Fenomen Katić

Mene kod fenomena Katić u Politici više interesuju komentatori. Posle svakog teksta serija komentatora mu se klanja više nego Bodirogi: odlično, sjajna analiza, vidi se ko je pravi stručnjak i sve tako.

Mislim da je posredi dobro poznata ali često zanemarena stvar da mi imamo preferencije nad mišljenjima. Ljudi prosto vole određena mišljenja i samo zbog toga počnu iskreno da veruju da su ta mišljenja tačna. To je najbolje izraženo u frazi "hoću da verujem" koja se dosta često čuje, a koliko mi je poznato postoji i u drugim jezicima. Ta fraza ustvari ima ozbiljno značenje u kognitivnoj psihologiji -- ljudi veruju u stvari u koje hoće da veruju. I nisu svesni toga.

Navijač Zvezde i Partizana se nikada u ozbiljnom razgovoru neće složiti da su šanse timova na predstojećoj utakmici recimo 50:50. I jedan i drugi ozbiljno veruju da je baš njihov tim bolji. A u pozadini toga je želja svakog od njih da baš to veruje.

Tako je i sa ovim stvarima. Mnogo je ljudi koji jedva čekaju da čuju da se kapitalizam ruši i da Amerika propada. I da bi ozbiljno poverovali u to nije im potrebno mnogo dokaza. Napišete naslov "Kraj neoliberalne ere", napunite tekst poluinformacijama i poluznanjem i ljudi, zato što hoće da vi budete u pravu, vas iskreno proglase stručnjakom. To je suština fenomena Katić.

Sa druge strane, možete se ubiti od objašnjavanja da to nije baš tako, izneti gomilu dokaza na sto, ali ako neko u dubini duše neće da veruje u to što pričate, neće vam pomoći. A prema kapitalizmu, trgovini, tržištu je uvek vladao određeni stepen neprijateljstva. Zbog toga kad Milton Friedman na ulici spase devojčicu od napada besnog psa u novinama izađe naslov "Čikaški ekonomista ubio kućnog ljubimca", i zbog toga poznatom tržišno orijentisanom novinaru Johnu Stosellu na ulici slučajni prolaznici dobacuju "Dabogda crk'o!".

Kraj neoliberalizma

Zove me danas prijatelj i pita jesam li video naslovnicu Politike. Zašto? Kaže, ima ogroman naslov "Kraj neoliberalne ere". Odem na sajt Politike, kad naravno, ko drugi nego naš stari znanac, ekonomski analitičar Nebojša Katić, objavljuje da je došao kraj neoliberalizmu, zato što FED vodi inflatornu monetarnu politiku koja uništava ekonomiju, (a "neoliberali" su valjda advokati inflacije, pretpostavljam).

Tim povodom poslao sam komentar Politici na taj tekst, za koji naravno nemam mnogo iluzija kako će završiti, te ga reprodukujem ovde:

Autor ovog teksta demonstrirao je popriličan stepen ekonomske nepismenosti. Najpre, ne postoji nikakva neoliberalna ekonomska škola koja vlada američkom monetarnom politikom. Monetarna politika američkog FED-a je oduvek u osnovi bila kejnzijanska, snižavanje kaamatne stope da bi se "pomoglo" biznisu i podstakao rast. Sadašnje usporavanje američke privrede posledica je preterano inflatorne monetarne politike FED koja je dovela do pogrešnog investiranja stotina milijardi dolara. Kamatna stopa je veštački snižena, investitori time dezinformisani da je kapital jeftiniji, oni pojačali investiranje u kapitalno intenzivne projekte. I kao rezultat imamo neodrživi bum prevashodno u sektoru izgradnje i industrije kapitalne opreme, kao i uvek prilikom poslovnih ciklusa, koji se sada bliži kraju, i veliki deo tih investicija i kredita dolazi u pitanje. Kakve veze inflatorna ekonomska politika centralne banke ima sa "neoliberalizomom"?

Obratno, neoliberalna monetarna politika je zlatni standard, automatski sistem samoregulacije novca u kome vlada ni monetarne vlasti nemaju nikakvu aktivnu ulogu, ili pak mnogo restriktivnija monetarna politika. Ako pogleda šta bilo koji od "neoliberalnih" ekonomista kaže o politici FED, videće da su oni njeni najžešći kritičari. Ili se zalažu za radikalno smanjenje emisije novih kredita putem monetarnog pravila o maksimalnoj stopi monetarnog rasta poput Fridmana i čikaških "monentarista", ili za potpuno ukidanje FED-a i povratak zlatnom standardu, kao što tvrde recimo predstavnici Austrijske škole. I onda neće svoje pretenciozno neznanje prodavati kao neku ekonomsko-geopolitičku "analizu" propasti neoliberalizma.

RTS

Mladi LDP-a traže Tijanićevu smenu.

Mladi LDP-a, ništa niste shvatili. Ne treba tražiti smenu Tijanića, nego ukidanje RTS-a. Prodaju, privatizaciju. Dok god je RTS-a biće i raznih Tijanića, u to nemojte sumnjati.

Po kojem to liberalnom principu država treba da se bavi proizvodnjom TV programa? Nemojte mi reći da bi bez državne televizije narod ostao neinformisan. Privatnih novina i televizija koliko hoćete, kad bi se ukinuo/prodao RTS bilo bi ih još više, a danas sa internetom, svako ko je zainteresovan može da pogleda sajt vlade i ostalih institucija gde može naći još i detaljnije informacije koje mu trebaju.

Jedini razlog zbog kojeg se država bavi TV programom je kontrola javnog mnjenja i promocija države. Ne mora se biti tržišni fundamentalista da bi se to shvatilo. Da li stvarno verujete da političari vode svoju televiziju da bi govorili istinu? Što je 1990-ih govorio Vuk Drašković, kad pogledam Politiku ni datum im ne verujem, nego moram da pogledam i neke nezavisne novine da se uverim da je tačan.

Amerika ima jednu državnu radio-televiziju i to je Glas Amerike. I on se može čuti i videti svuda, osim u jednoj zemlji -- unutar samih SAD. Zato što je državna proizvodnja informacija tamo ustavom zabranjena.

Klasično liberalni ekonomisti

Koliko su popularni klasično liberalni ekonomisti? Evo jedne priče: (ne znam da li smo već preneli ovo, ako jesmo izvinjavam se).

One day an economist looked up and saw a little girl being attacked by a vicious dog, just down the street. He rushed over and saved the girl by strangling the dog.

A reporter interviews him and says, "Sir, this is a wonderful thing you have done. Did you say you are an economist?"

"Yes, I am," says the economist.

"Very good, sir," says the reporter, "this will be our lead story tomorrow, and the headline will be 'Radical libertarian economist saves little girl from vicious dog.'"

"Well, I'm not that radical," says the economist. "I'm really more of a classical liberal."

The reporter scratches his head and says, "Well, we'll come up with something. Whose views would you say you are closest to?"

"Oh, I suppose it would be Milton Friedman," says the economist.

Next day, the economist buys the paper. Across the front page is splashed: "CHICAGOITE KILLS FAMILY PET!"

