Hajde da vidimo koliko treba izdvojiti. Standardno opravdanje za državno finansiranje nauke je to što naučni progres doprinosi opštem boljitku. Pošto niko pojedinačno nema interesa da finansira opšti naučni progres, pre svega fundamentalna istraživanja za koja profitni sektor nije zainteresovan, smatra se da je opravdano oporezovati građane u korist naučnika, jer na kraju su građani ti koji od rezultata nauke dugoročno imaju korist. Drugim rečima, nauka je javno dobro.
To je standardno ekonomsko objašnjenje. Problem je, međutim, što ekonometrijske studije ne pokazuju nikakvu korelaciju između državnog izdvajanja za nauku i ekonomskog rasta po zemljama. Podaci govore da državna izdavanja za nauku po pravilu nemaju nikakvog uticaja na životni standard. Kako onda to objasniti?
Razlog je to što se najkvalitetniji fundamentalni naučni rad odvija u institucijama razvijenih zemalja, pre svega SAD i EU. Izdvajanja ovih zemalja imaju određen uticaj na inovacije i tehnički progres i doprinose opštem napretku. Ali u većem delu sveta to nije slučaj. Bez obzira koliko ih mi plaćali, mala je verovatnoća da će naučnici u Srbiji izmisliti internet. To nije slučaj samo sa Srbijom nego sa gotovo svim zemljama sveta, i to je razlog zbog kojeg u većini zemalja nema korelacije između izdvajanja za nauku i ekonomskog prosperiteta. To znači da je za sve manje zemlje najbolja strategija da ne plaćaju ništa, nego da budu besplatni korisnici naučnog progresa koji se odvija u SAD i EU. To je garantovani besplatan dobitak. Internet kad je jednom izmišljen nije ostao u SAD, kao što neće ni lek protiv raka ako ga izmisle. Oni plaćaju, svi dobijamo.
Koliko je onda optimalno izdvajanje budžeta Srbije za nauku? To je po meni 0%. Nema ni ekonomskih, ni moralnih razloga zbog kojih bi procenat plate svakog rudara išao profesoru X sa instituta za Y.
23 comments:
Upravo taj internet, tj najpoznatiji njegov servis WWW, nastao je kao posledica milijardi ulozenih u nauku (instituit CERN, Zeneva), jer je naucnicima bio potreban nacin za brzu i efikasnu razmenu podataka.
Upravo onaj tiganj koji imas u kuhinji nastao je kao posledica milijardi koje su SAD ulozile u kosmicka istrazivanja (materijal je prvi put korisnjen kao termalni stit za svemirske letove)
Taj kompjuter na kome kucas nastao je kao posledica naucnih istrazivanja i ulaganja, jer trebalo je i to nekome.
Televizor koji gledas nastao je na osnovu naucnih istrazivanja.
i tako dalje i tako dalje.
Sto da ne, ukinimo ulaganja u nauku, ukinimo nauku uopste, sta ce nam to. Placajmo vracare, proroke i njima slicne da nam prodaju maglu.
mmilane, točak i vatra su veći pronalasci od interneta, tiganja, kompjutera i TVa, a ipak su pronađeni izvan državno-sponzorisane i porezima-finansirane nauke. Zato ne stoji Vaša teza da će progres da stane kad se naučnici nađu na tržištu.
Biće im u prvom trenutku teže nego sada, priznajem. Ali svima koji nisu naučnici biće lakše, za tih 0.38% ili koliko već, bar u početku.
A vremenom će oni "naučnici" koji ionako nisu bili za nauku da se preorijentišu i da se bave nekom drugom delatnošću, a onima koji su stvarno za sposobni za nauku otići će sav novac koji privatni vlasnici kapitala žele da investiraju u istraživanje. Profitabilna istraživanja doneće ogromnu zaradu. Neprofitabilna će se ekspresno ugasiti. I svima će biti bolje nego sada kada šema funkcioniše na principu pljačke stanovništva da bi se održavala neefikasna mašinerija državne "nauke".
mmilane, nije potrebna luda mašta da se razume ovo o čemu pišem. Potrudite se malo.
mmilane, autor nigde ne osporava da to sto si naveo je nastalo kao rezultat istrazivanja, istrazivanja radjenih u usa i zapadnoj evropi. on kaze da je drzavno izdvajanje za nauku u srbiji bacanje para, a ne u americi.
mmilane, navedi nam primere gde je drzavno izdvajanje za nauku u srbiji dovelo do boljitka ljudi u srbiji?
