Legal tender u Zimbabveu

Aleksandar Makedonski je prvi uveo legal tender, tj zvanično sredstvo plaćanja pošto je osvojio skoro ceo Grcima poznati svet. Verovatno nije ni slutio da će to posle njega gotovo postati moda. Danas, skoro svaka država na svetu ima zakonsko sredstvo plaćanja (ja barem ne znam nijednu koja nema). Ponekada to nije nacionalna valuta nego se koristi tuđa valuta (primeri dolarizacije ili evroizacije), ponekada postoje 2 zvanične valute mada je to jako retko (uglavnom zato što loša valuta biva istisnuta od one bolje), nekada se istovremeno koriste dve valute iako je samo jedna zakonsko sredstvo plaćanja (npr u Hong Kongu je u uograničenoj upotrebi pored hongkonškog dolara i kineski juan, kao što i na Kosovu ponegde cirkulišu dinari). Međutim, Zimbabve je postavio novi rekord jer je usvojio 8 valuta kao zakonsko sredstvo plaćanja: kineski dolar, južnoafrički rand, botsvanska pula, britanska funta, australijski dolar, kineski juan, indijska rupija i japanski jen.

Zimbabve je poznat po velikoj hiperinflaciji koji je pretekla čak i našu, tokom 2008. Početkom 2009. je dozvoljeno da se zvanične transkacije vrše u bilo kojoj valuti, da bi u aprilu zimbabveanski dolar bio bio potpuno povučen iz upotrebe kao zvanična valuta. Za libertarijance (barem one koji ne sanjaju povratak na zlatni satndard) ovo je zanimljiv eksperiment, u duhu Hajeka. Sa 8 valuta, putem dugogodišnje prakse i stupanja u novčane transakcije, pronaći će se valuta koja na najbolji način zadovoljava potrebe ljudi u toj zemlji.

Uspešne državne investicije

Još jedna uspešna i strateška investicija države, koja se može staviti u rubriku ''Verovali ili ne'' - Srbijagas gasifikuje sela po opštini Rekovac gde niko ne želi da uvede gas. Cela opština inače ima ispod 11 000 stanovnika, a Rekovac ispod 1700. Šlag na torti je to što niko od meštana ne želi da se priključi na gas, ali se mreža uredno gradi. Ako se podsetimo insistiranja Pavla Petrovića iz Fiskalnog saveta da nema nikakve fiskalne konsolidacije (a ionako je odložena za jesen, prema rečima premijera, ukoliko je uopšte bude, u šta sve više sumnjam) ukoliko se u red ne dovedu javna preduzeća, među kojima je najveći problem upravo Srbijagas, ovo postaje groteskno. U međuvremenu, gasifikacija se nastavlja i punom parom idemo u svetlu budućnost.   

Politička nepodobnost "Povratka u budućnost"

Fantazija, putovanje kroz vreme, kompilacije mitskih priča, bizarni zapleti, apsurdne tehnike, propagiranje feudalnih praznoverja, fatalizam i reinkarnacija, dvosmislene moralne lekcije i nedostatak pozitivnog razmišljanja - sve je to zabranjeno u kineskim TV programima od pre jedno šest meseci (ovde je zvanično saopštenje na kineskom, ako nekoga zanima).

Nije sa Njuza

Zanimljiv članak na B92 vezano za novi propis u Srbiji:


Najmanje se plaća za ubistvo insekata, pa je kazna za leptira kupusara 10.000 dinara, za bubamaru 15.000, ali ukoliko neko naudi krupnijim životinjama kao što su vuk ili ris, tarifa je znatno veća, i do 300.000 dinara. Mrki medved je ipak najčuvaniji, pa je kazna za njegovo ubistvo milion dinara. Kada se velikim životinjama nešto i desi to može da se utvrdi, ali kako uhvatiti ubicu bubamare?

Upozorenje

Već su ušle u legendu neke od "warning labela" koje koriste proizvođači raznih proizvoda sa Zapada u nameri da preduprede tužbe nezadovoljnih potrošača. Ovde možete naći neke od zanimljivijih, poput onoga na mikrotalasnoj rerni "Do not use for drying pets". Ali, ova je po mom mišljenju neprevaziđena.

