnom bi Svedska i sl. demokratski usli u komunizam. Ali videli ljudi da ne moze, nezaposlenost otisla na 15%, pa onda morali malo u rikverc.

Cak i OECD priznaje da svakih 10% od GDP koji odu na javnu potrosnju (koja se danas uglavnom sastoji od raznih transfera, najvecim delom radi pomoci siromasnima itd) imaju za rezultat manju godisnju stopu rasta tog istog GDP za 0,5% pod svim ostali okolnostima nepromenjim, Dan Mitchell navodi neke proracune koji pokazuju da to smanjenje ide i do 1,2%.

Sto se ogranicenja ustavom tice, tacno je da uglavnom ne funkcionise, ali ima nekih izuzetaka, porezi na imovinu u Kaliforniji, Coloradu i sl. Da li ce funkcionisati zavisi od biraca koji nazalost nisu svi taxpayers. Socijalni faktor...