Ja verujem da autor osporava i državno investiranje u nauku u Americi. Ali koristi primer državnog investiranja u Americi da bi ilustrovao besmislenost ulaganja u Srbiji. Drugim rečima, ako su već oni glupi pa investiraju, mi bi bili glupi da ne iskoristimo mogućnost i da se kao slepi putnici (free riders - da ne kažem slobodni jahači) vozimo za džabe.
"Ja verujem da autor osporava i državno investiranje u nauku u Americi."
dobro ajde. ja licno recenicu: "Izdvajanja ovih zemalja imaju određen uticaj na inovacije i tehnički progres i doprinose opštem napretku." nisam protumacila kao osporavanje, ali nema veze.
za mene je centralno, sta ti naucnici (u srbiji) nama nude za uzvrat za pare koje traze. tj. sta su nam dali do sad, pa da na osnovu toga traze jos.
Jedino je ostalo da nam Slaviša kaže da li misli da država treba da ulaže u nauku u Americi.
Taj citat znači da u Americi od državnog investiranja u nauku ima neke koristi. Ali nam Slaviša nije rekao kolika je šteta zbog preusmeravanja novca ka investiranju. Zbir bi mogao biti i negativan.
Doduše i to nije bitno. I da se dokaže da je državno investiranje u nauku neto pozitivno u smislu cost benefit analize (u šta sumnjam i što je jako teško izračunati jer ne znamo na šta bi bila korišćena ta sredstva da nisu uložena u nauku)ja i dalje to ne bih podržavao. A ne verujem da bi i Slaviša bio za, dok bi Marko možda u tom slučaju podržavao investiranje u nauku. Takođe, nije tajna šta o tome misli Andrej Stanimirović :)
Jednostavno, verujem da svako najbolje zna šta da uradi sa svojim novcem. Da li će ga potrošiti na pivo ili nuklearni cinculator to je njena stvar.
Ali eto imamo sreću da u Srbiji ne postoji korelacija između inovacija i ulaganja u nauku, pa ne moramo oko toga da se svađamo :)
a kako onda resimo ovo:
ako ja dam za nauku, korist za drustvo ce biti ravna nuli. ako svi damo po malo, korist ce biti veca od nule za sve nas, i veca od alternativne koristi za svakog od nas pojedinacno (od alternativne upotrebe tih sredstava)
koje alternativne mehanizme (mimo drzave) imamo na raspolaganju u takvom slucaju?
Ja nisam siguran da je to tačno. Ne verujem da bi korist bila veća. Ali recimo da je to slučaj.
Alternativa bi bila privatna ulaganja u razvoj nauke. Privatne firme to ionako već rade. Neko je pomenuo da najviše inovacija dolazi sa fakulteta i iz privatnog sektora. Ja ne znam da li je to tačno, ali verujem da jeste.
Ja prosto ne znam šta je to država izmislila što privatni sektor ne bi. NASA je čest primer. Super bili su na mesecu. Koja je korist od toga? Izmišljen teflon koji se koristi u kuhinji na projektu od nekoliko desetina milijardi dolara. Ne znam da li se to još isplatilo.
Drugo, da ne postoji NASA verovatno bi se privatnici bavili istraživanjem svemira, i to bi verovatno uradili jeftinije. Skoro je, mislim prošle godine, neko za nagradu od 10 miliona dolara poslao avion (spejs šatl) van atmosfere. Privatni fondovi i privatne firme. Sada valjda postoji ista takva nagrada za putovanje na mesec, nisam siguran.