Pomoć Srbima ili pozitivna eksternalija

Skijališta Srbije će investirati 40 miliona evra poreskih obveznika u ski centar na Brezovici. Komentatori su uglavnom zabrinuti što se ovaj novac troši na Kosovu umesto da se investira u Srbiji. Ja mislim da nema velike razlike da li se ovaj novac troši na Kopaoniku ili Brezovici. Radi se o lošoj alokaciji sredstava. Novac koji država investira u turizam je novac koji građani nisu investirali u nešto drugo. Najbolje bi bilo da takvih investicija uopšte nema. Ako iz političkih razloga država želi da pomaže Srbe na Kosovu onda je najbolje da to rade direktnom preraspodelom, odnosno da im isplaćuju neku vrstu pomoći u kešu, pa neka oni sami ulažu novac u skijališta ili pekare, svejedno. Ovako, postavlja se pitanje ko zaista izvlači korist od ovog posla?

Odluka da Skijališta Srbije investiraju na Brezovicu predstavljaju direktnu subvenciju ovom preduzeću. Upravo će ovo javno preduzeće imati najviše koristi od ove investicije. Verovatno su zato i lobirali Ministarstvo ekonomije za pomoć napaćenom srpskom narodu na Brezovici. Zato ne treba da čudi da je direktor Skijališta Srbije izvesni Nebojša Nedeljković član G17 plus, stranke koja vodi i Ministarstvo ekonomije.

Naravno, nije Dinkić izmislio ovaj sistem. Strana pomoć u velikoj meri predstavlja subvencije domaćim preduzećima svuda u svetu. Američku vojnu pomoć, što je takođe popularna tema i kod nas ovih dana, je teško ukinuti jer predstavlja subvenciju domaćim proizvođačima oružja. Mnogi proizvodi (hrana, kondomi, lekovi) koje USAID besplatno deli po Africi i Aziji su proizvedeni u Americi iako ih je moguće nabaviti jeftinije u drugim zemljama što bi pomoglo većem broju ljudi. Ali kao što osnovni cilj ovih programa nije povećanje bezbednosti ili pomoć većem broju ljudi tako i osnovni cilj investicija na Brezovici nije pomoć srpskom stanovništvu. To mu dođe više kao pozitivna eksternalija.

Obavezna rezerva

Obavezna rezerva je u Srbiji previsoka. Trenutno iznosi 45% na bitne stvari. Neko će reći da to i nije tako strašno, evo u Jordanu je 80%. , Ali, u Crnoj Gori i Hrvatskoj je 19%. Suština je u tome da postoji mnogo ljudi u Srbiji koji su spremni da pozajme svoj novac po stopi od 5-6%, a primarni razlog zašto taj novac nije raspoloživ za kredite po toj stopi je visoka obavezna rezerva.

Računica je otprilike sledeća. Odete u banku i oročite 1000 evra, uz kamatu od 6%. Banka od tih para mora da izdvoji 450 evra za obaveznu rezervu i na to joj NBS plaća 2,5% kamate. To znači da banka mora da plasira ostalih 550 evra po kamatnoj stopi od 9.3% da bi bila na nuli, odnosno da bi mogla vama da isplati 60 evra kamate. Ako pretpostavimo da banka ima i neke troškove, od recimo 10 evra na svakih 1000 evra kredita, onda kamatna stopa po kojoj banka daje kredite mora da bude preko 11%.

Koja su rešenja? Prvo rešenje je jednostavno smanjenje obavezne rezerve. Međutim, ako se to odradi bez liberalizacije kapitalnih tokova, dovešće do inflacije. Druga mera je da NBS poveća kamatu koju plaća na obaveznu rezervu. Teško je znati koliki prinos NBS ostvaruje na svoje plasmane, ali verujem (nadam se!) da je veći od 2,5%. To znači da možda ima prostora za povećanje kamate na obaveznu rezervu, ako NBS smanji neke druge troškove. To bi dovelo do smanjenja aktivnih, odnosno povećanja pasivnih stopa.

Najbolje rešenje je, svakako, uvođenje evra. Time bi NBS izgubila instrumente monetarne politike, ali, to je već njihov problem, ne naš.

Zašto postoje i predsednik i premijer?

Tu ne mislim samo na našu politiku, nego inače, zašto uopšte postoje dve funkcije? Meni su nekako logičniji sistemi u Britaniji (suštinski, samo premijer, zanemarujem kraljicu) ili Americi (samo predsednik). Recimo, čemu služi predsednik Nemačke?

Šta bi tačno bio problem ako bi se u Srbiji ukinula funkcija predsednika (ili premijera, sve jedno) i ako bi se u skupštini birao predsednik, koji bi bio i predsednik Vlade? Pretpostavljam da postoji neko objašnjenje, ali ga ja nikad nisam čuo.

Poverljivo

Slobodan Samardžić je predložio da vlada potroši milion evra na kampanju "Kosovo je Srbija." Naravno, pošto je ovo na nivou predizbornog slogana DSS, predlog je preglasan na vladi. U celoj ovoj priči je ustvari najčudnije što je ovo predloženo, kako B92 tvrdi, pod tačkom poverljivo. Stvarno mi nije jasno kako ova informacija može da utiče na nacionalnu bezbednost. Uostalom da li su planirali da organizuju kampanju i onda tvrde da je platio patriota Aca Lukas.

Biznis u Srbiji

Mudrosti (bez cinizma) Nikole Đivanovića, bivšeg Dinkićevog savetnika:

- Srbija je „odlična zemlja za zabavu, ali ne i za biznis".

- Možete da imate najjači motor, ali će on bez ulja zarđati. Likvidnosti nema zato što su kamatne stope užasno visoke, a tolike su zato što država ima debalans budžeta. Ona treba da vodi labavu monetarnu, a čvrstu fiskalnu politiku, dok se kod nas radi obrnuto.

- Nisam primetio nikakve pomake u poslednjih pet godina. Ne kažem da neće biti bolje jednog dana, ali kada će on doći - ne znam. Još uvek deluje ogromna birokratija koja postoji samo zbog sebe. Takođe, ne sme država da uzima toliki procenat BDP-a kao sada. Osim toga, više od polovine pravila koji važe u poslednjih 50 godina treba izbaciti.

Ko više poklanja

Dopuna ovom postu od pre neki dan može da bude ovaj članak Georga Willa. Po svim mogućim merilima u Americi su konzervativci darežljiviji od demokrata (ili u njihovoj iskrivljenoj terminologiji koja se i kod nas polako ustaljuje, "liberala").

Recimo, iako porodica koja glasa za demokrate u proseku zarađuje 6% više, porodica konzervativaca poklanja u dobrotvorne svrhe 30% više.

Ljudi koji se protive ideji da "država treba da rešava problem materijalne nejednakosti" u proseku poklanjaju 4 puta više od onih koji tu ideju prihvataju.

Najbolje, konzervativci u proseku češće dobrovoljno daju krv. Ima još pokazatelja, svi pokazuju slično.

Kakve veze ima ovo sa ideologijom? Pa ima, jer donacije su uglavnom kupovanje savesti. A savest možete kupiti na dva načina. Jedan je da uzmete svoj novac i poklonite nekome ili u neku svrhu. Drugi, jeftiniji, je da ne dajete nikom ništa, ali da pričate priču o jednokosti, solidarnosti i kapitalizmu sa ljudskim licem.

Pravo glasa u Second life-u

Milica Čubrilo žali što Ministarstvo dijaspore nema kontrolu nad procesom glasanja u inostranstvu. Pretpostavljam i da Ministarstvo unutrašnjih poslova žali što nema kontrolu nad procesom glasanja u zemlji. Stvarno nije u redu da izvršna vlast nema veću ulogu na izborima, mada verujem da je to i bila ideja. Vlada Zimbabvea je uvidela manjkavost sistema i njihov MUP će ove nedelje održavati red na glasačkim mestima. Verovatno će biti tu i da pomognu neodlučnim ili nepismenim glasačima.