Ako se pitate zašto ovo mora da piše, pogledajte leaflet američkog Ministartstva poljoprivrede koji kaže:


On January 1, 2006, the Food Allergen Labeling and Consumer Protection Act of 2004 (FALCPA) became effective.  This law requires manufacturers to clearly identify on their food labels if a food product has any ingredients that contain protein derived from any of the eight major allergenic foods and food groups: milk, eggs, fish, Crustacean shellfish, tree nuts, peanuts, wheat, or soybeans.  


I tako smo došli do toga da na pakovanju jaja mora da piše da jaja sadrže jaja.

Zanimljiv slučaj

Freakonomics blog prenosi vrlo zanimljivu analizu jednog kopirajt slučaja.

Naime, u drugom delu odlične komedije Hangover, jedan od glumaca se budi sa tetovažom na licu koja veoma liči na tetovažu Majka Tajsona (a koji se pojavljuje u prvom delu filma). Tatu majstor Victor Whitmill je pokrenuo spor protiv Warner Brothersa, tvrdeći da su narušena njegova autorska prava. U članku se tvrdi (na moje iznenađenje) da tužilac ima dosta dobre šanse da pobedi na sudu.

Test inteligencije

Danas je predstavljen novi "Test inteligencije za 2011/2012".

Ja se u svemu načelno slažem sa autorom Testa inteligencije 2011/201, osim kada je reč o shvatanju decentralizacije kao prava da se nekima daje više, a nekima manje, a ne prava da se živi u skladu sa onim što se stvori uz davanje instrumenata stvaranja vrednosti svima.

Međutim, ono što je užasavajuće je da ovo govori neko ko je sve radio upravo suprotno od onoga što sada propoveda.

By the way, kao što reče Marko jednom, što vam je niži nivo poređenja regionalne razlike su veće, ako se spustimo na nivo mesnih zajednica biće one i 1:50. To što je Stari grad 15 puta bogatiji od Trgovišta nije primer kakav se ne može naći u EU.

Zona sumraka

Znate li za novu zaveru? Čak je jača i od inflacije u Srbiji - u pitanju je kišna zavera Evrope koja se ujedinila protiv Irana.Ovakvi likovi negde nastupaju u Trećem oku, kod nas su pretprošle decenije bili u udarnim terminima, a negde su na čelu države ili da budem precizan skoro da su na čelu države. Mada je više nego sigurano da bi prva faca Irana bila i grotesknija. Ali da im praštamo jer su nam principijelni saveznici u borbi za guranje prsta u oko celom svetu.

Sasvim originalno zapažanje

Da sam danas emigrirao iz Srbije i raskinuo sve veze sa istom ne bih znao da u Srbiji nema levičarskih partija. U zemlji u kojoj se na svete krave države blagostanja troši više od pola budžeta, a subvencije daju šakom i kapom meni ostaje pitanje kako je moguće otići više u levo, a da se ne ode i od minimuma pameti. Blago meni u liberalno-konzervativnoj Srbiji.

Neočekivani lek

Svi vi nelekari u publici, upoznajte se sa novim pojmom - fekalna transplantacija. Radi se upravo o onome što vam prvo padne na pamet kada čujete taj pojam - "presađivanje" fekalija jedne osobe u creva druge osobe.

Koliko sam mogao da pročitam u nedavnim člancima u Slate-u i New York Timesu, procedura ima neke logike - u slučajevima u kojima je crevna flora (valjda se tako kaže) iz nekog razloga uništena, direktna "transplantacija" tuđe flore pomaže u obnavljanju. Međutim, u ovom intervjuu na Freakonomics sajtu, čovek tvrdi da mu je taj tretman izlečio multipl sklerozu.

Posebno je zanimljiva rasprava o tome kako bi proceduru trebalo nazvati, pošto fekalna transplantacija zvuči baš, baš gadno. Ideje su "flora therapy" (što skoro pa liči na neki aroma terapi) i transPOOsion.