Uglavnom, privatni sektor i pojedinci su sjajna alternativa.
anonymous, teška pitanja. Ali svode se na veru. Vi verujete da će od Vašeg pojedinačnog davanja za nauku korist za društvo biti ravna nuli. Možda grešite, možda bi Vaš individualni ulog u nauku (novcem kojim ćete pomoći nekog talentovanog naučnika ili Vašim sopstvenim naučnim radom ako ste talentovani) mogao da donese neprocenjive koristi društvu. U to možemo da verujemo ili da ne verujemo. Dalje, ako svi damo po malo (kako mislite da navedete na davanje nekog ko ne želi da daje?) , možda će korist biti veća od nule za sve, možda će biti i manja od nule za sve (tj. biće šteta), a možda će biti za neke šteta a za neke korist - na primer korist za "naučnike" i političare koji to "davanje" administriraju, a šteta za "poreske obveznike". Mislim da će svačije "verovanje" u uspeh "davanja za nauku" biti bar donekle funkcija toga u kojoj se od navedenih grupa nalazi. A zašto bi "poreski obveznik" verovao u uspeh? Zato što "naučnik" i političar veruju? I da li im to njihovo verovanje daje pravo da otmu od onog ko ne veruje i ne želi da daje?
Alternativni mehanizam je slobodno tržište i zaštita privatne svojine od "vernika".
Nisam negirao da državna ulaganja u zemljama kao SAD i EU mogu da doprinesu. Poenta posta je da čak i ako prihvatimo standardno objašnjenje da je nauka javno dobro, opet se to ne bi odnosilo na Srbiju (i većinu drugih manjih i manje razvijenih zemalja).
Ja ne bih imao nista protiv sledeceg nacina finansiranja - drzava kaze "ko izmisli XY u narednih 5 godina, dobije XX miliona evra". Ili, "ekonomista koji objavi rad u JPE-ju, ili, ne znam, JEL-u dobije 50 hiljada evra".
Ovako, dok se to svodi na placanje plata koje nemaju nikakve veze sa ucinkom, to po meni uopste nije "finansiranje nauke".
Zaboravio sam jos nesto da napisem. Ja, u stvari, nemam pravi odgovor na pitanje "da li bi privatni sektor finansirao Hablov teleskop?". Verovatno ne bi. Mozda i bi neki Gejts, ali nisam siguran. Hablov teleskop nije doveo ni do jednog profitabilnog otkrica, makar ne jos uvek. A svakako ne mislim da je, samim tim, potpuno besmisleno bilo ulaganje u njega.
Sa druge strane, ne zelim da da mmilan i ostali nasi astronomi odu u Ameriku, iako bi to verovatno bilo ekonomski efikasno resenje za sve.
Sustinski, mislim da ima nekog malog mesta za drzavno finansiranje veoma bazicne nauke. Ali, svakako ne mislim da drzava treba (kao sto sada radi) da sufinansira istrazivacke projekte u firmama. Jedno od istrazivanja za koje sam ja cuo je bilo, otprilike, "promena recepture zacina C".
"Ja ne bih imao nista protiv sledeceg nacina finansiranja - drzava kaze "ko izmisli XY u narednih 5 godina, dobije XX miliona evra". "
Marko, ovo je svakako bolje rešenje ali onda nije potrebna država, ako neko izmisli nešto korisno to će već moći da proda.
Ovde više odgovara termin finansiranje naučnika. Uostalom ista situacija je i u umetnosti, ne finansira se umetnost nego umetnici.
Bitno je odakle dolaze tih XX miliona evra. Ako tu nagradu nudi država, taj novac uzet je od ljudi koji žele da finansiraju tu nagradu ali i od ljudi koji to ne žele. Dakle, bar jednim delom je ta nagrada sakupljena uzimanjem od ljudi koji ne znaju da će se ta nagrada od njihovog poreza finansirati (to je krađa) i od ljudi koji znaju i protive se tome ali su svejedno prisiljeni da plaćaju porez (to je pljačka).
Nagrađivanje uspešnih je u redu. Krađa i pljačka da bi se nagradili uspešni nije. Ergo, država ne da je nepotrebna, već je potpuno nesposobna da na legitiman način nagradi uspešne. Jedino slobodno tržište to može. Jer jedino slobodno tržište može da odredi ko je uopšte uspešan.
ideje su javna dobra
Igipop
Jesu samo u slučaju ako ih autor ideje podeli sa drugima. Ako ih ne podeli onda su u pitanju tajne, kao na primer recept koka kole.
Kada je Willson, prvi direktor Fermilaba (akceleratora u Americi)
bio upitan od starne nezaitnteresovanog kongresmena "Kako ce taj tvoj Fermilab da doprinese odbrani nase zemlje?" odgovorio je kratko i jasno: "Mozda i nece, ali ce sigurno naparaviti nasu zemlju vrednom odbrane".