Glasanje u inostranstvu je prilično skupo jer stranke imaju mogućnost da šalju posmatrače u inostranstvo o trošku poreskih obveznika. Troškovi rastu ako se organizuje i drugi krug pa posmatrači sede i do tri nedelje po svetskim metropolama. Možda bi slanje još par službenika ministarstva dijaspore u inostranstvo koji bi kontrolisali proces smanjilo nepotrebnu potrošnju.

Jedno od rešenja koje se pominje je i glasanje poštom. Glasači iz inostranstva bi par dana pre izbora mogli da pošalju svoje glasove direktno RIK-u u Beograd. Sistem koji inače dobro funkcioniše u Americi. To bi svakako smanjilo troškove ali mislim da ne bi rešilo osnovni problem. Ljudi koji žive u inostranstvu i uglavnom ne snose posledice svojih odluka ne bi ni trebalo da imaju prava glasa. Sa druge strane ne vidim ništa loše u tome da učestvujemo na izborima putem portala ministarstva dijaspore u Second life-u.

Strateško preduzeće

JAT ima 16 aviona i 52 međunarodna predstavništva.

To daje 3,25 predstavništva po avionu.

I nekoliko linkova

1. The Hillarys and the Huckabees. Sve je rečeno već u naslovu. David Boaz sa Cato instituta objašnjava da opasnost dolazi s leva, od raznih Hilari koji hoće da nam država bude mama, ali i s desna od raznih Hakabija koji hoće da nam država bude tata.
2. Sve laži Hillary Clinton. Billov bivši savetnik Dick Morris je napravio poduži spisak.
3. Subprime kriza u stripu. Ima 35 slajdova i odlično objašnjava suštinu krize.

Preprodaja ulja

"Са министром Бубалом и Милосављевићем смо се договорили да ћемо предузети све кораке да спречимо препродају уља", kaže potpredsednik Đelić

Pa gde ćemo onda da kupujemo ulje? Da idemo u Zrenjanin i Vrbas, direktno u fabriku?

Nekoliko sjajnih snimaka

Sve sa Oniona.

1. Slučajno unapred otkriveni rezultati izbora u Americi
2. O najvažnijim pitanjima ovih izbora
3. Portparol
4. Kako da rat u Iraku bude eco-friendly
5. Kina slavi što je konačno postala najveći zagađivač vazduha

Bankarska mafija?

Vest je na svim naslovnim stranicama, ali niko ne pita ključnu stvar: ako je ovo kriminal, ko je žrtva? Ko je opljačkan ili prevaren ili prisiljen na nešto? Vesti su nepotpune i konfuzne, ali koliko ja vidim, klijenti su uz pomoć bankara uzimali kredite, onda davali taj novac na raspolaganje bankarima, a bankari su ga onda za svoj račun davali kao privatnu pozajmicu trećim licima, uz veću kamatu. Banka nije oštećena jer su krediti uredno vraćani, klijenti koji su uzimali kredite od banke i davali ih bankarima nisu, jer su to radili za nadoknadu, i na kraju ovi koji su uzimali privatne pozajmice od bankara uz "zelenašku" kamatu nisu oštećeni jer su dobrovoljno uzimali taj novac. Možda su bili lakomisleni ili u teškoj materijalnoj situaciji, ali ja bih pre rekao da niko drugi nije hteo da im da kredit. A i svejedno, to nije problem ovih koji su im davali pozajmice uz kamate na koje su dobrovoljno pristajali.

Full disclosure je da je Simo Bundalo moj prijatelj iz detinjstva, ali bez obzira na to ja ovde vidim samo manje neregularnosti -- izgleda da ti krediti nisu imali svu potrebnu dokumentaciju koju banka propisuje (ali uredno su vraćani), i izgleda da ovi koji su uzeli privatne pozajmice nisu mogli da ih vrate bankarima, pa su bankari probali da ih na neki način primoraju, mada vest ne govori o upotrebi nasilja.

Ekonomska suština je da su bankari preuzimali rizik nevraćanja kredita na sebe. Uzimali su regularne kredite i davali ih privatno onima koji nisu kreditno sposobni. Provizija koju su zarađivali je provizija za rizik nevraćanja (ili kreditnu nesposobnost) onih koji su uzimali pozajmicu od njih po višim kamatama, jer nisu mogli da uzmu kredit od neke banke po nižim. Ponovo, vesti su nepotpune, ali to je moj utisak iz onoga što se vidi iz novina.

Pokeraši i svinjska mast

Koristim ovu priliku da apelujem na potrošače da ne kupuju ono što im nije potrebno i da će jestivog ulja po ceni od 110 dinara biti dovoljno. Kažu ministri poljoprivrede i trgovine apelujući na građane da ne gomilaju zalihe i tako izazivaju "veštačke" nestašice. Kada već tvrde da ima dovoljno jeftinog ulja zašto pozivaju građane da ga ne kupuju? Šta je sledeće, ima dovoljno jeftinog ulja ali ne može da se kupi više od dva litra po osobi ili ima ga dovoljno a ionako nije zdravo. Da li je moguće da tako loše blefiraju? Mora da su sjajna ekipa za poker. Verujem da se svaki prosečan penzioner (i "liferant") već uputio u šoping.

Antisocijalni socijalisti

Ovi subvencionisani krediti se mogu osporiti i zakonima fizike. Kako se ni iz čega može stvoriti nešto? Kako to država subvencioniše kredite, oni postanu jeftiniji, a da niko za to ne plaća?

Plaćaju ljudi nažalost, i to oni koji nemaju dovoljno da kupe stan. Broj onih koji su kupili stanove ovim kreditima je ispod 1% stanovništva. Šta mislite, da li su to najsiromašniji ili najbogatiji među nama?

Ako tako pogledate, ova mera je izrazito antisocijalna. Superhikovska, oduzimanje od siromašnih da bi se dalo bogatijima. A ko je podržava? Isti oni kojima su puna usta socijalne države i koji viču protiv 'šok terapije' i 'tržišnog fundamentalizma'.

Ako se pogledaju sve te mere za mešanje države u razne stvari, većina njih je ovako antisocijalna. To navodi na zaključak da mi ovde nemamo problem sa socijalizmom u smislu preraspodele i jednakosti, nego sa nekom vrstom intervencionizma opšte prakse. Sa onima koji misle da država tako treba da se meša u sve, od stanogradnje i nafte, preko nauke, sporta, obrazovanja, do upravljanja televizijom. (Zapazite da od NGO koji se ovih dana bune protiv RTS-a niko nije pozvao na njegovu privatizaciju, nego samo na promenu rukovodstva.)

Ja bih bio jako zadovoljan kada bi preraspodela dohotka bila glavni cilj protivnika liberalizma. Ali nije, njihov pravi cilj je jaka država. Oni prosto vole da se država meša u sve, a onda se ogrću plaštom brige za jednakost. Ako ste zabrinuti za jednakost, zašto ne dignete glas protiv subvencionisanja stanova za bogatije? Ili gradnje stanova za naučnike? Ili protiv umetničkih i sportskih penzija ili subvencionisanja automobilista? Zar to nisu flagrantni primeri preraspodele u korist bogatih?

