Miloš Pavlović se godinama žalio da država neće da stane iza njega. To u prevodu znači da mu plaća da živi u Italiji i vozi trkačke automobile. Evo recimo šta Miloš kaže u Kuriru u martu prošle godine:
"Ja ne tražim od naše države da mi pokloni novac potreban za ulazak u F1, jer sam svestan u kakvoj je situaciji naša privreda. Iako bi mi ona pomogla samo logistički, mislim da bih sve rešio veoma brzo. ... Moj ulazak u Formulu 1 značio bi mnogo za Srbiju, ne samo zbog zarade, nego i zbog ugleda, koji ne može da se kupi nikakvim parama. ... Čini mi se da oni koji mogu da pomognu ne prate dovoljno ovaj sport da bi shvatili koliko bi to značilo celoj naciji. Niko ne treba da mi pokloni taj novac, na to bi trebalo da gledaju kao na investiciju, na ulaganje koje će im se debelo vratiti."
U međuvremenu je Miloš našao te sponzore. Ministrastvo sporta, NIS, Telekom, JAT, RTS i druga javna preduzeća su shvatili njegov značaj. Prepoznali su u njemu potencijal koji privatni sponzori u svetu nisu.
A ovo je iz današnjeg Blica:
"Najbolji srpski automobilista Miloš Pavlović nije se proslavio na poslednjem trkačkom vikendu Svetske Reno serije vožene u Barseloni, pošto je ostao bez plasmana u obe trke. Iako nije uspeo da osvoji nijedan bod u završnici šampionata, Pavlović je sezonu punu turbulencija završio na zadovoljavajućoj desetoj poziciji."
Pretpostavimo na trenutak da država ima para i da smo svi mi socijalisti (ne uzbuđuj se Ivane ovo je samo pretpostavka). Koliko ima onih koji ne mogu da plate skupe medicinske operacije u inostranstvu? Da li biste od svega baš odabrali da nekome finansirate da vozi auto trke? Da li je to samo glupo ili je i nemoralno?