Fali nego šta da fali, pitanje je šta

Reče nam danas Oliver Dulić da u Beogradu nedostaje 150.000 stanova. Ja bih rekao i pet mostova, metro, kosmodrom i prvak sveta u fudbalu. Kao da slušam gospođu Alku u najboljim danima loženja i ine spinere. Shvatam da mlad i ambiciozan ministar hoće da prenaglasi svoj značaj i svoje čedo, državnu stanogradnju. Ali čemu frljanje?

150.000 stanova, to je 600.000 ljudi kojima fali stan. A Beograd ima oko 1.650.000 stanovnika sa sve okolnim selima i varošicama. Gde je ta armija koja traži stanove? 150.000 porodica traži stan, a ne više od nekoliko transakcija dnevno. Čista Zona sumraka.

Fascinatan je i obim nezadovoljene tražnje. 150.000 stanova x 60 kvadrata x 1200 evra u Dulvilu i to mu dođe 10.800.000.000 evra. Tlapnja i samo tlapnja, milijarda, deset milijardi, sto miliona, isti đavo kada se frlja bez odgovornosti.

K tome još treba dodati da je prosečna starost stanovništva u Beogradu preko 40 godina i da gotovo svakodnevno stari stanovi dolaze na tržište. Jedino ako ne veruje onima koji misle da će cela Srbija doći u Bg i od sebe napraviti urbane socijalne slučajeve. Ili da je eliksir večne mladosti na putu, mada bi se kod nas taj eliksir pretvorio u stogodišnje čekanje na bolje sutra.

Možda mnogi imaju želju da kupe stan, ali super, i ja želim svašta nešto, pa šta onda. Ko ima dovoljno visoku platu može da kupi stan, ko nema može samo da se potrudi da zarađuje više. Kukati što ima manje subvencija je isto bespredmetno, pa upravo je nedostatak subvencija snizio cenu po kvadratu i prosečnu ratu po kvadratu stana. Jedino ima tihe patnje onih koji su hteli da prodaju socijalističke izbe po 2.000 EUR po kvadratu. O izbama u noogradnji i da ne govorim.

Ima i lepa stvar, za razliku o graditelja koridora on barem ne reče da će izgraditi do 2012. godine 50.000 stanova. I to je nešto.

Tako je govorio Mungos

Nije to lako, ne bi Deltosavljevic uspeo tako kratko, a tako nedotupavno. S druge strane više je on ogledalo ljudi koji glasaju za ovakve likove. Što bi se reklo demokratija super funkcioniše imajući u vidu ko sve glasa i ko sve biva biran.

Planeri su poludeli - Lazar će da živi u nosorogu

Južni Sudan, u kojem trenutno živi moj kobloger, je objavio bizarni plan da gradove fizički oblikuje po biljkama i životinjama. Tako će Džuba, glavni grad, iz aviona ličiti na nosoroga.

Lazare, jel ja za ovakve bizarnosti treba da saznajem sa Frikonomiks bloga?

Šišanje usisivačem

Verovali ili ne, postoji uređaj koji vam omogućava da sami sebe vrlo precizno ošišate. Zove se Flowbee i preti da ostavi milione frizera bez posla.

Ne znam da li je tip na slici i brkove sredio Flowbee-jem.

Glavni konkurent je Robocut.

Besplatni peškiri na gradskim bazenima

To je bilo jedno od predizbornih obećanja "Najbolje partije" (tako se zvanično zove), koja je na nedavnim izborima u Rejkjaviku osvojila skoro 35% glasova. Osnivač partije je komedijaš Jon Gnar, a pored peškira obećao je i polarnog medveda u zoološkom vrtu. Takođe, obećali su i da neće ispuniti nijedno svoje predizborno obećanje i tako napravili dobru mozgalicu (čekaj, ako neće da ispune nijedno predizborno obećanje, to znači da neće da ispune ni obećanje da neće da ispune nijedno obećanje?).