Ima jedan skoriji rad Dana Kleina (ovde, malo veći pdf) u kojem broji sve za šta se Paul Krugman zalagao u svojim kolumnama u New York Timesu. I nalazi da Krugman u svojih nekoliko stotina kolumni još nije podržao ni jednu jedinu liberalizaciju, čak i kada bi takva liberalizacija jasno pomogla siromašnijima. Recimo liberalizacija taksija. I Klein postavlja isto pitanje -- pa da li ste vi za socijalnu jednakost i pomoć siromašnima ili vi samo principijelno podržavate mešanje države u bilo šta, bez obzira kakve su posledice na vaše tobožnje ciljeve?

Hilari i Orvel

Imali smo već post o pokušaju Hilari Klinton da svoje tobožnje bežanje od snajpera u Bosni prikaže kao neki prilog svom spoljnopolitičkom iskustvu, koje je kvalifikuje za šefa države.

Ali, problem sa tom ženom je mnogo dublji: Njen majčinski instinkt je izgleda toliki da ona ne želi samo po svaku, ali baš svaku, cenu postane bude predsednik države, za šta je protivnici najčešće optužuju. Ona izgleda ima ambiciju da usreći i prevaspita američki narod, da mu iskoreni loše navike i nametne dobre, recimo da "ostave pušenje, više vežbaju, ispravno se hrane i uzimaju vitamine".

Da sam američki glasač ja bih imao osećaj da biram O Brajena iz Orvelove 1984, ili bar onu tetu koja sa telekrana vodi vežbe iz jutarnje gimanstike, i viče : "Vinston Smit, ne saginješ se dovoljno." A možda će i da unapredi mere špijuniranja, i proširi ih i na kontrolisanje ko puši ili jede svinjetinu, a ne samo ko priprema terorističke napade.

Komentari

Pošto postaje zaista zamorno učestvovati u raspravama sa nekoliko anonimnih komentatora u isto vreme i pratiti ko je šta rekao i ko je kome šta odgovorio, od danas će biti potrebno da se komentatori uloguju kako bi mogli da komentarišu postove.

Za logovanje vam je potreban Gmail ili OpenID nalog. Registracija je jednostavna i ne zahteva više od par minuta, a nalog vam večno ostaje aktivan. Naravno, korisničko ime ne mora da bude pravo ime, tako da je anonimnost i dalje moguća.

Smatramo da to neće biti velika prepreka, a da će nam svima olakšati komunikaciju.

Divni svet i tehnika

Konstantin Kostjukov ima tekst u Politici. Lep je tekst, u njemu opisuje svoje putovanje u Kolumbiju i kako se, zbog napornih gostovanja tamo, setio monaha sa Tibeta i toga šta sve može da izdrži ljudsko telo i psiha. Međutim, u tekstu ima i gluposti. Recimo:

"Савремени човек је, насупрот томе, у први план ставио технику, која нас води, а ми малтене само треба да је следимо. Па ћемо, као у оним холивудским филмовима, једног дана да ратујемо с роботима. Полако али сигурно идемо у том правцу."

Ili:

"Баш због данашње, рекао бих, потпуне доминације технике, ја бих, лично, радије живео у 16. или 17. веку. Јер, ево, сад због загађености пијемо флаширану воду. Није нас на то природа натерала него ми природу. А за тридесет година верујем да ћемо, као сад воду, у боци држати кисеоник, да нам се нађе пред спавање, да се ослободимо загађеног ваздуха."

Moj komentar na tekst "Pa upravo je ta tehnika omogućila gospodinu Kostjukovu da poseti Kolumbiju i da uopšte čuje za monahe sa Tibeta" nije prošao Politikinu cenzuru.

Leskovači roštilj

Evo klasične prevare. Iz ove vesti se ne može razaznati da li je problem što je roštilj meso iz uvoza neproverenog zdravstvenog stanja ili se ne plaća PDV ili je samo lošijeg kvaliteta i ukusa. Ali izgleda da je u pitanju samo jedna interesna grupa koja hoće da spreči druge da kupuju i prodaju roštilj kakav hoće. Naime:

Vlasnik jedne od najvećih klanica na jugu Srbije i predsednik Udrženja proizvođača roštilj mesa Novica Marinković, tvrdi da su zbog sumnjivog mesa sa Kosova morali da smanje proizvodnju.
"Ljudi su nezadovoljni kvalitetom mesa koji dobijaju. Imamo velike probleme koje ne možemo sami da rešimo", rekao je on.
Leskovačko roštilj meso zaštićeno je pre pet meseci kao brend, a samo sedam proizvođača podržalo je ovaj projekat.

Ne Novice, ljudi nisu nezadovoljni kvalitetom, jer ga kupuju. Da su nezadovoljni, vi uopšte ne bi imali problem, jer bi onda došli kod vas i kupovali vaš brend. Uopšte ne bi bilo potrebe da se bunite. Nisu vaš problem oni koji prodaju nekvalitetno meso, nego oni koji ga kupuju.

Hilari laže

Reče Hilari Klinton pre neki dan kako je, pri sletanju na aerodrom u Tuzli, morala da beži od snajperista. Time je, valjda, htela da dokaže da ima iskustva u spoljnoj politici, ko zna.

Međutim, problem je nastao kada su pustili snimke. Možda je pomešala snajperiste sa Šeril Krou, mada ne verujem.

Imovinske karte

Kad bi resursi u jednoj privredi bili ograničeni, onda bi to što se političari bogate automatski značilo da mi siromašimo. Ali resursi u privredi nisu ograničeni, ekonomija nije torta koju treba iseći i podeliti između nas i njih. Ekonomija je tok -- ako ćemo već sa metaforama, zamislite reku -- i političar pravu štetu nanosi ne ako zahvata vodu iz reke, nego ako mu padne na pamet da postavi nekakvu branu.

Zato ove imovinske karte političara zaista ne znače puno. Možda ministar poljoprivrede Milosavljević ništa nije ukrao, ali je svojim subvencijama ili zabranom izvoza naneo milionske štete. Niti me interesuje imovinska karta Đelića, kada znam da se on zalagao za održanje javnih preduzeća u državnom vlasništvu. Kolika je samo šteta od odlaganja ovih privatizacija?

Ronald Coase je govorio da ako ekonomista samo uspe da odloži jednu štetnu vladinu meru (npr. zabranu izvoza pšenice ili uvoza polovnih automobila kod nas) za mesec dana, zaradio je platu za ceo život. Ja bih dodao da je isto tako i sa političarima. Politike koje donesu iz pukog neznanja nas koštaju više nego što oni za ceo mandat mogu da ukradu.

Prva NATO država na svetu?

Već pet dana naš odlazeći premijer bez prekida ponavlja kako je Kosovo prva NATO država na svetu!

U prvom trenutku sam posumnjao da su novinari to preslobodno preneli, i da nije baš rekao "prva na svetu", već nešto u stilu "lažna NATO država" itd. Ali, ne, evo ga čovek danas opet; bombardovanje Srbije koje je počelo na današnji dan pre 9 godina imalo je po njemu za cilj da se stvori "prva NATO država na svetu"! Ako je tako, ostaje nejasno ko je to onda bombardovao Srbiju 1999 da bi stvorio kosovsku državu - činilo se, do pre neki dan, da su to uradile 19 već postojećih NATO država. Al, sad čujemo da je Kosovo prva NATO država na svetu! No, kad je neko do te mere na ruskom tamjanu da optužuje protivnike u Srbiji da podržavaju izgradnju Bondstila a neće ruski gasovod, ne treba se čuditi ni kad u logičko-verbalnom univerzumu te osobe Hašim Tači postane osnivač NATO-a.