Zakljucak: iz losih naucnih radnika kao drustvene elite, proizilaze losi edukatori (nastavnici, ucitelji...) iz kojih proizilaze losi ucenici i degradacija celog drustva.
Nije sve u brojanju novcanica.
I to je tacno. Ali, nije uopste ocigledno da ce trosenje drzavnih para da dovede do formiranja dobrih naucnika.
Господо зар су за бављење науком најважнији новац и средства. Зар нису највећа открића била случајна. Мислим да новац није пресудан.Ипак улагања треба бити, и приватни сектор ће да улаже само онда када је сигуран да ће му се вратити вишеструко.Опет би то грађани платили (замислите профитабилну цену лека за рак, са чијом би технологијом располагао само неки Српски тајкун)
То што наша земља не може да улаже у науку као нпр. САД, не значи да треба да одустане. Треба само направити добру рсподелу. Наравно ако грађани преко државног апарата улажу у науку, држава треба да обезбеди да грађани и уживају у плодовима резултата. На крају крајева када би се у Србији пронашао лек за рак, зар продајом истога целом свету небисмо решили макар нас национални дуг (око две-три хилјаде долара по глави становника)
За крај бих навео два интересантна примера:.
1. Међународни: Поређење између Норвешке и неких арапских земаља, Норвешка има море (рибарство и нафта) и у науку улаже неких 30-ак посто буџета. Већ неко време важи за земљу са најбољим образовним системом.
Арапи имају сличну ситуацију, и још и пустињу. Улажу углавном у туризам и Џихад (са изузетком Дубајиа они много улажу у образовање, што их и чини лидером међу осталима)
2. Пример из војне индустрије бивше Југе: Млазни авион ''Орао''није могао да се носи са конкуренцијом па је проекат укинут, тенк ''Т84''је био пун погодак па је настављено са производњом. Касније имамо неколико добрих примера из ''Заставе'' наменска, насупрот ''Застава'' ауто индустрија (нпр. ''цз-99'')
Са правилним улагањем и држава може да напредује, а са правилном расподелом и грађани могу да просперирају.
Једина слаба тачка овог малог излагања јесте управо то што грађани улажу, а појединци(тајкуни,мафија) уз помоћ државе купе кајмак од проналазака.
Замислите да се сутра на тржишту појави Делта или светски, а наш лек против рака; О томе вам причам.
*'-Гаврило'с Принцип'с-'*
Gavrilo, niste u pravu da ce privatnik da ulaze u nesto samo ako je SIGURAN da ce to da mu se vrati. Da je to tako, jos bismo ziveli u kamenom dobu.
Sustina je da ljudi moraju da rizikuju da bi nesto dobili. Svake godine se milijarde ulazu u pronalazenje leka za rak, ali, onoga casa kada neko pronadje taj lek, svi ostali su, iz njihove perspektive, bacili pare. Sva slava i pare ce otici samo onome ko prvi pronadje lek i zastiti patent. A ipak, ulazu svi u nadi da ce bas oni biti prvi.
Gavrilo, promašili ste blog. Ako Vam je cilj da "napravite dobru raspodelu" i "da građani preko državnog aparata ulažu u nauku", Tržišno rešenje je pogrešno mesto. Jedna od najvažnijih ovde promovisanih ideja je poštovanje privatne svojine i njena zaštita od državnog otimanja, a Vi se (možda i ne shvatajući da to radite) zalažete za nastavak te otimačine. Čitajte.
Andrej,
Meni nije cilj da razgovaram samo sa ljudima sa kojima se slazem. Zato je i Gavrilu mesto ovde isto kao i svima ostalima.
Cak, rekao bih da je njegovo prisustvo ovde i korisnije, jer je rasprava zanimljivija.
U pravu ste Marko. Pogrešio sam. Izvinite Gavrilo. Ne mislim da Vam nije ovde mesto. Napadam argumentima mišljenje, ne čoveka.
U određenom smislu - novac jeste presudan, odnosno presudno je to ko je legitimni vlasnik novca. Na više mesta sam izneo mišljenje da država nije legitimni vlasnik novca do koga dolazi tako što oporezuje stanovništvo. Ili bar nije legitimni vlasnik dobrog dela tog novca. Ako je to tako, onda nema mesta raspravi o tome kako najbolje da se potroši taj novac, novac treba da se vrati vlasniku.
Post a Comment