Promotivni spot je vrlo zanimljiv, uz muziku iz pesme The Best Tine Tarner.

Ovde im je sajt, liči na sajt nekog američkog sitkoma.

Hut River

Apsolutno fantastičan način borbe protiv regulacije. Čovek je napravio svoje privatno vojvodstvo usred Australije.

http://www.huttriver.net/

Sindikat zatvorenika

Ratibor Trivunac:

Možemo zamisliti u kakvo stanje uma je čovek doveden kad želi da iz pritvora ide u zatvor, da radi u nekim potpuno nehumanim uslovima u kojima nije dozvoljeno sindikalno organizovanje – što je tema na koju mi posebno stavljamo akcenat, i kojom ćemo se u budućnosti intenzivno baviti.

Ceo tekst je interesantan ali ovaj sindikalni deo posebno. Organizovanje zatvorenika već postoji iako možda nije predviđeno zatvorskim pravilima ili zakonom o radu. Meni se čini da su grupni štrajkovi glađu i pobune neki vid sindikalne borbe. U svakom slučaju želim im sreću u daljem radu.

Čudni naučni radovi

Na sajtu Oddee možete naći njihovu listu na kojoj su, između ostalih, izlistani i "Uticaj kantri muzike na samoubistva" i "Rektalna strana tela: izveštaji i sveobuhvatni pregled literature".

Ovome svakako treba dodati i "Koliko zombija poznajete? Korišćenje indirektnih anketa kao način za merenje napada vanzemaljaca i epidemije nemrtvih", (koji je očigledno napisan kao šala) kao i "Quantum Dating Market" (koji deluje ozbiljno). Iz abstrakta saznajemo:

We consider the dating market decision problem under the quantum mechanics point of view. Quantum states whose associated amplitudes are modified by men strategies are used to represent women. Grover quantum search algorithm is used as a playing strategy. Success is more frequently obtained by playing quantum than playing classic.

Tu je i "Gutanje mačeva i neželjeni efekti", a evo ga i naučni pristup "Generaisanju rep stihova".

Ni ekonomija ne zaostaje. Među zanimljivijim su "Ekonomija pranja zuba", članak koji je napisao Alen Blajnder, zatim "Teorija međuzvezdane trgovine" Pola Krugmana, u kojem on pokušava da odgovori na pitanje kako obračunati kamatu na robu u transportu koja se kreće brzinom svetlosti. Problem je, naravno, u tome što vreme ne teče istom brzinom za robu koja se kreće brzinom svetlosti i za posmatrače. Veoma zanimljiv tekst je i "Finansijski dokaz da je putovanje kroz vreme nemoguće". Dokaz se zasniva na opservaciji proste činjenice da su kamatne stope pozitivne. Da je putovanje kroz vreme moguće, putnici iz budućnosti bi dolazili i arbitražom sveli kamatnu stopu na nulu.

Nesanica

Sa inače bizarnog skupa bez dnevnog reda sa pompeznom nazivom stigla je dirljiva vest. Naši veliki kapitalisti pate od nesanice. Gotovo da su mi suze krenule na lament nad filantropima koji su se zadužili da bi spasili propale firme i sada im je malo frka jer su se zaneli sa leveridžom. Pored toliko mesta za poentiranje nad štetočinskom politikom vlade, istaknuta je stara istina da su najveći ljubitelji rent seekinga upravo velike firme koje "ne smeju" da propadnu zbog potencijalnih socijalnih problema.

Trujemo vas zbog vašeg zdravlja

Veoma zanimljiv tekst u novom magazinu Slate.

Naime, tokom prohibicije u Americi, jedan od problema je bio taj što je alkohol proizveden u industrijske svrhe, često završavao u ilegalnom piću. Američka vlada je osmislila sjajno rešenje - u industrijski alkohol su stavljali otrov!

Iako je osnovna ideja bila da se na taj način ljudi odvrate od konzumiranja alkohola, rezultat je bio nešto drugačiji - procenjuje se da je oko deset hiljada ljudi umrlo od trovanja.