Devet godina kasnije

Glas: Odluku o napadu je, prvi put mimo Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, doneo tadašnji generalni sekretar NATO Havijer Solana 23. marta 1999. godine, pošto su propali pregovori u Rambujeu...

To je tačno koliko je tačno da je Tadić raspisao ove izbore. Dakle samo formalno. Odluku je suštinski doneo Bill Clinton, a složilo se 18 drugih, mahom socijaldemokratskih vlada. Ne sećam se svih, ali premijeri većih zemalja su bili iz levih partija: Bler, Šreder, Prodi, Žospen, Kretien.

I to je po meni jedna od najneopravdanijih vojnih intervencija u američkoj istoriji. Prvo, na Kosovu se nije radilo o genocidu kao što su levo-liberalni intelektualci često hteli da prošvercuju, nego o aparthejdu jednog diktatorskog režima prema Albancima. Toga se treba stideti, ali diskriminacija i aparthejd obično nisu dovoljno opravdanje za rat koji će izazvati nekoliko hiljada žrtava na obe strane. Kao što se iz Miloševićeve optužnice moglo videti, masovna ubistva na Kosovu su počela tek posle 24. marta, i to je bilo nešto što se moglo predvideti i što se, da nije bilo bombardovanja, verovatno ne bi dogodilo.

Drugo, međunarodna zajednica je godinama ignorisala Rugovinu gandijevsku borbu za autonomiju ili nezavisnost. Albanaca se setila tek kada je OVK uzela oružje u ruke i isprovocirala Miloševićeva da odgovori. U međuvremenu su njega zvali "garantom stabilnosti na Balkanu". Kakva je poruka time poslata drugim nezadovoljnim grupama? Ako mirno tražite šta vam pripada niko vas neće primetiti, ali ako počnete da postavljate mine i ubijate policajce, možda se desi da u uglavnom manihejskom pogledu na svet američke diplomatije vi ispadnete dobri momci, u kojem slučaju ćete dobiti oružje, novac, a na kraju možda i vazdušnu podršku.

Treće, sva je prilika da se diplomatijom moglo postići više. Sporazum iz Rambujea je zaista bio farsičan i izledalo je kao da je napravljen sa namerom da ne bude prihvaćen -- posebno bespotreban vojni aneks koji je garantovao nesmetano kretanje NATO trupa na celoj teritoriji Srbije. Takva okupacija Srbije sigurno nije bila u interesu Albanaca, a pitanje je i zašto bi jedan odbrambeni savez kao NATO zahtevao okupaciju i šta bi se time uopšte postiglo. Ni danas ne razumem zašto je to urađeno, tim pre što je prethodno, dok je Holbruk posredovao, bilo pokušaja da se nešto postigne pregovorima. Milošević je od početka dosledno odbijao da pravi ustupke, tako da je možda nekome na kraju prekipelo -- ali to ne bi smelo da bude opravdanje.

Meni sve ovo nijednog trenutka nije pokolebalo veru u zapadnu civilizaciju, kapitalizam i demokratiju kao nekima, ali jeste učvrstilo libertarijanska uverenja. Tada sam se najviše obradovao kad sam video da su se libertarijanski i konzervativni tink-tenkovi kao Cato institut i Heritage fondacija protivili intervenciji. Jednostavno, kada se istim političarima koji ne umeju da organizuju ni gradsku biblioteku kako treba, dozvoli da upravljaju tolikom vojnom silom, ništa drugo se i ne može očekivati.

Cena majčinskog instinkta

Kao što neki ekonomisti kažu, "Ekonomija se svodi na jednu rečenicu: ljudi reaguju na podsticaje." Dobar primer je nalaz ove studije iz Australije: "Uvođenje subvencije od 3.000 dolara po rodjenom detetu je dovelo do povećanja radjanja za 1000 za samo sedam nedelja."

Kako je to moguće? Kako je moguće da se efekat vidi već za sedam nedelja? Moguće je, ako je dovoljan podsticaj. Naime, porođaj deteta često nije sasvim prirodan, odnosno u nekim slučajevima se on može pomeriti koji dan pre ili kasnije. Pošto je subvencija stupala na snagu 1. jula 2004. godine, žene koje su imale zakazan porođaj za kraj juna su ga pomerile za koji dan i tako ostvarile pravo na subvenciju. Time su rizikovale zdravlje deteta za 3.000 dolara. A država Australija im je dala podsticaj da to urade!

Ovo je klasičan primer bacanja para na stvari koje nemaju nikakav pozitivan (a možda imaju negativan efekat), jer bi se ta deca i inače rodila. Bilo je toga i kod nas - recimo isplaćivanje otpremnina ljudima koji i inače odlaze u penziju za koji mesec.

Ako već žele da podstiču rađanje, onda je taj program trebalo da stupi na snagu tek za devet meseci. Ili za 7 meseci, ako žele da se bore i protiv abortusa.

Parola vredna milion dolara

Čavićev menadžer se takođe sastao sa direktorima javnih preduzeća koji su obećali pomoć. Prema pomenutoj studiji plivaču treba 250,000 dolara godišnje za spremanje a kako olimpijski ciklus traje četiri godine jasno je koliko bi novca bilo idealno.

Da li je moguće da su menadžeri javnih preduzeća veće patriote od mendažera privatnih preduzeća? Gde su ti privatnici kada se brani Srbija? A nacionalni interes? Da li je verovatno da Čaviću niko ne bi pomagao da su sva javna preduzeća u Srbiji privatizovana? A gde rastu čokoladne banane?

Vesti iz sporta

Trenutno, Pavlović zauzima 14. poziciju u ukupnom poretku i zaostaje 30 bodova za vodećim Grožanom.

Sad se već brinem i za reputaciju NIS-a i Ministarstva sporta. Bolje da su sve pare dali Bojanu Krkiću.

Ponuda i tražnja

Za sada, potražnja za nekretninama u Beogradu najmanje je pet puta veća od ponude.
piše Blic.

Tražnja može biti veća od ponude jedino ako je cena administrativno ograničena. To se onda zove nestašica.

A na tržištu, kao što je tržište stanova, tražnja je uvek jednaka ponudi. Može se reći da bi tražnja bila veća od ponude samo za neku datu cenu, ali u praksi to onda odmah dovodi do promene cene. Tako da opet tražnja i ponuda ne mogu biti manji i veći jedno od drugog, jer je cena ono što ih uvek izjednačava.

A ipak često čujemo u javnosti, čak i od ekonomista da je tražnja ili ponuda veća. Blic je otišao i korak dalje pa je čak i izračunao da je pet puta veća.

Zlato 21. veka

Božidar Đelić kaže: Voda je zlato XXI veka, imajući u vidu šta se dešava oko klimatskih promena. Veoma brzo, veliki broj zemalja neće imati dovoljno pijaće vode. Na sreću, potpredsednik kaže da Srbija ima šansu jer imamo jak potencijal ali da ipak moramo da radimo na tome. Znači još uvek ne morate da točite zalihe.

Ljudi na vlasti su oduvek imali potrebu da šire paniku jer su shvatili da postojanje spoljnog neprijatelja jača podršku mudrom rukovodstvu. Nažalost, pošto je pravih ratova sve manje političari su se dosetili pa objavili ratove siromaštvu, drogi, raznim bolestima i slično. Bojim se da i Đelić po proverenom konceptu širi strah da bi obezbedio podršku. Stvarno ne znam kako ovo drugačije da objasnim pošto je valjda i deci jasno da voda neće biti zlato XXI veka. Neki političari kao da nisu čuli za desalinaciju ili kondenzatore.

Najpametniji u Srbiji

Koliko ekonomista ima u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti? Ja sam našao jednog. Izvesni Časlav Ocić. Nema Ljube Madžara, valjda nije zaslužio. Ili to ili nema mesta od silnih pesnika, književnika, slikara, muzikologa, vajara i kompozitora. Mislim da bi prva odluka nove vlade trebala da bude ukidanje finansiranja SANU. Kada su već tako pametni neka zarade pare sami.

Zdravstveni porez

John McCain je javno izjavio da se protivi uvođenju obaveznog zdravstvenog osiguranja. Michael Cannon iz Cato instituta ga je uključio u Klub protivnika univerzalnog osiguranja. Klub se zasniva na četiri principa:

• Zdravstvena politika bi trebalo da se fokusira na razvijanje kvaliteta zdravstvenih usluga dostupnih rastućem broju ljudi.
• "Univerzalna pokrivenost" bi se moglo postići samo prinuđivanjem građana da kupe osiguranje ili odlukom države da plati osiguranje svima, što nisu poželjne opcije
• U slobodnom društvu ljudi moraju da imaju pravo da odbiju zdravstveno osiguranje
• Ako vlade moraju da subvencionišu one koji ne mogu da priušte zdravstvenu zaštitu trebalo bi da imaju slobodu da eksperimentišu sa različitim vrstama subvencija (keš, vaučeri, javne klinike i bolnice, i sl.) i poreskih olakšica umesto što bi politikom "univerzalne pokrivenosti" bili u obavezi da subvencionišu građane putem "osiguranja."

Ja odlično razumem moralne razloge zbog kojih je univerzalno osiguranje loše. To je najbolje opisano u trećem principu, odnosno nije u redu prisiljavati ljude da se osiguraju ako ne žele. Nisam siguran da razumem ekonomske razloge. Koliko je meni poznato osiguranje je jeftinije što je veći broj osiguranika, tako da bi sa aspekta korisnosti možda univerzalno osiguranje i bilo poželjno. Nisam siguran da su američki programi Medicare i Medicaid jeftiniji od obaveznog osiguranja. Siguran sam da Amerika na ove programe troši više novca po glavi stanovnika od bilo koje druge države koje imaju iskljčivo državno osiguranje, uključujući i Francusku. (Ne mogu sada da nađem link ali mislim da je u pitanju članak iz Economista od pre par nedelja). Ukoliko bi univerzalno osiguranje bilo jeftinije od Medicare i Medicaida onda možda ne bi bilo loše razmotriti to kao opciju. Naravno, vrlo je verovatno da to nije slučaj, ako neko ima cifre zamolio bih ga da ostavi link u komentarima.

Drugo, pitanje je šta bi kod nas bilo jeftinije? Da li je jeftinije platiti osnovno osiguranje ljudima koji ne mogu da ga priušte ili nastaviti rad sa isključivo državnim bolnicama? Kod nas bi obavezno osiguranje verovatno predstavljalo napredak, jer bi se privatizovale zdravstvene ustanove i verovatno postale efikasnije. Mislim da Singapur ima interesantno rešenje, kod njih je osiguranje privatno ali država plaća najkomplikovanije (najskuplje) intervencije, i time snižava cenu osiguranja.

U svakom sluačaju mislim da je i kod nas krajnje vreme da se bar povede neka rasprava na ovu temu. Postoje toliko alternativa a meni se čini da se mi držimo najgoreg sistema. Mi ustvari i nemamo zdravstveno osiguranje. Osiguranje se plaća u odnosu na rizik a mi ga plaćamo u odnosu na visinu primanja. Zdravstveni porez je preciznija definicija.

Baždarenje

Maja Gojković kaže u Politici da je bila suviše liberalna za radikale:

Kako kaže, zastupaće politiku centra, koji je, po njenim rečima, potpuno prazan na političkoj sceni Srbije: „svi su ekstremno levo ili ekstremno desno” A onda na drugom mestu Politika pita: Da li je taj Vaš liberalizam bio prisutan i ranije, kada ste bili aktivni u rukovođenju strankom i kada ste bili na državnim funkcijama, ili ste Vi evoluirali, a stranka je ostala na istom? A M.Gojković odgovara: Pa eto neka javnost kaže kakvo je bilo moje ponašanje u političkom životu Srbije kada sam bila aktivni član SRS-a i spremna sam da razgovaramo o svemu, o svakoj mojoj političkoj izjavi i političkom potezu onda i sada. Ali, definitivno su se mnoge stvari desile još u izbornoj kampanji 2004. godine kada sam iskreno obećala i odlučila da ću biti gradonačelnik svima jednako, a ne samo jednoj političkoj stranci...

Kad god vidim ovakvu otresitu raspravu osetim se kao nesrećnik kome dadoše binarni sat pa ne zna što s njime...Vidim da je novinarki jasno, vidim da je Maji jasno a meni su te njihove nule i jedinice i dalje skroz ezoterične...

Kakvu skalu Maja koristi i kako je ona izbaždarena? Ako je to intervalna skala, ko je ekstremno levo a ko desno? Čega to centar ima manje od leve strane skale i čega manje od desne strane? Zašto Maja misli da postoje samo ekstremna levica i desnica i kako je to tako precizno izmerila? Kako je moguće ontološki razumeti centar - kao mesto spajanja materije i antimaterije ili nekako drugačije? Zašto je centar=liberalizam?

I dalje to ne razumem. Zato uvek kada politikolozi i Maje samouvereno pričaju o CENTRU ja zlobno kažem ono što je jedan novinar rekao za Gidensov/Blerov Treći put:

One observer described it as the Loch Ness Monster of British politics - everyone's heard of it , there are occasional sightings but no-one is sure the beast really exists.

Realno

Da li je realno da ulje košta 145 dinara? Šta uopšte znači realna cena? Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište ima objašnjenje:

... Realna [je] ona cena koju vi možete da postignete na tržištu u datim uslovima. Ako vi imate situaciju da možete da podižete cene... onda je i cena od 200 dinara realna. Kako stvari stoje, realno je da ćemo mi ponovo platiti, kao potrošači, više nego što bismo morali da imamo malo više tržišta, a malo manje politike u našim životima.

Tri principa za formiranje nove vlade

Zanimljivo je videti kakve probleme ima jedna razvijena zemlja, poput Belgije, da formira vladu. Evo jednog kratkog teksta o novoj vladi. Citat (moj prevod):

"Ne postoje nikakvi detalji o budžetu, ali postoji dogovor da se smanje porezi (zahtev liberala), da se povećaju socijalna davanja (zahtev socijaldemokrata) i da se budžet ne dovede u deficit. Možda veruju da će sa neba da pada mana."

"A ti Paradinoviću, ti još imaš najmanje prava da se tvoj glasić čuje i tvoj jezičak izađe."

U Francuskoj je nedavno završen sudski spor oko sajta na kome su srednjoškolci ocenjivali profesore. Sajt je radio nepuna tri meseca. Ako nastave ovu nezvaničnu evaluaciju, vlasnici sajta će plaćati kaznu 1000 evra dnevno. Slična stvar je bila na tapetu u Nemačkoj i tamo je odlučeno da princip slobode govora dozvoljava učenicima da mogu javno ocenjivati nastavnike.

U Srbiji ovih problema još nema. Možda zato što nastavnici uglavnom ne mare za internet, sindikalci imaju preča posla...Koliko vidim, ima divnih evaluacija i recenzija nastavnika iz srpskih gimnazija: ovde, ovde, ovde. Naravno, ima tu pubertetskog trućanja, ali moram priznati da je vrlo korisno i tačno. Za jednu recenziju mogu 'ladno da stavim svoj revizorski pečat da je dobra i rekla bih da je više od koincidencije to što jednu profesorku dve udaljene generacije vide isto. Ima evaluacija i na tercijarnom nivou. Studenti su malo manje kvalitativno orijentisani od gimnazijalaca, ocene su jasne i brojčane, profesori imenovani, sve selektovano po fakultetima (u ovom slučaju studije prava).

Zanimljivo je takođe videti Boettkea ili Caplana iz ugla GMU studenata (koliko vidim, Caplan šiba Beottkea koji na osnovu studentskih trač-ocena "kasni na čas", "pravi se pametan" i "nije mnogo zainteresovan").

Nije ovo ništa specijalno, oduvek su postojale nezvanične šoder-liste nastavnika u školama/fakultetima. Sada je stvar samo tehnički jednostavnija i aber se lakše i dalje širi. Ostalo je isto. Šta je novo? Presuda kojom su Francuzi odredili ovu "aktivnost" kao nedozvoljenu jer samo "državni organi imaju pravo da ocenjuju nastavnike i sajt nanosi štetu nastavnicima".

Za obaranje ove teze ne mora se posezati za odbranom principa slobode govora, dovoljna je logika.

Prvo, u Francuskoj toliko malo toga zavisi od učenika i roditelja u gimnazijama da je licemerno govoriti o "štetnom uticaju". Da ne pominjem to što bi bilo logično da oni koji plaćaju porez imaju pristup nekoj informaciji osim zvanične državne procene.

Drugo, obrazovanje generalno se razlikuje od drugih vrsta usluga, ali ne po tome što "nije roba" već zato što je "drugačija roba" od npr. Munchmellow-a. Kada neko pusti vest da keksu nešto fali (beše nedavno) relativno brzo možete da utvrdite šta se desilo. U obrazovanju nije moguće imati jasnu predstavu o kvalitetu usluge tako što uzmete uzorak. Proces je dug i kompleksan, nije svodiv na formulu čokolada+šlag. Tu je i uticaj samostalnog učenja i sposobnosti i okolnosti i nastavnikovog rada (i to opet usitnjeno u hiljadu ajtema)... Imati/razmeniti/preneti informaciju (kakvu god) o kvalitetu nastavnika nije razbibriga za veliki odmor nego sastavni deo obrazovanja. Protiviti se ovome utoliko je licemernije ako se zna da su glavne mantre evrobirokratije u obrazovanju upravo EVALUACIJA i (studentska/učenička) PARTICIPACIJA.

Konačno, ovo što su francuski prosvetni sindikalci u uradili mnogo je glupo. Oni misle da će sprečiti cirkulaciju informacija o nastavnicima? Malo teže. Ko će da proverava sve forume? Pa, samo srpski đaci to rade na gomili raznih sajtova osim onih zvaničnih. Kako ne vide da treba izvući najbolje iz ovoga? Uostalom, ako žele da uzvrate, profesori mogu to da učine na mnogo elegantniji način kojim dokazuju da imaju petlju (npr. ovako kao američki profesori). Da francuski Prosvetni Jazavac nije otišao pravo u sud već uradio nešto tako, možda francusko školstvo ne bi još izgledalo kao u doba Ž.Ferija? Možda bi troškovi školovanja rasli proporcionalno uspehu učenika? Francuska je u proseku ili ispod proseka na onom testiranju PISA (gde smo mi otprilike koje mesto ispod) a troškovi po učeniku gimnazije porasli su u proseku za 1000 evra u prethodnih 10 godina...

Pouka je očigledna, evo jedne dobre formulacije sa liste bisera iz gimnazije: Danilo je naučio, a nije učio, a vi ste učili, a niste naučili.

Naci vegeterijanci

Nije da ima nešto loše u zdravoj hrani i vegeterijanstvu, ali pre nego što Ministarstvo zdravlja to počne da gura kao državnu politiku, nije loše znati da su pioniri u tome bili Nacisti. Oni su izmislili "public health". Pre toga zdravlje je bila privatna stvar. Ovde ima nekoliko članaka o tome, posebno o njihovoj kampanji protiv pušenja.

Najbolja mi je anegdota sa Hitlerom i Hessom. Hitler, Himler, Goebbels, Bormann, Hess, svi su bili vegeterijanci. Ali prednjačio je Rudolf Hess, koji je na sastanke vrha donosio sopstvenu hranu koja nije bila samo vegeterijanska nego vegan i sa dodatnim makrobiotičkim elementima. Hitlera je, valjda iz ljubomore, to jako nerviralo pa mu se obratio: "Ovde imamo izvrsnog kuvara, siguran sam da može da ti spremi šta hoćeš. Nema potrebe da donosiš svoju hranu." Hess je međutim odgovorio da mora, jer njegova hrana ima posebne biodinamičke sastojke. Na šta mu je Hitler odbrusio da onda od sada nadalje može da ostane i kod kuće.

Posle su izgladili odnose. Do 1943., to jest. Ipak smešno mi je da ih zamislim kako u Vučjoj jami dok padaju bombe raspravljaju ko je bolji vegeterijanac.

Ko su kandidati za premijera?

Po meni, ima ih četvoro - Nikolić, Dušan Petrović, Koštunica, Đelić.

Dušan Petrović mi ne bi pao na pamet, ali mi danas reče drug koji je u DS-u da, ako DS bude imao mesto premijera, to će skoro sigurno biti on. Budući da je zamenik predsednika stranke, ima neke logike. Videćemo.

Vladavina većine

Bruno Leoni piše:

"Kada u mračnom sokaku njih nekoliko opkoli čoveka i natera ga da im preda novčanik, niko to ne zove 'većina'. Ali oni jesu većina u toj situaciji i samo zbog toga su i uspeli da mu otmu novčanik. A istovremeno, veoma slična stvar se redovno dešava u demokratiji kada većina zahteva preraspodelu dohotka, samo što se onda smatra da je to u redu." (moj slobodan prevod, nije citat)

Što kaže Jim Buchanan, nepoznate ili odbojne ideje je potrebno izraziti na mnogo različitih načina da bi onima kojima su odbojne postale razumljive i možda prhivatljive. Ovo je jedan od najefektnijih načina da se osudi preraspodela dohotka u demokratiji koji sam video. Ili da se razume važnost lične slobode, kao i da je njeno mesto iznad, a ne ispod demokratije.

U čemu je problem?

Pretpostavljam da ste više puta naleteli na tekstove tipa - "U Srbiji registrovano preko 400 političkih partija". Evo ga danas još jedan na sajtu B92, pod nazivom "Gužva u registru političkih partija". Kako može da bude "gužva u registru"? Šta, nema više strana u svesci? Nema mesta na hard disku? Posebno je zanimljivo to što se kaže da će se "uvesti red tek usvajanjem novog zakona o političkim partijama".

Meni zaista nije jasno u čemu je problem. Kakve veze ima da li je negde u neki registar upisano 20 ili 200 ili 20.000 stranaka? I zašto je to "nered" u koji se mora zavesti neki "red"?

Mogu da shvatim da bi ljudima smetalo kada bi se na izborima pojavljivalo svih 409 stranaka. Ali, ako je njih 380 i onako neaktivno, kome i zašto one smetaju?

Meni, recimo, mnogo više smeta to što postoji 55 instituta koji se finansiraju iz budžeta, jer nas oni direktno koštaju.

Šta će radikali da rade?

Na stranu Lazarov optimizam da radikali neće da pobede, pitanje je šta će da rade ako pobede? Mislim da možemo biti prilično sigurni da će biti loše, ali šta će konkretno da rade, to niko živi ne zna. Uključujući, pretpostavljam, i njih same.

Na primer, da li će da nastave privatizaciju? Da li će da ponište neke privatizacije? Šta će da rade sa porezima? A sa penzijama? Da li će da vrate imovinu opštinama? Kakvu denacionalizaciju planiraju da sprovedu? Ko će biti guverner NBS i kakvu će politiku voditi? Da li će prodavati javna preduzeća? Jel će biti podele akcija? Da li imaju ikakve planove za zdravstvo i prosvetu? Kakvu će poljoprivrednu politiku da vode?

Sve su to pitanja (a ima ih još mnogo) na koja nemamo odgovor. Bojim se, kako je kampanja krenula, da ih niko neće ni pitati tako nešto. Koliko ja znam, a malo sam se raspitivao, niko od stranih diplomata, stranih biznismena, predstavnika poslovnih udruženja, eksperata, nije pričao sa radikalima o tim stvarima. Bilo je nekih kontakata na lokalu i iskustva su različita. Niko nema čak ni blagu predstavu šta će da rade kada (ako) dođu na vlast.

I to je ono što je opasno. Radikali se moraju naterati da u izbornoj kampanju zauzmu stavove o bitnim pitanjima vezanim za ekonomiju. Ako sada ne kažu šta planiraju, posle mogu da rade šta god hoće.

PS. Evo ovde starog Slavišinog posta na tu temu.

Obamini problemi

Obama je prethodnih dana bio meta žestoke kritike (recimo, ovde) jer su u javnost izašli snimci govora pastora iz njegove crkve u Čikagu u kojima žestoko kritikuje Ameriku, američku istoriju i američku spoljnu i domaću politiku. Budući da je Obama dvadeset godina išao u tu crkvu i slušao Rajtove propovedi, postavilo se pitanje da li se on možda slaže sa svim tim.

Obama je juče u Filadelfiji održao jedan od boljih političkih govora (tekst ovde) koje sam čuo u poslednje vreme. Sa mnogim izjavama se naravno ne slažem, ali se ne može sporiti da je govor bio veoma dobar. Voleo bih da vidim nekog našeg političara da priča 37 minuta iz glave, a da ne napravi nijednu veliku grešku.

Kakav je ukupni efekat cele ove priče? Izgleda da je za sada blago negativan, verovatnoća da Obama bude predsednički kandidat Demokratske stranke je pala sa oko 87% na oko 73%. Tek ćemo videti reakcije na jučerašnji govor.

Zašto 30%?

Direktor Službe za ljudska i manjinska prava Dragan Lađević kaže da danas u Srbiji postoje svi neophodni mehanizmi i institucije kojima se garantuje ravnopravnost polova. Između ostalog, navodi i činjenicu da na izbornim listama stranaka mora da se nađe makar 30% žena.

Pitanje je - zašto taj procenat nije 51,37% (koliko je učešće žena u ukupnom stanovništvu Srbije po poslednjem popisu)? Otkud im baš 30%?

Izdvajanje za naučnike

Nije izdvajanje za nauku najgore. Gore od toga je izdvajanje za naučnike:

Mladi istraživači će u narednih petnaestak dana dobiti ključeve od stanova zgrade, za čiji je završetak izgradnje sredstva obezbedilo Ministarstvo nauke... ta zgrada, koja se nalazi u Novom Beogradu, ima 134 stana, a da je u planu zidanje još pet zgrada na istoj lokaciji u kojima će živeti mladi istraživači.

Pogledajte i komentare.

Flash forward

Beograd, 17. 3. 2108.
Kompanija Energoprojekt i Železnice Srbije potpisaće krajem ove ili početkom iduće nedelje ugovor o nastavku izgradnje železničke stanice "Beograd centar" u Prokopu. Pri kraju je izrada neophodne dokumentacije za potpisivanje ugovora. Pripreme za taj projekat dugo traju, tako da se ubrzo posle potpisivanja ugovora može očekivati početak radova.

Bear Stearns

Kada bi centralna banka trebala da se umeša na tržište i izvuče banku pred bankrotom? A kada bi centralna banka trebalo da izvuče investicionu banku pred bankrotom? Generalno, libertarijanci smatraju da je i bankrot neophodan da bi magija tržišta došla do punog izražaja. Oni koji loše posluju bivaju kažnjeni dok se otvara prostor za konkurenciju. Najverovatniji odgovor libertarijanaca na ova pitanja bi bio nikad i stvarno nikad.

Federal Reserve je ovih dana odlučio da spreči bankrot Bear Stearnsa, poznate investicione banke, plašeći se posledica koje bi to imalo na povezana lica, odnosno lančane reakcije. Verovatno nikad nećemo saznati da li je Fed bio u pravu. Libertarijanci će verovatno principijelno kritikovati, ali sumnjam da bi i njima bilo baš svejedno da je Fed po njihovom savetu odustao od izvlačenja.

To doduše nije razlog zašto ovo pišem. U celoj ovoj priči ima još jedna interesantna stvar. Bear Stearns je prodat JP Morganu za 236 miliona dolara mada samo njihova zgrada na Menhetnu vredi 1,2 milijarde dolara. To me je podsetilo na priču o prodaji Luke Beograd koja je otišla za oko 40 miliona evra ali čije zemljište se procenjuje na mnogo više. Da li bi neki američki Savet trebalo da optuži JP Morgan za korupciju?

O kome li se radi?

U novom "The Economist-u" možete naći zanimljiv tekst o situaciji o Srbiji.

Posebno me je iznenadilo sledeće: "Recently a Serbian envoy told his Western colleagues that the best way to help pro-European Serbs was to make sure that the rest of the region made no progress towards Brussels so long as Serbia's bid was stalled. He was told that if he expected the EU to do that, he needed to take a check on the realities of the world."

Padaju mi na pamet dva srpska proevropska političara koja bi bila u stanju da tako nešto kažu. Ne bih da ih imenujem, ispašće da agitujem za nacionaliste.

Koliko ima državnih organa u Srbiji?

Siguran sam da odgovor na ovo pitanje niko nema, naročito ako u obzir uzmete i sve lokalne samouprave.

Jedan od boljih načina da makar steknete predstavu o tome koliko državnih organa ima se nalazi na ovom linku. Radi se o "Spisku rezervisanih domena u okviru .rs domena za potrebe republičkih organa i organizacija". Spisak inače ima 22 strane. Naravno, neki državni organi su tražili tri ili čak četiri različita domena, tako da spisak nije potpuno realan, ali svejedno, zanimljivo je pogledati ga.

Meni se sviđa što će se stvari malo unificirati i pojednostaviti. Dosadašnji rogobatni domen za sve zaposlene u vladi .sr.gov.yu će valjda sada biti zamenjen.

Zahvaljujem VP na linku.

9 od 10

Ili 87.5% američkih profesionalnih ekonomista (članova Američkog društva ekonomista) smatra da SAD treba da eliminiše sve preostale carine i ostala uvozna ograničenja. To je prema istraživanju iz 2006.

Koji je taj broj u Srbiji?